NEKAD "NAJJAČA EKIPA" U BEOGRADU! Kada je Žuća ubijen, vođa došao na štakama - ovako je počeo raspad opasnog klana
Zoran Dimitrov, poznatiji kao Žuća, jedan od viđenijih pripadnika "voždovačkog ganga", ubijen je pre 25 godina na beogradskom Konjarniku.
POGLEDAJTE KAKO TELA PORODICE ĐOKIĆ UNOSE U KUĆU: Najpotresniji trenutak, zavladao muk (VIDEO)
"OSVETA LUKE BOJOVIĆA JOŠ TRAJE" Crna udovica iz Vrdnika optužena za ubistvo muža uputila stravične pretnje
OVAKVOG LEGIJU NISTE VIDELI DOSAD! Duga kosa, rajf - prepoznaje se po tetovažama (FOTO)
Tog 6. oktobra 1996. godine, oko 20 časova, između ulica Glasinačke i Vladimira Tomanovića, zaustavio se automobil "fijat punto" i iz njega je na travnjak izbačen Dimitrov, a potom su se začuli hici. Žuća je pogođen sa četiri metka, od kojih ga je jedan pogodio u stomak, jedan u levu stranu grudi, a dva u glavu - i to jedan u potiljak, a jedan u slepoočnicu. Odmah se tvrdilo da je Žuća "overen" sa dva hica u glavu.
Očevidaca ubistva nije bilo, a komšije su tvrdile da ništa nisu ni videle ni čule. Policija je prilikom uviđaja pored kontejnera našla pet čaura kalibra 7,62 milimetra za "tetejac".
Na mestu zločina, čim se proširila vest o ubistvu Dimitrova, pojavili su se pripadnici "voždovačke ekipe", među kojima i tadašnji vođa "voždovčana" Miodrag Mija Baškalović, i to na štakama, jer je prethodno bio ranjen. Baškalović je jedan od retkih preživelih aktera kultnog filma "Vidimo se u čitulji", u kojem se pojavio i Žuća.
Policija nije našla oružje od koga se Dimitrov, kako kažu oni koji su ga poznavali, nije odvajao. To ne znači i da ga nije imao kod sebe kobne večeri. U momentu kad je likvidiran, bio je sportski odeven, i to bez pancir košulje koju je nosio posle nekoliko pokušaja atentata na njega. Njegove prijatelje sa Voždovca, koji su na vest o ubistvu dojurili na mesto zločina, to je nagnalo na pomisao da ga je likvidirao neko koga je on dobro poznavao i u koga nije sumnjao.
Smestio mu prijatelj?
Ubica zvanično nikad nije nađen, iako se pričalo da iza ubistva Dimitrova stoji njegov prijatelj Bojan Petrović (kasnije i sam ubijen), koji ga je namamio porukom na pejdžer. Petrović ga je "namestio" nekim Novopazarcima, i to zbog poslova oko droge.
"Voždovčani" su nekad slovili za "najjaču ekipu u gradu". Zenit su doživeli za vreme šefovanja Gorana Vukovića Majmuna, koji se "proslavio" ubistvom Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, u Frankfurtu 1986. godine.
U policiji tvrde da je Vuković i formirao grupu koja je u to vreme važila za "najorganizovaniju i najbrutalniju u kriminalnim sredinama na području celog Beograda".
Ova ekipa često je bila u sukobu sa drugim "kolegama", pa je mnogo članova ubijeno - Aleksandar Knežević Knele, Bojan Banović, Romeo Savić, Zoran Dimitrov Žuća... Krajem 1994. godine ubijen je i sam Vuković.
Na njegovo mesto "uskače" Mija Baškalović, učesnik, kako policija navodi, mnogih oružanih obračuna u kojima je i sam više puta ranjavan. Ipak, "voždovački klan" više nikad nije bio u vrhu kriminala kao kada je na njegovom čelu bio Vuković.
U pomenutoj policijskoj studiji navedeno je da se ova ekipa bavila kriminalnim delima sa elimentima nasilja - ubistva, ranjavanja, iznude, krađe automobila i njihovo vraćanje za novac, krijumčarenje droge.Novac stečen na ovakav način uložili su u kupovinu nekretnina, stanova, kafića, auto-servisa, auto-otpada, kladionica...
Povlačenje sa ulice
Prestali su sa otvorenim ratom sa drugim klanovima, a poznato je da su u najvećem sukobu bili sa komšijama sa Zvezdare, koji su se takođe posle devedesetih godina promenili. Povukli su se sa ulica, ali su nastavili da rade stare poslove.
Jedini istup u javnosti koji je nagovestio da se baš nisu skroz odrekli starog zanata je slučaj otmice i zlostavljanja čiji detalji su svojevremeno zaprepastili srpsku javnost.
To se desilo 2005. godine kada je otet mladić koji je za život trebalo da "plati" 400.000 evra. Na kraju su otmičari pristali na manju "cenu" - džip, motor i stan! Iza rešetaka su se tada našli Srđan Kačavenda, koji je za žrtvu izabrao svog venčanog kuma, Boško Raca i Andrija Zarić, dok se za Vladanom Kontićem tragalo nekoliko meseci.
Ono što je zaista bilo zastrašujuće je da su prilikom "ubeđivanja" koristili sekiru, macolu, klešta, vrelo ulje, pa čak i motornu testeru. Epilog - Srđan Kačavenda i Vladan Kontić - osuđeni su na godinu dana, odnosno osam meseci zatvora.
Od tada se nije mnogo šta čulo o ekipi sa Voždovca, barem ne u kontekstu organizovanog klana sa ustrojstvom i hijerarhijom koja ih je odlikovala devedesetih.