SVE ZAMRŠENIJI SLUČAJ UBISTVA KOJE JE ZGROZILO SRBIJU! Nakon tri meseca od likvidacije porodice Đokić PET osoba u pritvoru
Od brutalnog ubistva Gorana Đokića (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (26) iz Aleksinca, koji su oteti i posle likvidacije spaljeni 27. septembra, prošla su puna tri meseca, a slučaj je, čini se, kako vreme prolazi, sve zamršeniji i komplikovaniji jer prvoosumnjičeni Goran Džonić iz Moravca, brat od tetke ubijenog vlasnika menjačnice, na sve načine pokušava da izbegne odgovornost za monstruozno zlodelo.
Osim ovog penzionisanog vatrogasca, u sklopu velike istrage niške policije i Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapšeni su i njegovi sinovi Milan i Stefan, jer ih je upravo on svojim neodgovornim izjavama doveo u vezu sa zločinom, kao i braća K.M. i A.M., poznati pod nadimkom Jojke, koje je Džonić optužio da su organizovali otmicu a jednog od njih I da je direktno izvršio likvidaciju Đokića.
TRAGEDIJA KOD ZRENJANINA! Dva lica poginula u stravičnom sudaru, među povređenima i dvoje dece
MANEKENKA IPAK BILA PROSTITUTKA? Oglasila se bivša žena srpskog makroa uhapšenog u Australiji: Ja sam prijavila njen NESTANAK
JEZIVA SCENA NA ZLATIBORU! Devojka pala sa kvada pa je vozilo prešlo preko mladića - hitno prevezen u bolnicu (VIDEO)
Ali krenimo redom...
Nestanak, nada i pronalazak tela
Vest o nestanku tročlane porodice Đokić, podigla je srpsku javnost na noge jer se ranije nije dogodilo da cela porodica bukalno nestane bez traga. Stotine policajaca krenulo je u pretragu terena oko Moravca u kojem živi Goranova majka Stojanka, odakle su se u noći između 26. i 27. septembra Đokići uputili ka svom stanu u Aleksincu. No, nada koju su gajili svi, da su Đokići nekud iznenada otputovali, raspršila se kao mehur od sapunice 2. oktobra kada je prvo u ataru sela Tešica pronađen njihov spaljeni “pasat”, a potom, istog dana u okolini Moravca, samo 12 kilometara dalje, i njihova ugljenisana tela. Utvrđeno je da su Đokići brutalno ubijeni na mestu zvanom “Dudin gaj”, u zabitom delu bedema kraj Južne Morave u ataru Moravca, a da su potom njihova tela polivena benzinom i zapaljena! Goran je identifikovan preko otiska prsta, Gordana preko narukvice, a njiova ćerka jedinica, Lidija, DNK analizom jer je njeno telo izgorelo do neprepoznatljivosti.
Forenzičari niške kriminalističke policije u zapaljenom "pasatu", koji je pronađen na napuštenoj separaciji šljunka kod Tešice, otkrili su jednu čauru ispaljenu iz pištolja.
U startu je postojala osnovana pretpostavka da je zločin finansisjki inspirisan, jer je Đokić, u svom automobilu, u prostoru za rezervni točak, imao “štek” u kojem je nosio sve svoje devize. Đokić je, podsetimo, bio vlasnik menjačnice u Aleksincu. Kalkuliše se da je u tim kolima u trenutku otmice imao od 50.0000 do 200.000 evra!
Kao jedan od prvih aleksinčakih uličnih dilera iz devedesetih godina, Đokić nikada nije imao poverenje u institucije sistema, pa je i kasnije, kada je zakonom dozvoljeno otvaranje mečanjčica, zadržao naviku da novac nosi sa sobom, u svojevrsnom bunkeru koji je napravio u gepeku svog automobila. Meštani su znali i da je 2018. godine ovaj čovek prodao svoju kuću u Aleksincu za 80.000 evra kao i da je planirao da uskoro ćerki jedinici Lidiji kupi stan u Nišu. Neko, njemu blizak, očigledno je to znao kao što je znao i da je Đokić, pre nekoliko godina, nakon napada i pokušaja pljačke menjačnice, postao maksimalno oprezan do te mere da je sa sobom, radi zaštite nosio i pištolj. Ali, kobne noći, po izlasku iz kuće svoje majke Stojanke, nekoliko minuta pre ponoći, na putu ka Aleksincu, ipak se zaustavio nekome. Nekome ko je zlopotrebio njegovo poverenje. Policija je osnovano sumnjala da je u pitanju neko od rođaka ili njemu veoma blizak, neko u koga je imao poverenja, neko ko živi nedaleko od njegove kuće...
