POSLE UDESA VOZAČ "AUDIJA" SMRTI ISPOLJAVAO SVESNO PONAŠANJE: Psihijatar svedočio, pronašao kontradiktornosti kod okrivljenog
Psihijatrijskim veštačenjem Nemanje Stamenkovića (19) iz Beograda, koji je optužen da je 4. januara na Bulevaru Medijana u Nišu "audijem" izazvao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su stradali pešaci Andrej Prenkljušaj (12) i Dejan Ilić (48), utvrđeno je da je okrivljeni posle udesa ispoljavao "organizovano ponašanje" te da je bio u stanju fiziološkog straha koji kao takav nije uticao na njegove postupke.
Doktor specijalista savetuje: SIGURAN NAČIN da izbegnete stomačne tegobe na putovanjima!
ŠOKIRANI GRAĐANI IZVUKLI TELO NA OBALU: Ovo je bara kod Kikinde u kojoj se utopila devojčica
KIKINDA ZAVIJENA U CRNO: Devetogodišnje dete se UTOPILO u bari - nepomično telo na obalu izvukli građani
Psihijatar dr Suzana Tošić Golubović član komisije koja je obavila stručno veštačenje Stamenkovića, navela je na današnjem nastavku suđenja u Osnovnom sudu u Nišu da je u njegovom iskazu pronašla kontradiktornosti zbog kojih misli da nije govorio istinu kada je opisivao okolnosti pod kojima je došlo do nesreće.
- Okrivljeni je naveo da je pokušao da pretekne jedno vozilo da je to vozilo krenulo ka njemu, da se uplašio, stegao volan, spustio glavu, počeo da intenzivno trepće. Nije siguran da li mu se povraćalo i navodno ne seća daljeg događaja. Međutim, u njegovom iskazu ja sam pronašla kontradiktornosti. Imajući u vidu izjave svedoka i saobraćajno veštačenje, može se zaključiti da je on u tim momentima ispoljavao organizovano ponašanje, budući da je pokušao da uspostavi kontrolu nad vozilom, da je po rečima svedoka izgovarao "ne, ne", kada je video da će udariti u pešake. Nakon zaustvaljanja, pošto je video posledice, počeo da plače, zvao roditelje, pronašao trougao u vozilu i dao ga policiji, što ukazuje da je ispoljavao jedno potpuno organizovano ponašanje. Svakako da je bio u stanju fiziološkog straha ali na organizovano ponašanje ukazuju i izjave koje je dao policiji. Jednom rečju mislim da okrivljeni nije govorio istinu - rekla je dr Suzana Tošić Golubović.
Na ove njene reči reagovao je stručni savetnik odbrane dr Zoran Ćirić rekavši da ocena istinitosti dolaza bilo kog učesnika u sudskom postupku spada u domen ocene dokaza, što je isključivo kompetencija suda pa bi sud morao da reaguje kada se veštaci izjašnjavaju o istinitosti. Na pitanje stručnog savetnika da se izjasni o stepenu straha, dr Tošić Golubović je istakla da je procena intenziteta straha koji je u fiziološkim granciama prilično subjektivna te da pretpostavlja da se okrivljeni nalazio u stanju jakog straha, ali da im o tome nije govorio jer je tvrdio da se događaja ne seća.
- Ja sam na osnovu njegovog ponašanja zaključila da se radi o strahu fizioloških razmera koji nije doveo do poremećaja svesti, rasuđivanja i upravljanja voljom koje karatkeriše patološki strah. Kad kažemo fiziološki strah to podrazumeva normalnu, ne patološku reakciju celog organizma na potencijalnu opasnost i on ima zaštitnu ulogu - da se osoba uhvati u koštac sa opasnošću, savlada je i da pobegne. Takođe, normalni strah ne utiče na psihičke funkcije u meri kao patološki a pre svega na funkciju svesti. Patološki strah dovodi do suženja svesti a time i rasuđivanja i upravljanja postupcima. U stanju normalnog straha osoba može da ima osećaj da vreme usporenije teče što je okrivljeni i naveo, opisavši da je sve trajalo 30 sekundi a da je od policije kasnije dobio informaciju da se događaj odigrao za pet sekundi. Sve ovo govori da nije došlo do poremećaja svesti i da je strah koji je okrivljen trpeo ostao u granicama normalnosti - rekla je ona.
