Ispovest saborca komandanta Srpske garde: Giška mi je umro na rukama, upucali su ga Hrvati, a ne Srbi!

Posle 27 godina odlučio sam da ispričam pravu istinu o pogibiji mog komandanta Đorđa Božovića Giške na ratištu u Hrvatskoj. Ćutao sam dosad, ali mislim da je konačno došlo vreme da se kaže kako je stradao, a prava istina je da su ga usred žestoke borbe, na ulazu u Gospić, ubile ustaše razarajućim dumdum metkom i da mi je umro na rukama. Priča da su ga ubili Srbi nema veze s vezom.

Ovako počinje priču Novosađanin Đurađ Fibišan, saborac i bliski prijatelj Đorđa Božovića Giške, prisećajući se maja 1991. i Borova Sela, u kom se prvi put sreo sa Giškom.

- Tada sam se uverio u njegovu harizmu. Tako je počelo naše prijateljstvo. Postali smo nerazdvojni. Giška je posle nekoliko meseci organizovao ekipu za Gospić. Tamo su već bili ratnici vojvode Radeta Čubrila. Dva autobusa puna dobrovoljaca krenula su iz Beograda sa pumpe „Zmaj“ 3. septembra 1991. godine. S nama je bio i Branislav Lainović Dugi, koji je u to vreme držao novosadsku diskoteku „Paradizo“ - priča Đurađ.

Vujadin Savić o svom rođaku Giški: Ovo je Božje čudo, ponosan sam na njega (FOTO)

Kada su stigli u večernjim satima, Giška je vojvodi Radetu rekao:

- Rade, gde su ustaše? Hoću odmah na prvu liniju! Potom je izabrao desetoricu, otišao na najisturenije položaje i raspalio po neprijatelju. I od tog prvog do poslednjeg dana uvek je vikao:

- Za mnom, junaci!

Za dve nedelje provedene na ratištu, komandant Srpske garde je pokazao neviđenu hrabrost. Tako je bilo i kobnog 15. septembra, dan pre Giškinog 36. rođendana.

Sveštenik o Giškinom životu: Imao je buran život, ali je mnogima nepoznato da je bio i veliki pokajnik

- Giška je prepodne bio kum na krštenju saborca Zdravka u crkvi na Medaku. Potom se vratio pravo u borbu. Tog dana bili su žestoki okršaji na ulazu u Gospić. Sećam se da je vikao:

- Idemo, idemo, za mnom.

Trčao je ispred nas, odmakao nam je 20-30 metara, jedva sam ga stigao. Došli smo do mosta koji deli Gospić na dva dela. Potom sam došao do njega i pucao. Rekao mi je da pazim da ne pogodim nekog našeg. Međutim, u tom trenutku samo nas dvojica bili smo tu i to sam mu i rekao. On se zaklonio kod jednog plota i rukom gestikulirao borcima da idu za njim – priča Đurađ. Usledili su poslednji Giškini trenuci.

Protojerej o ČUDU BOŽIJEM kad su otkopali Gišku: Čim je grob otvoren pojavio se Đorđe kao SUNCEM OKUPAN!

- Đorđe je odjednom poklekao. Pao mi je na ruke, ispao mu je pištolj. Poslednje što je rekao bilo je:

- Pogodiše me u leđa, osećam topli mlaz krvi.

Ubrzo su došli saborci. Odneli smo ga u šator, gde nam je doktor saopštio da je Giška mrtav – kaže kroz suze Đurađ.

Posle 26 godina, Giškino telo nije ISTRULILO: Sestra pamti njegove reči "BIĆU JAČi MRTAV, NEGO ŽIV!"

On ponavlja dda su Božovića ubile ustaše, objašnjavajući njihov položaj, kao i ulaznu i izlaznu ranu na Giškinom telu.

- Pogođen je dumdum metkom. Metak mu je prošao kroz rebra s leve strane i izašao kroz leđa. Imao je ogromnu rupu. Nisu ga ubili Srbi, još jednom tvrdim. On jeste imao ranu na leđima, ali sam objasnio kako, nisu pucali naši sigurno. Teško mi padaju takve izmišljotine i zato sam i odlučio da kažem istinu. Naši pokojni prijatelji Nikola Kavaja i Boško Radonjić bili su protiv toga, a Brano Mićunović mi je dao blagoslov – otkriva Fibišan.

Sahranili su ga u Beogradu da bi mu majka posećivala grob: Danas su ekshumirani GIŠKINI posmrtni ostaci, evo i zašto

- Giška je imao mnogo energije. Takav je bio ceo život, hrabar i neustrašiv. Čast mi je što sam ga upoznao. Nastaviću svoj život na Svetoj gori, uskoro ću se zamonašiti - poručio je Đurađ Fibišan, Giškin saborac.