Klupko zločina se odmotava
Niška kriminalistička policija i Više javno tužilaštvo u Nišu izveli su neverovatnu istragu tokom koje su obavljeni informativni razgovori sa više od 200 ljudi, dok ih je više desetina poligrafski testirano. Skinuti su zapisi sa bukvalno svake kamere video nadzora na potezu od Aleksinca do Tešice, preuzeti podaci sa baznih stanica mobilne telefonije, sve dok operativni podaci sa više strana nisu počeli da se ukrštaju u jednoj tačci: na Goranu Džoniću, penzionisanom vatrogascu i Đokićevom bratu od tetke koji živi na 50 metara od kuće njegove majke, sa kojim je bio izuzetno blizak i u koga ima neograničeno poverenje.
Senka sumnje na Džonića pala je nakon što je 19. oktobra rođaku Ivanu Džoniću koji živi u Švajcarskoj, vratio u celosti dug od 10.000 evra. Negde u isto vreme, metalostrugar iz Moravca G. A. prijavio je policiji da je pomagao Džoniću da napravi metalni navoj, za koji se ispostavilo kasnije da je deo prigušivača za pištolj, dok je na jednoj od kamera u Tešici kobne noći, oko 4 časa iza ponoći, snimljen Džonićev žuti skuter kako ide ka Moravcu, zemljanim putem odakle je oko dva časa iza ponoći, nakon ubistva Đokića, prošao njihov “pasat”. I klupko monstruoznog zločina počelo je da se odmotava...
Pare zakopane u voćnjaku u plitkoj rupi
Iskusni niški kriminalistički policajci krenuli su u pretres imanja Gorana Džonića i njegovih najbližih srodnika. Prekopavanje voćnjaka Džonićevog sina Stefana, koji je zaposlen u Vojsci Srbije i često je odsutan, dalo je prvi ozbiljniji rezultat – u voćnjaku iza njegove kuće u Moravcu koja se nalazi oko kilometer od očevog doma i na putu ka Tešici, pronađeno je oko 43.000 evra!
Novac je bio plitko zakopan u u korenu drveta šljive a manja količina deviza pronađena je u Stefanovoj kući u usisivaču. DNK analiza potvrdila je sumnje – na novcu i vreći u kojoj je bio zakopan, nađeni su tragovi Gorana Džonića. A onda se klupko zločina umrsilo sa klupkom laži bivšeg vatrogasca koji na sve načine pokušava da izbegne krivičnu odgovornost.
Klupko laži počinje da se mota
Džonić će na pitanje policije da li su njegovi sinovi sposobni da počine ovakav zločin, odgovoriti “možda i jesu”, što je uz činjenicu, da je DNK bliskih srodnika gotovo nemoguće razlikovati, a i podatak da je novac nađen na Stefanovom imanju, bilo dovoljno da budu uhapšeni. Kada je shvatio da je rođenu decu upetljao u zločin, Džonić je pokušao novi manevar pa je krivicu za otmicu i ubistvo Đokića prebacio na braću Jojke, ispričavši kako su ga ustvari oni navodno ucenili i primorali da im pomogne da zaustavi auto Đokića, a jednog od njih i da je direktno likvidirao tročlanu porodicu.
Po Džonićevoj priči Jojke su stupili u kontakt sa njim i zahtevali da im pomogne da zaustavi njihov auto kobne noći, znajući da Đokić nikom drugom ne bi stao. Po Džonićevom kazivanju, on je te večeri upravo na njhov zahtev poneo svoj pištolj koji je imao “radi zaštite porodice”. Kada su zaustavili Đokićev auto, i otišli do mesta “Dudin gaj”, jedan od braće, K.M. je navodno, po Džonićevoj priči, likvidirao troje Đokića a potom njihova tela dovukao do jame i zapalio. Džoniću je tobože vratio njegov pištolj kojim je počinjeno ubistvo a potom su ga pustili. Džonić je navodno priznao da je uzeo samo 10.000 evra kojim se razdužio sa rođakom a da je njegov DNK nađen na 43.000 evra jer su svi imali rukavice osim njega, pa su mu davali pare u ruke kako bi njegovi tragovi ostali na novčanicama… Sa Jojkama je navodno bio i treći pomagač D.P. koga je imenovao Džonić, a radi se o čoveku kojui živi u inostranstvu i koji se nalazio za volanom malog “crvenog automobila”… Bez odgovora je ostalo pitanje zašto bi tako opaki izvršioci ubistva cele porodice, ostavili u životu njega pa još mu i vratili pištolj i dali pare. Mnogo toga se nije uklapalo u njegovoj priči...
