SLUČAJ IZ LEBANA KOJI JE PODIGAO SRBIJU NA NOGE - Kako ustanoviti gde je granica nužne odbrane i ko to procenjuje?
Slučaj penzionisanog policajca Milutina Cvetkovića (86) iz Lebana, koji je uhapšen, pa ubrzo pušten da se brani sa slobode zbog ranjavanja, odnosno pokušaja ubistva, iako se sumnja da je samo pokušavao da zaštiti sebe, porodicu i imovinu od komšije koji je hteo da ga opljačka, podigla je srpsku javnost na noge. I iznova se otvorilo pitanje validnosti srpskog zakonodavstva i toga da li je u ovakvim slučajevima prekoračena ili ne nužna odbrana.
DETALJI HORORA U NIŠKOM NASELJU: Mladića presreli na ulici, pa ga ubadali kasapili nožem!
IZBODEN TINEJDŽER U NIŠU: Policija blokirala grad!
U MORU KRIVIČNIH DELA I METAKA, GLAVNI NIJE ISPALJEN: Kakva je veza između Belivuka i crnogorske mafije
Ministar policije Aleksandar Vulin ocenio je da zakoni moraju da se prilagođavaju životu i da poštuju princip pravičnosti.
- Čovek koji je branio sebe i svoju nepokretnu suprugu ne bi smeo da zbog toga bude u zatvoru. Ako je tamo zbog pucanja u provalnika i još uz to fizički mlađeg i znatno snažnijeg od penzionera koji brani svoj život i porodicu, onda moram da pitam zakonodavca šta bi svako u svom domu trebalo da uradi kada mu neko ugrozi život i čast - rekao je Vulin istog dana kada se saznalo za ovaj slučaj.
A deda Milutin, juče se oglasio i ispričao šta se zapravo dogodilo u noći između petka i subote:
- Lopov sa fantomkom na glavi se u moju kuću ušunjao pošto je razbio prozor i nečujno upao u sobu gde smo supruga i ja spavali. Kad sam ga video, skočio sam, a on kaže držeći sekiru u rukama: "Ode glava, daj pare ili ću te saseći sekirom, a ženu ti zaklati". Pokušao sam da mirno razgovaram sa njim, ali nisam uspeo. Moja žena je zapomagala i vrištala, a ja sam izvukao pištolj i pucao mu u noge.
Srpsku javnost bukvalno je podigao na noge slučaj Saše Bogeskog koji je, posle više od pet godina pritvora, mnogobrojnih suđenja i trauma kroz koje su prošli on i njegova porodica, odlukom Apelacionog suda 2018. godine, oslobođen optužbi zbog ubistva provalnika koji je upao u njegov stan, gde su mu spavali supruga i deca.
Do tragedije je došlo kada je Vladimir Manić, koji je odranije bio poznat policiji, u maju 2013. upao u stan porodice Bogeski u beogradskom naselju Žarkovo sa namerom da ga opljačka, a tamo je na Sašu, nasrnuo šrafcigerom. Bogeski je dohvatio nož, kako bi se odbranio, a nakon koškanja, Manić je zadobio ubodnu ranu. Krvareći, pokušao je da beži, ali je nedaleko od stana Bogeskog, pao i preminuo.
Tužilaštvo je teretilo Bogeskog "za ubistvo u prekoračenju nužne odbrane", ali je sud stao na stanovištu "da je on delovao u nužnoj obrani - koja isključuje postojanje krivičnog dela".
Bivši sudija, sada advokat Krsto Bobot, pojašnjava da li i u kojim slučajevima, građani imaju pravo na tzv. nužnu odbranu:
- Svako ima pravo na nužnu odbranu. Dakle, građani imaju pravo da se brane od provalnika koji su im ušli u kuću ili stan u nameri da im nešto ukradu ili im naude, ali samo dok lopova ne nadjačaju. Jer, nužna odbrana je ona koja je adekvatna, srazmerna i istovremena napadu - kaže Bobot.
Obični ljudi pak smatraju da je reč o samoodbrani.
- To, međutim, nije tako. Svaki čovek ima pravo da brani i svoju imovinu. Ali, treba znati da je nužna odbrana moguća samo onda kada je napad započeo ili dok traje, a smatra se da je dozvoljena i kada napad očigledno predstoji. Stoga, nije baš sve dopušteno u odbrani života i sopstvenog dobra, jer ako je, na primer, provalnik zatečen u stanu prilikom krađe prestao sa krađom, beži, a vlasnik ga sustigne, povredi ili usmrti, onda se to smatra prekoračenjem nužne odbrane - kaže Bobot.
- Nužna odbrana može da bude prekoračena samo kada je reč o takozvanom intenzivnom prekoračenju, odnosno kada odbrana nije srazmerna napadu i kada nije bila neophodno potrebna. Ako postoji izrazita nesrazmera između sredstava napada i odbrane, smatraće se da je nužna odbrana prekoračena. Na primer, to bi bio slučaj ako onaj koji je napadnut rukama, hladnokrvno puca na napadača iz vatrenog oružja. Uglavnom, nema definitivne zakonske formule, već je to procena u praksi, koja se zasniva na svim relevantnim objektivnim i subjektivnim okolnostima, a koju vrši nadležni sud - objašnjava Bobot.
Kada je reč o nužnoj odbrani, zakoni i praksa i u EU su veoma slični našim propisima. Nešto je drugačije u SAD.
- U SAD je još živa tradicija "divljeg zapada", ali ni tamo nije moguće ubiti čoveka štiteći svoju imovinu. I tamo je značajan uslov za samoodbranu, odnosno neku vrstu nužne odbrane, odgovarajuća srazmernost. To znači da se u SAD u samom zakonu striktno zahteva direktna proporcionalnost između onoga "što se napada i onoga što se povređuje u odbrani od napada". Postoje posebne situacije, a u SAD se i dalje tradicionalno ispoljava velika pažnja zaštiti kućnog doma, pa čovek koji je napadnut u svojoj kući ima široko pravo na odbranu u pogledu intenziteta odbrane u odnosu na napad.