KAKO JE BEOGRADSKO PODZEMLJE POSTAJALO SVE SVIREPIJE? Od "ferki" i sačekuša do Veljka Belivuka (FOTO)
Beogradsko podzemlje, iz godine u godinu, postajalo je sve brutalnije i svirepije. Od takozvanih ferki osamdesetih došlo se do monstruoznih zločna i "klanice" Veljka Belivuka i njegove grupe.
"SVE ŠTO BI OD MENE SAZNAO O SINU, PRENOSIO BI KRIMINALCIMA" Ovako je Sanja otkrila da je njen sin nova Belivukova žrtva (FOTO)
"TI SI KRIMINALAC, A NE ŠERIF" Kako je beogradska policija stala na put Arkanovom bahaćenju
KRENUO U GRAD DA SE NAĐE SA SESTROM I OD TADA MU SE GUBI SVAKI TRAG: Kako je Veljina banda ubila Nikolu Mitića?
Saša Krajnc, koja se devedesetih družila sa gotovo svim viđenijim momcima beogradskog podzemlja i autor dve knjige na tu temu "Kraljica trotoara" i "Srce iza rešetaka", priča o tom vremenu.
- Bilo je to vreme Ljube Zemunca, Giške, Ćente, Džamba... Sve sami bokseri. Organizovane su tada "ferke", zakazane tuče, posle kojih su svi zajedno išli na piće. Fer vreme, fer tuče, i to uglavnom oko borbe za teritoriju ili zbog neke devojke. Prvo je 1986. godine ubijen Ljuba Zemunac. Mislim da se od tada mnogo toga promenilo, ali prekretnica je bilo ubistvo Ranka Rubežića 1985. godine, prvo iz zasede u Beogradu, posle koga je došlo do podele grada i svi su se borili za teritoriju - priča Saša Krajnc.
Prema njenim rečima, zločin od koga je počela serija krvavih obračuna devedesetih bilo je ubistvo Andrije Lakonića 1990. godine u čuvenoj diskoteci "Nana" na Senjaku. Pucnjava u "Nani" otvorila je Pandorinu kutiju, rasplamsala sukobe između republičke i savezne policije, ali i razotkrila vezu bezbednosnih službi sa kriminalcima.
- Javna tajna je bila da su svi oni radili za DB. Ubijali su za državu po svetu da bi im se u Jugoslaviji opraštala manja krivična dela. Posle "Nane", pucnjave i ubistva iz "sačekuša" bili su redovna pojava na beogradskim ulicama. Usledio je nestanak Džamba, zabeležena je i serija Magdinih zločina, ali najmonstruoznije ubistvo u Beogradu devedesetih bilo je ubistvo tročlane porodice u Pohorskoj ulici. Devedesetih nikad niko nije slučajno ubijen. Nije bilo kolateralne štete. Ciljane su mete - objašnjava Saša Krajnc.
Posrednik u otmici
Mada je "zemunski klan" optužen za veliki broj otmica i ubistava, mnogi poznavaoci prilika na beogradskom asfaltu tvrde da su ti zločini mnogo blaži od onoga što su činili Belivuk i njegova grupa. Otmice pojedinih, mahom poznatih biznismena završavane su otkupom, u čemu je posredovao Milorad Ulemek Legija. Kad bi dobili novac, otete su puštali. Tako nije bilo sa otetim kriminalcima, koje su ubijali.
- Oni su optuženi za seriju otmica i razna ubistva, ali nisu bili toliko surovi kao Veljko Belivuk i njegova grupa. Ovo za šta se terete Belivuk i 29 drugih optuženih više je nego svirepo i monstruozno. Nemam reči da opišem tu klanicu. Jezivo - priča sagovornik iz Tužilaštva.
Neki od gangova devedesetih prerasli su kasnije u organizovane kriminalne grupe koje su se krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih bavile prodajom droge i oružja, otmicama i ubistvima.
Najpoznatija organizovana kriminalna grupa tog vremena bio je "zemunski klan" za čijim članovima je bila raspisana poternica po ubistvu premijera Srbije dr Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Kao vođe "zemunskog klana" označeni su Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, a masovnu grupu, pored ostalih, činili su i Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i drugi pripadnici "crvenih beretki", kasnije optuženi za ubistva premijera Đinđića, otmicu i ubistvo Ivana Stambolića, zločin na Ibarskoj magistrali i drugo.