Priznao gde je pištolj
Posle Džonića i njegovih sinova, uhapšeni su i braća Jojke, koji inače žive u inostranstvu, ali su se u Srbiju vratili da pomognu istragu, ne računajući, očigledno da će se naći iza rešetaka, jer su već bili prošli na poligrafu po svim pitanjima. Ne bi li potkrepio priču o Jojkama, Džonić pristaje da kaže gde je pištolj marke “bereta” kojim je počinjeno ubistvo. Pištolj je pronađen u kući njegove supruge Suzane u Aleksincu, koja je prethodno već pretresana. Oružje je nađeno u ventilacionom otvoru, na potpuno nepristupačnom mestu tako da je izvađeno jakim magnetom. Forenzičkom analizom oružja, čaura i pronađenog zrna, kako je Blic ekskluzivno objavio, nesumnjivo je potvrđeno da su Đokići ubijeni upravo iz tog pištolja.
Odbrana počela da se ruši kao kula od karata
Džonićeva odbrana počela je da se ruši kao kula od karata naon salušanja 16 svedoka. Prvo su petorica Stefanovih kolega potvrdili su da je kobne noći bio u bazi Medveđi, u Kopnenoj zoni bezbednosti i da nikako nije mogao da je napušta a onda su i petorica Milanovih kolega koji su vatrogasci, rekli su da je cele noći nesumnjivo bio sa njima u stanici u Aleksincu. Advokat Džonićevih sinova Filip Domazet istakao je da je saslušanjima svedoka u potpunosti potvrđena odbranja njegovih branjenika koji tvrde da sa zločinom nemaju ništa. Alibije braće Jojki, potvrdili su njihova majka Milijana Đorđević, supruga jednog i prijateljica drugog brata.
Omašio na prepoznavanju Jojki
Džonićeva odbrana dodatno je upala u ćorsokak nakon što je omašio na prepoznavanju osumnjičene braće Jojki i D.P. u policiji. Naime, Džonić je između petorice muškaraca, od kojih su dvojica bila braća K.M. i A.M. prepoznao samo jednog od braće Jojki, ali potpuno pogrešno u odnosu na radnje koje je navodno preduzimao, a koje je opisao u svojoj ranijoj odbrani. Trećeg osumnjičenog D.P. koji je u inostranstvu, a koji je po Džonićevim rečima bio pomagač, on je prepoznavao sa fotografija, ali ga nije prepoznao, što dodatno kompromituje njegovu odbranu. Posebno je zanimljivo da K.M., kojeg je opsiovao kao „ćelavi Jojke“ a koji je navodno sam likvidirao Đokiće i sve vreme bio u kontaktu sa njim, nije prepoznao uz napomenu da „milion posto“ nije nijedan od petorice muškaraca koji su dovedeni pred njega, iako je K.M. bio upravo stajao pred njim. On je opisujući „ćelavog Jojku“ praktično opisivao nabildovanog kratko ošišanog muškarca koji je greškom uhapšen sa drugim bratom A.M., a čija se slika pojavila u medijima pre nego što je pušten na slobodu, pa se pretpostavlja da je i ovaj kao i ostatak odbrane sklapao po medijskim izveštajima.