Na pitanje stručnog savetnika odbrane da li osim ova dva načina reagovanja u stanju afekta straha, postoji i treći način - kratkotrajna motorička neaktivnost, dr Tošić Golubović je rekla da je moguće da se javi i stanje takvo stanje ali da disocijacija svesti spada u patološka stanja te da u konktetnom slučaju nije evidentirana. Po oceni psihijatra, tragovi kočenja na mestu nesreće ukazuju da je okrivljeni pokušao da iskontroliše situaciju i uspostavi kontrolu nad vozilom, što pokazuje da je zadovoljavajuće bio fokusiran na tu kritičnu situaciju. Ona je ocenila i da strah koji je javio u tim trenucima nije uzrok nego posledica te situacije i dokaz da je bio potpuno svestan jer je pokušao da koči i stabilizuje vozilo.
Stručni savetnik odbrane je na početku salsušanja zatražio da sud upozori predstavnike medija da verodostojno prenose to što će reći u izlaganju, istakavši da bi svako “pežorativno i neadekvatno prenošenje njegovog izlaganja moglo da “stvori odgovornost onih koji ga budu prenosili”. On je izneo je brojne primedbe na komisijsko veštačenje, rekavši pored ostalog da komisija nije bila potpuno kompetentna, da je veštačenje sadržalo tri pojedinačna nalaza bez zbirnog zaključka te da po zakonu veštaci koji obavljaju veštačenje moraju da budu zaposleni u ustanovi koja vrši veštačenje. To nije bio slučaj sa troje veštaka ove komisije - psihijatrom, psihologom i neurologom koje je Zavod za sudsku medicinu u Nišu morao da angažuje iz drugih ustanova jer te struke nema među svojim zaposlenima.
Specijalista sudske medicine dr Aleksandra Antović, predstavnik komisije veštaka, rekla je da ukočenost može da se javi kao jedna od reakcija na jak efekat straha ali da se u konkretnom slučaju kod okrivljenog ta mogućnost može u potpunosti isključiti.
-To potvrđuju činjenice da je on u stanju jakog straha obavljao I preduzimao specifične I visokosložene motoričke aktivnosti pri manevrisanju vozilom, kao što su izbegavanje vozila ispred sebe, menjanje kolovozne trake, skretanje, kočenje, savijanje glave, čvrsto stezanje volana. Sve su to svesne I voljne motoričke radnje koje pri ukočenosti uzrokovane jakim afektom straha ne bi mogle biti ispoljene - rekla je Antović.
Stamenković je kobne večeri izgubio kontrolu nad "audijem" vozeći 131 kilometar na čas, izleteo sa kolovoza i pokosio dvojicu pešaka koji su išli trotoarom. Dečak Andrej je od siline udarca bio odbačen preko ograde Vodovoda visoke dva metra a od zadobijenih povreda preminuo je na licu mesta dok je Ilić podlegao povredama sat vremena kasnije u Kliničkom centru u Nišu. Stamenković je u odbrani pred sudom naveo da je prilikom preticanja nepoznato vozilo navodno krenulo u njegovu stranu pa je zato skrenuo sa puta kako bi izbegao udes.
- Učinilo mi se da se to vozilo trgnulo ka meni, u levu stranu, kao da će da me udari. Uplašio sam se, stisnuo sam volan sa obe ruke i spustio glavu. Moguće da sam u tom trenutku dao gas kako bih izbegao saobraćajnu nesreću, ali to ne mogu da sigurnošću da potvrdim. Nakon toga osetio sam trnjenje u vratu i mišićima tela i počeo sam da gubim orijentaciju u prostoru. Zatim sam osetio kao neki šum u uhui predmeti su počeli da mi beže pred očima. Sledeće čega se sećam je da sam izašao iz vozila jer mi je bio potreban vazduh da bih se povratio - ispričao je ranije Stamenković pred sudom.