Beli kovčeg i belo cveće: Grobljem se orio jeziv sveštenički tropar, cela Srbija jecala na sahrani
Bolne su reči nastavnika i drugara koji su se juče jecajući od neoprostive tuge zauvek oprostili od Miloša Makiše (15). Nekoliko stotina ljudi skrhano bolom zbog prerane smrti Miloša, koji je stradao u saobraćajnoj nesreći u Bugarskoj, ispratilo ga je juče na večni počinak.
Tuga u Vrbasu: Dok su beli kovčeg sa Milošem (14) spuštali u raku, njegov otac se probudio iz kome
Okupljenima, rodbini i prijateljima srce je slamalo i to što majka i otac dečaka nisu bili na sahrani. Oni su i dalje u bolnicama posle stravične nesreča koju su doživeli. Od Miloša se nije oprostio ni najmlađi sin Ištvana i Dubravke, Marko (5) koji ne zna da je ostao bez brata. Kao stub porodice, nem od bola, pred rakom stajao je samo najstariji sin Mihajlo (16). Sa belom ružom u ruci, kao i svi Miloševi drugari, ispratio je svog brata na put bez povratka.
Na sahrani je govor održao direktor škole u koju je Miloš išao.
- Kad umre dete, nema dovoljno utehe. Tužna vest zatekla nas je na samom početku letnjeg raspusta, kojem smo se svi radovali, ali radosti više nema. Miloša, tihog, skromnog i primernog dečaka, nikad nećemo zaboraviti - rekao je direktor škole.
Milošu je držano dugo opelo, a sveštenik se i posebnim govorom utehe obratio rodbini, rekavši da će duša ovog dečaka, bezazlenog i uvek nasmejanog, koji nikog nije povredio, naći mesto u carstvu Božijem. Neutešni nad Miloševim kovčegom bili su njegove dve bake i deda sa očeve strane.