PITANJA JE MNOGO, ALI ZAŠTO SE TOLIKO DUGO ĆUTALO? Dve godine od pljačke muzeja iza koje stoji Velja Nevolja
Muzej primenjene umetnosti opljačkan je pre dve godine, Ministarstvo kulture saznalo je za krađu gotovo godinu dana nakon što se dogodila, a javnost tek pre nekoliko dana. Zašto se toliko dugo ćutalo? Ko je još učestvovao kada je jedini osumnjičeni za koga se zna optužen za samo jedan predmet, a ukradeno ih je još 40, za koje nije navedeno tačno koji su? Zašto nije raskinuta saradnja sa firmom koja je vršila obezbeđenje i kakve ona ima veze sa navijačkim i kriminalnim organizacijama? Pitanja je mnogo, a odgovora nema.
Važna donacija kompanije Meridian za HITNO LEČENJE Sonje i Mihajla
NIKAKO DA SE DOZOVU PAMETI: Terevenka na splavu - patrole ponovo imale posla sa NELEGALNIM korona žurkama!
OD UDARCA POLETEO NEKOLIKO METARA I NA LICU MESTA OSTAO MRTAV: Obradova tragična smrt potresla selo kod Mladenovca
Iz Muzeja primenjene umetnosti kažu da o događaju godinu dana nisu obavestili nikoga sem policije "zbog primarnog interesa da predmeti budu pronađeni". Zbog čega bi istragu ometalo Ministarstvo kulture ili mediji, nije poznato.
- Muzej nije davao nikakva obaveštenja o ovom događaju iz primarnog interesa da predmeti budu pronađeni, a u cilju sprovođenja policijske istrage i prikupljanja dokaza. Ministarstvo kulture obavešteno je o krađi 13.03.2020. godine, odmah pošto je Muzej od policije dobio informaciju da je osumnjičeni S. J. uhapšen i da je protiv njega podneta krivična prijava. Inače, krađa je primećena i prijavljena odmah kada se dogodila, u julu i avgustu 2019. godine, Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) - navela je u pisanom saopštenju direktorka Muzeja Ljiljana Miletić Abramović.
U pljački je, kako se sumnja, učestvovao noćni čuvar muzeja S. J, angažovan preko agencije za obezbeđenja iz Beograda. On je nedavno uhapšen i u toku je istraga zbog sumnje da je on ukrao jedan od nestalih predmeta. Međutim, i nakon toga, ova firma nastavila je da obezbeđuje Muzej primenjenih umetnosti.
- Muzej nije raskinuo ugovor sa agencijom koja je vršila obezbeđenje zato što su bile u toku istražne radnje od strane SBPOK-a u cilju otkrivanja eventualnih saučesnika iz Muzeja i pomenute agencije. Prvi put se javila na tender 2014. godine i bila je jedina koja je ispunjavala sve uslove iz zakona i tražene konkursne dokumetacije. Nakon toga na tenderima za nabavku te vrste usluga ta agencija javljala se kao jedini ponuđač - rekla je direktorka.
Ministarka kulture Maja Gojković iznela je informacije da iza pljačke, odnosno firme koja je muzej obezbeđivala, stoji kriminalna grupa koju je predvodio uhapšeni Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja.
Ona je navela da jedna "navijačka grupa" ima veze i sa kulturom i to ubrzo nakon "pada" Belivukovog klana koji se godinama krio iza partizanove navijačke grupe "Principi" (ranije "Janjičari").
Ovo je, čitano "između redova", potvrdila i direktorka Miletić Abramović kada je na pitanj o tome kakva saznanja imaju o vezama agencije sa navijačkim i kriminalnim grupama odgovorila:
- U vreme sklapanja ugovora sa agencijom "Dobergard" Muzej nije imao nikakva saznanja o vezama ove firme sa bilo kakvim kriminalnim grupama - ostavljajući tako prostora da se zaključi da sada takva saznanja imaju.
Noćni čuvar S. J. optužen je za tešku krađu, i protiv njega je podneta krivična prijava jer je u julu 2019. godine iz zbirke metala u muzeju ukrao bodež od čelika-mesinga, posrebrenog bakelitom, koji je izrađen posle 1918. godine u Kraljevini SHS i predstavlja predmet koji ima status kulturnog dobra.
Optuženi je 12. marta prošle godine uhapšen, a na saslušanju se tada branio ćutanjem.
Bodež je samo jedan od 41 ukradenog predmeta iz zbirke metala Narodnog muzeja, pa Prvo osnono javno tužilaštvo u Beogradu nastavlja istragu ovog slučaja.
Vrednost ukradenih predmeta je 300.000 evra, među je najviše komada zlatnog nakita, ali javnost još ne zna koji su tačno eksponati nestali.
- Iz Muzeja je ukraden 41 predmet, uglavnom zlatni nakit iz 19. i prve polovine 20. veka, koji ima značajnu materijalnu vrednost, pre svega zbog materijala od koga je napravljen. Među ukradenim predmetima nalazi se nekoliko predmeta koji pored materijalne imaju i veliku kulturno-istorijsku vrednost kao što su npr. prsten sa grbom, nalaz iz okoline Janjeva s kraja 14. i početka 15. veka i narukvica sa cvetom od lapis lazulija, čija se istorija vezuje za dinastiju Obrenović i koja je izrađena u Minhenu 1887. godine - saopštila je direktorka muzeja i zaključila da prema informacijama koje imaju ukradeni predmeti još uvek nisu pronađeni.