"ŠTA STE SE US*ALI KAO PI*KE?" Žandarmi izvukli pištolje i držali ga na nišanu - isplivali detalji Legijine predaje
Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je 2003. godine nakon ubistva premijera Zorana Ðinđića imao važnu ulogu u policijskoj akciji "Sablja", kaže da će ostati velika misterija gde se duže od godinu dana skrivao Milorad Ulemek Legija, nekadašnji šef Jedinice za specijalne operacije (JSO) i organizator atentata na predsednika vlade Srbije.
"SRCE MI JE SLOMLJENO" Srpska zajednica se oprašta od tragično nastradale Tine - posebno potresne poruke Ragsovih fanova (VIDEO)
HOROR U NOVOM PAZARU! Pronađeno beživotno telo muškarca (55) u haustoru zgrade
STRAŠNA NESREĆA NA VALJEVSKOM PUTU! Sudarila se četiri automobila, ima povređenih (VIDEO)
Novaković je detaljno opisao kako je izgledala predaja prvooptuženog Ulemeka, šta se sve dešavalo tog dana, te kakve su sve nelogičnosti i propusti pratili taj čin.
l zašto nikad nije rasvetljeno gde se Legija krio 14 meseci nakon ubistva Ðinđića? Je li vama uverljiva priča koju je on izneo kad se predao - da je sve vreme bio u svojoj kući?
- Ostaće velika misterija gde se skrivao, ko su mu bili jataci, kada je došao u kuću u Filmskom gradu... Legija je, bez insistiranja da priča o tome, samo rekao da se sve vreme krio u kući, u tajnoj prostoriji, u koju je ulazio kroz plakar. Jedino je sigurno da je na dan predaje, 2. maja 2004. godine u popodnevnim časovima, izašao iz svoje kuće na ulicu i predstavio se obezbeđenju Žandarmerije. Tog dana, njegova supruga Aleksandra je otišla s decom u posetu rođacima u Vukovar, gde je rođena, da bi iskoristila prvomajske praznike. Kad ona nije bila u kući, Legiju je opsluživao njen brat od strica. Živeo je s njima. Zašto se Legija predao? Najverovatniji razlog je što više nije mogao da izdrži. Pukao je.
Kako mislite - pukao?
- Veliki Legija je bio glavni u Beogradu. Mogao je da radi šta hoće, da lumpuje, puca u kafićima, pali, da otvara svaka vrata nogom, ako treba. Svuda, pa i u vladi. Bio je bog. A onda, godinu i po dana skučen i sabijen u nekoj zemunici, ne sme da proviri. To je, sigurno, bio raspad u njegovoj glavi. Njegov mozak to više nije mogao da primi. Politička promena i signali koje je prepoznavao prateći medije, kao i moguće poruke koje je dobijao od saboraca i prijatelja, tog lepog, sunčanog dana izvukli su ga iz pećine.
Kako je to izgledalo?
- Kažu da je bio pripit, možda i naduvan. Bradat, s dugačkom kosom, kada se pojavio ispred kuće, uplašio je žandarme. U strahu koji ih je blokirao, povukli su se nekoliko metara. Izvukli su pištolje i držali ga na nišanu. Aleksandrin rođak nije uspeo da ga zadrži. Panično je zvao Aleksandru: "Izašao je ispred zgrade, hoće da se preda." Ostavila je decu, sela u džip i pojurila nazad, tražeći da razgovara s njim, da pokuša da ga ubedi. Odbijao je razgovor. Od žandarma je zatražio da zovu komandanta Žandarmerije Gurija, kaže im: "Šta ste se usrali kao pi*ke?"
Zna se da je potom odveden u sedište MUP u Ulici kneza Miloša, da su tu bili, pored ostalih, tadašnji ministri policije i pravde Dragan Jočić i Zoran Stojković, šef BIA u to vreme Rade Bulatović...
- Tu je bio i direktor RTS Aleksandar Tijanić, sa zadatkom da tu predaju i prvu priču dokumentuje. Legija je dočekan na visokom nivou, poput najvažnijih državnih ličnosti. Prvo što im je rekao bilo je: "Rešio sam vama da se predam, imam poverenja u vašu vlast." Mogu da zamislim to ushićenje i radost: veliki, nedodirljivi Legija ima poverenje u našu vlast. Zaboravili su da razgovaraju sa organizatorom ubistva premijera Ðinđića, Stambolića, funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali... Inače, odmah su pozvali i frizera, koji je tu, u kancelariji, sredio Legiju i pripremio ga za televiziju. Nisu hteli da ga prikažu kao Sadama Huseina, čupavog, bradatog i nesređenog.
Mislite da je tog dana sklopio neki dogovor?
- Iza zatvorenih vrata pao je veliki, neočekivani dogovor: "Sve ću da vam ispričam o Ðinđiću, Čedi, Bebi, drogi, heroinu." Razgovor je trajao do pred zoru. Oni nisu znali - ili nisu hteli, verovatno ni ministar pravde - da je bila zakonska obaveza da Legiju predaju potražiocu i, u najkraćem roku, odvezu u CZ. Sa takvim licem, bez dozvole nadležnog organa koji je raspisao potragu, niko nije smeo da razgovara.
Niko nije ušao ni u njegovu kuću da se uveri da zaista postoji to skriveno mesto?
- Ovo je bio jedinstven primer u policijskoj praksi da je uhapšen begunac broj jedan u istoriji našeg pravosuđa, a da se zabrani da uviđajna ekipa ode u kuću, nađe to navodno skrovište, foto-dokumentuje, potvrdi celu njegovu priču... Pitanje je šta bi se tu sve našlo... Tu bi se sigurno utvrdilo i koliko je boravio u kući. Međutim, odgovor iz vrha MUP je bio - "ma, to sada nije važno". Niko nije razgovarao ni sa Aleksandrom, ni s rođakom koji ga je čuvao...
Dosta se očekivalo od Legijinog pojavljivanja na sudu.
- To je tek bilo iznenađenje. Mislili smo da je Legija pametniji, da će da briljira na sudu. A on je počeo neku opširnu, smešnu priču: da je, po nalogu Ðinđića i Čede, heroin koji je zaplenjen u policiji prenosio van zemlje, u Rumuniju, tako što su njegovi ljudi ronili ispod Dunava...
Mislite li da bi Legija jednom ipak mogao sve da ispriča?
- Nije mi jasno zašto Legija nije sklopio neki sporazum s državom, da dobije neke ustupke za porodicu i slično. Ne može da mu se smanji robija, ali mogao je verovatno da dobije neke ustupke, a da zauzvrat kaže sve. On bi mogao sve da razotkrije, da se konačno završi priča o ubistvima Stambolića, Ðinđića, Ćuruvije, na Ibarskoj magistrali... A dosta može da otkrije i nekadašnji šef DB Rade Marković.
Je li tačno da je šef DB iz devedesetih Jovica Stanišić posle Petog oktobra 2000. savetovao Ðinđića da skloni Legiju s mesta komandanta JSO?
- Znam samo ono što je Stanišić govorio - da je Ðinđića poznavao godinama, da je posle Petog oktobra 2000. premijer više puta kontaktirao s njim u vezi s nekim kadrovskim rešenjima u službi, pa ga je on tom prilikom, kako je rekao, savetovao da nije dobro da Legija ostane na čelu JSO, imajući u vidu njegov profil ličnosti i kriminalne aktivnosti o kojima se pričalo. Rekao je da se radi o čoveku skromnijih intelektualnih mogućnosti, slabijeg obrazovanja...