Svedoci bratoubistva u Crnoj Gori: Nabujale reke izbacivale su kosti, jedino smo lobanje mogli da sahranimo

Na Krnovu iznad Nikšića prvi put od Drugog svetskog rata obavljen je pomen četnicima i partizanima. Na više od hiljadu i po metara visine, širio se ovih dana miris tamjana, a molitve prote Miodraga Todorovića "remetile" su tišinu prostora natopljenog krvlju mladića koji su 26. avgusta 1944. godine, živote dali za "dve istine" - četničku i partizansku, ali i drugima od vremena hajdukovanja Vuka Lopušine do danas.

MONSTRUM SE VRATIO: Bivši portparol NATO-a i Srbomrzac, pomaže Tačiju da napravi VOJSKU!

Giška postao Sveti Đorđe! Evo kako je opevan u narodnoj pesmi (VIDEO)

- Zapalili smo sveće i pomolili za spasenje duša svih koji su stradali tog dana, ali i za one koji su poginuli od turskih, austrijskih, italijanskih okupatora. Nažalost, najviše ih je stradalo od bratske ruke. Pomolismo se Bogu da zaceli rane i te deobe. Neka, u to vreme razdvojena braća, nađu jedinstvo i mir u carstvu nebeskom - rekao je otac Miodrag.

Istoričar Mile Cicmil kaže da su se na Krnovu dogodila direktna bratoubistva.

- Poznate su jedinice koje su učestvovale u operaciji u kojoj je razbijen Gvozdeni puk Pavla Đurišića, čija je zamisao bila da sabranu intelektualnu omladinu pripremi za oficirska zvanja, kako bi kasnije postali okosnica Ravnogorskog pokreta. Druga strana bila je Sedma omladinska partizanska brigada - objašnjava Cicmil.

Lobanja glavica

Paun Mujović, pastir, priseća se priča svog ujaka Radovana Bećirovića Trebješkog, da je toponim Lobanja glavica nastao tek posle stradanja Gvozdenog puka.

- Čobani su sakupljali kosti izginule dece koje su iz zemlje izbacile nabujale vode od velikih kiša. Uglavnom su to bile lobanje koje su sahranjivane na jednom uzvišenju koje je kasnije nazvano Lobanja glavica - kaže Mujović.