"NIJE DOLAZIO NA TRENINGE, MISLIO SAM DA JE OTPUTOVAO" Oglasio se trener tragično nastradalog Uroša (15)
Nije dolazio te nedelje na treninge, ali bili su praznici, većina njih nije dolazila, mislio sam otputovao je negde, nije tu, a onda mi je u petak njegov otac javio šta se desilo... Već sutradan on je preminuo - započeo je priču Zoran Tišma, trener petnaestogodišnjeg Uroša Vukosavljevića koji je nastradao od povreda koje je zadobio u teškoj saobraćajnoj nesreći.
Nesreća u kojoj je učenik osmog razreda osnovne škole teško povređen dogodila se 1. maja, kada je pri padu sa motora udario glavom o tlo.
OD MESIJEVOG I RONALDOVOG DRESA SA MOZZARTOVIH AUKCIJA - 2,4 MILIONA DINARA „PARA GAVRILO“!
ZAVRŠENA OBDUKCIJA UBIJENE SUZANE IZ BEČA: Rezultati zbunili austrijske policajce, tačan uzrok smrti i dalje misterija
USMRTIO DEČAKA (4) U POPOVCU PA SE BRANIO ĆUTANJEM: Detalji suđenja vozaču kamiona koji je učestvovao u nesreći
- Prvog maja je otišao sa porodicom u Ripanj, tamo su bili njegovi roditelji i njihovi prijatelji. Jedan od prijatelja njegovog oca došao je motorom i, kako sam čuo od Uroševih drugara, čovek je vozao svu decu, a onda je došao red i na Uroša... Pri brzini od 100 na sat, kako kažu, sleteli su s puta i direktno udarili u drvo, nisu imali kacige... Uroš je udario glavom o tlo, a čovek o drvo - priča Tišma.
Kako kaže, i dečak i muškarac bili su u komi...
- Uroš je izdržao 7 dana, preminuo je u subotu 8. maja, a taj čovek je i dalje u izuzetno teškom stanju, bar prema onome što su mi rekli pre nekoliko dana - dodaje on.
Uroš je od detinjstva trenurao fudbal u FK Bežaniji, onda je sa 13. godina prešao u Brodarac, a od februara ove godine trenirao je u omladinskoj školi fudbalskog kluba Zemun. Bio je omiljen među drugarima, želeo je da bude fudbaler, sanjao je velike snove...
- Uroš je kod nas bio kratko, a tačno se sećam kad me je kolega pozvao da me obavesti da će doći novi dečak iz Brodarca... To je bilo 9. februara ove godine. Razmišljao je da li da pređe u IMT ili kod nas, ali kod nas mu se dopalo i hteo je da ostane. Trenirao je sa nama, čekali smo samo da prođe blokada i da ga registrujemo. Igrao je prijateljske utakmice, čekali smo samo tu registraciju... Nepuna tri meseca je bio deo ekipe, a imam osećaj kao da sam ga trenirao mnogo duže, baš zbog toga kakav je bio - kaže dečakov trener.
Predivan, druželjubiv, nasmejan, dete koje se samo moglo poželeti, kaže.
- I ne govorim tako o njemu sad kad se ovo desilo, Uros je bio baš takav. Svi su ga voleli. Predivno, omiljeno dete, talentovan fudbaler. Hrabar, borben, računao sam kao trener na njega, mislio sam da će moći da se izbori i da igra, ali eto... - tihim glasom izgorava Zoran.
U subotu su saznali da je Uroš preminuo, a u nedelju ih je čekala utakmica. Tužni, slomljeni, mislili su samo na njega, ali su ipak smogli snage i igrali za Uroša.
- Tražili smo da se utakmica odloži, ali Savez nije dozvolio. Deca nisu mogla da igraju, bila su tužna, nervozna, jedva su igrala, ali su igrala za njega - rekao je.
U utorak je dečake četiri beogradska fudbalska kluba u kojima je Uroš igrao tragedija okupila na groblju... U dresovima su na večni počinak ispratili svog druga.