Točio gorivo u kantu na dan nestanka Đokića
Pregledom video materijala policija je pronašla još jedan dokaz – snimak na kojem se vidi Goran Džonić, kako u nedelju 26. septembra, nekoliko časova pre nestanka porodice Đokić, na benzinskoj pumpi u Žitkovcu toči gorivo u kantu. On je pokušao da to kasnije opravda kupovinom goriva za kosačicu, ali su inspektori zatekli nepokošene travnjake i u njegovom i u sinovljevom dvorištu. Operativnim radom pronađen je i mladić koji je Džonića tog istog dana dovezao kolima od Tešice do Moravca a kome je rekao da mu treba prevoz jer je skuter odvezao na popravku kod majstora. Proverom je utvrđeno da je motor bio na popravci ali još u avgustu, a da je mladić pokupio Džonića ispred mosta u Tešici, koji je na manje od dva kilometra udaljen od od mesta gde je kasnije pronađen zapaljeni „pasat“ Đokića. Zato se sumnja da je on tog dana došao u Tešicu da ostavi skuter kod stare separacije kako bi se njima vratio kući nakon što zapali „pasat“. Dodatna potvrda te osnovane sumnje je video snimak sa jedne kamere u Tešici na kojoj se vidi žuti Džonićev skuter kako se 27. septembra oko 4 časa iza ponoći vraća ka Moravcu, putem kojim je dva časa ranije prošao „pasat“ ubijenih Đokića.
Na pomen smrti Đokića se smeje, pa viče, pa plače
Drugo salušanje Džonića u tužilaštvu obeležilo je njegovo neuobičajeno ponašanje. U razgovoru se kleo u Boga a na pomen smrti porodice Đokić se smejao!? Promenio je iskaz pa je tvrdio da iz njegovog oružja nije uopšte pucano, a iako je isprva tvrdio da ne zna ništa o oružju na kraju je priznao da pištolj može da sastavi i rastavi i u mraku. Ispričao je i da je mobilni telefon koji su mu navodno dali Jojke star 25 godina ali je baterija, iako ne zna model, držala 15 dana!?
- Čas se smeje, pa plače, pa priča normalno, pa se opet dere. Čim nije siguran u neki odgovor odmah savije glavu, glumi kao da je nemoćan da počini ovakav zločin i odmah okreće priču na drugu stranu. Jako mudar i namazan sa odgovorima. Kada ne zna šta će, kaže: „sad bih glavom udario da se ubijem“. Teratralno se ponaša, u jednm momentu se setio sinova pa kaže: „evo, slobodno ih pustite“, pa zaplače - navodi naš izvor.
Iako detaljno iznosi odbranu Džonić je samo ubistvo za koje optužuje Jojke, veoma šturo opisao u nekoliko rečenica.
Lidijin DNK na pištolju
Na pištolju Gorana Džonića pronađen je DNK trag Lidije Đokić (26) koji je, prema ekskluzivnim saznanjima našeg lista mogao je dospeti na oružje prenošenjem odnosno ako je osumnjičeni Džonić vukao njeno telo poslednje pa nakon toga uhvatio pištolj.
I DNK Džonićevih sinova nađen na “bereti”
Još jedan kontradiktoran detalj pojavio se u istrazi - na pištolju „bereta“ kojim ubijeni Đokići osim biološkog materijala Džonića, pronađen je i DNK trag njegovih sinova!? Filip Domazet, advokat braće Džonić objasnio je da to suštinski ne menja mnogo u celoj stvari budući da je Goran Džonić navodio da je davao pištolj i unuku da se igra sa njim, pa otud se mogao naći i u rukama sinova.
Tri puta posetila supruga pre saslušanja?!
Saslušanje Džonićeve supruge Suzane Džonić, pretvorilo se u mini pravosudni skandal jer je utvrđeno da je pre saslušanja u tužilaštvu, bila tri puta u poseti mužu u pritvorskoj jedinici KPZ NIš, zbog čega su advokati braće Jojke Andrija i Mladen Magdalinić podneli su prigovor na njen iskaz smatrajući da nije validan.
Iako po zakonu nije morala da svedoči, ona je odlučila da iznese svoj iskaz što navodi da sumnju da posredno pokušava da odbrani muža. Suzana je na saslušanju rekla da u noći kada je ubijena porodica Đokić, nije primetila da je njen suprug promenio garderobu, niti da je mirisao na paljevinu, niti bilo šta drugo sumnjivo, kao i da joj je rekao da je te noći bio - na pecanju. Ona je rekla i da nije znala da on ima nelegalni pištolj već samo da je ranije imao službeni koji je vratio nakon odlaska u penziju.
