Stisnuo sam rukom kočnicu i zvao u pomoć: Ispovest Pavla koji je gledao kako vozač autobusa UMIRE (FOTO)

- Sve se desilo u trenutku, vozač je počeo da gubi svest. Trener Pavle Trifunović je to odmah srećom primetio i munjevitom brzinom pritisnuo kočnicu, kako autobus sa uzbrdice ne bi krenuo u rikverc, nekontrolisano niz padinu.

Ovako prepričava slobodan Srezoski, sekretar Košarkaškog kluba Borac iz Zemuna, jedan od svedoka drame koja se odigravala u autobusu prepunom dece uzrasta od 10 do 18 godina.

Nažalost, vozač Zoran Borović (58) je, najverovatnije od srčanog udara, nedugo zatim preminu, ali je brzom reakcijom trenera Trifunovića (24) sprečena veća tragedija.

Mladi zemunski košarkaši su tog prepodneva krenuli na izlet na Divčibare.

- Samo srećom i neverovatnim potezom hrabrog trenera Trifunovića (24) sprečena veća tragedija. Prvi je primetio da je čoveku loše, da polako gubi svest i brže bolje, uspeo rukom da pritisne nožnu kočnicu i speči da autobus krene nekontrolisano unazad. U tom trenutku vozač se gotovo potpuno onesvestio, pa je trener nekako uspeo da mu skolni nogu sa papučice i pozove ostale u pomoć – prepričava sekretar kluba i dodaje da bi se retko ko snašao u takvoj situaciji.

Sam Trifunović ne krije da je i dalje pod utiskom sve što se dogodilo.

- Tek što smo krenuli na put, prišao sam vozaču da mu se javim i da se upoznamo. Posle moje prve rečenice video sam da mu nije dobro, da uzdiše, koluta očima. Odmah sam ga pitao gde je ručna, ponovio sam to sigurno 10ak puta, ali već tada me nije čuvo. Ruke su počele da ga izdaju, pustio je volan, a autobus je krenuo unazad pola metra – metar. Pozvao sam u pomoć drugog trenera, dok sam rukom držao nožnu kočnicu – prepričava Trifunović.

Da se nešto dešava, primetili su i vozači koji su se tada zatekli na ovoj saobraćajnici.