Mesec dana pre zločina prekinuo kontakte sa Đokićima
U danima pre i posle zločina, Goran Džonić se ponašao neuobičajeno. Majka ubijenog Gorana Đokića, Stojanka u tužilaštvu je ispričala da je mesec dana pre njihovog nestanka i likvidacije Džonić u potpunosti prekinuo kontakte sa porodicom brata od tetke sa kojim je do tada bio nerazdvojan, što bi moglo da ukaže upravo na to da je tada već nešto smerao i da je pravio jasne planove za zločin.
- On je od Gorana pozajmio 10.000 evra da bi njegov sin Stefan, koji je imao saobraćajnu nezgodu, obeštetio povređene a koje mu prema dosadašnjim saznanjima istrage nikada nije vratio. Džonić mu je tražio na zajam 20.000 evra koliko mu je bilo potrebno, ali mu je Đokić dao samo 10.000 evra, koliko je mogao u tom trenutku. Ostalih 10.000 evra, po svemu sudeći, uzeo je zato od rođaka Ivana Džonića koji radi u Švajcarskoj. Goran Džonić shodno svojim primanjima nije mogao da vrati taj novac. Ivanu je pare vratio posle tri i po godine, i to, kako se sumnja, novcem koji je uzeo od Đokića posle ubistva, što bi moglo da ukaže na motiv zločina, kaže naš izvor.
Pecao nedaleko od mesta ubistva, bdeo kraj kovčega
Dan nakon ubistva, Džonić je bio na pecanju o čemu je svedočio njegov drug iz sela, sa kojim je esto išao u ribolov. Bili su nedaleko od mesta gde su kasnije pronađena tela Đokića a sam Džonić se nije ponašao neuobičajeno. U danima nakon nestanka Đokića on je često bio na pecanju a kada je krenula potraga, svakoga dana s epojavljivao kod mesta gde su se okupljali policajci i spasioci koji su išli u pteragu terena i raspitivao se o rezultatima. Dok su se Đokići još vodili kao nestali, Džonić je ispijajući rakiju, odsipao po malo iz čašice „za pokoj duše“, što nikome u tom trenutku nije privuklo veliku pažnju, ali jeste kada je ceo slučaj isplivao na površinu. Meštani se sećaju čudnog ponašabnja i kada su tela Đokića pronađena - Džonić je bio u kući Stojanke u momentu kada su stigli sanduci sa njihovim telima a kraj sanduka je bdeo cele noći do ranih jutarnjih sati. Džonić je po rečima očevidaca, bio prilično smiren, ali "neprirodno bled" do te mere da ga je jedan komšija iz sela pitao što ima „mrtvačko bledilo“. Na sve to Džonić je pristune dodatno šokirao pitanjem: "Šta bi radili da ih neko optuži za ovakvo ubistvo, a oni to nisu učinili?".
Na sahrani je bio sa ostalim rođacima i prijateljima jer nije mogao da izbegne dolazak da ne bi ispao sumnjiv. Kao i ostali ožalošćeni i on je pokazivao navodnu tugu, plakao je, čupao kosu i psovao, pitajući se glasno "Ko je mogao to da uradi“.
Svi dokazi povezuju samo Džonića
Ono što je evidentno jeste to, da uprkos svemu svi do sada nađeni tragovi direktno sa zločinom povezuju jedino Gorana Džonića. Njegov DNK je na novcu i vreći, iskopanoj iz voćnjaka njegovog sina koji je tog dana bio odsutan. Pištolj, za koji je balističkim veštačenjem utvrđeno da je iz njega ubijena porodica Đokić, nađen je u kući Džonićeve žene Suzane u Aleksincu gde je bio sakriven u ventilacionom otvoru a sigurnosne kamere u Tešici snimile su „pasat“ Đokića kako sa zemljanog puta dolazi iz pravca Moravca u dva časa iza ponoći, i Džonićev žuti skuter kako se vraća dva časa kasnije istim putem. Snimljen je kako sipa gorivo u lantu na dan nestanka Đokića, a istog dana je bio i u Tešici kraj mesta gde je kasnije nađen zapaljen pasat... Iako se očekuju još rezultati veštačenja video nadzora i baznih stanica, sve je izvesnije da on, jedan jedini, stoji iza zločina. Ali, dok traje istraga zvanićno su otvorene sve mogućnosti.