TADIĆ HTEO DA BUDE SVEDOK SARADNIK I DA PEVA O BELIVUKU I MESARU: Da li je on čistio dokaze u korist Nevolje?
U Višem sudu u Beogradu danas je, zbog izostanka punomoćnika oštećenih, za 20. oktobar odložen početak ponovljenog suđenja Milovanu Tadiću Miksi, zbog nanošenja teških povreda Slobodanu Vukiću 2015. godine ispred noćnog kluba "Tilt" u Beogradu, od kojih je preminuo u bolnici.
PREMINUO OTAC ZORANA MARJANOVIĆA: Vladimir nije izdržao
HOROR U KRUŠEVCU: Otac osumnjičen da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad maloletnom ćerkom
UŽAS U MLADENOVCU: Uhapšen deda zbog sumnje da je pokušao da uvuče devojčicu u kuću, meštani tvrde da to nije prvi put
Tadić je inače i jedan od uhapšenih pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i bivši je verenik starlete osuđene za organizovanje međunardone prostitucije Tijane Maksimović poznatije kao Tijana Ajfon, koja je takođe saslušana zbog veza sa grupom Velje Nevolje.
U medijima se spekulisalo da je upravo Tadić potencijalni svedok-saradnik tužilaštva u postupku protiv Belivuka, jer je iskazivao želju da kaže sve što zna o monstruoznim zločinima ove grupe.
Tadić je prvobitnom presudom Višeg suda bio osuđen na pet i po godina zatvora, ali je tu presudu ukinuo Apelacioni sud i predmet vratio na ponovno odlučivanje.
Veljku Belivuku, kao i pripadnicima njegove grupe neće se suditi samo za pet ubistava, otmicu, silovanje i nedozvoljeno držanje droge i oružja, već i za još najmanje dva ubistva za koja bi trebalo da bude proširena istraga. Pripadnici ove grupe i do sada su se nalazili na optuženičkoj klupi, ali su im presude ukidane i vraćane na ponovno odlučivanje, a jednom su i oslobođeni optužbi. Kao navijači, takođe, bili su osumnjičeni za niz krivičnih dela.
Ubistvo Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama u Ulici kraljice Marije (bivša 27.marta) u centru Beograda, 30. januara 2017. godine, za koje je Belivuk bio osumnjičen, a potom volšebno oslobođen, prelomni je momenat u usponu kriminalnog klana čiji članovi sada u zatvoru čekaju suđenje za niz zločina i monstruoznih ubistava.
Telo Vlastimira Miloševića nađeno je 30. januara ujutru 2017. u rano jutro na tramvajskim šinama. Ubica je ušao u ulaz zgrade u kojoj je Milošević stanovao i tu ga je čekao. Kad se Milošević pojavio na vratima, na njega je ispalio deset hitaca iz "škorpiona" s prigušivačem, od čega ga je sedam pogodilo u telo i jedan ispod brade. Uprkos tome, ranjen je počeo da trči i pobegao preko ulice, ali je usled krvarenja pao na tramvajske šine. Ubica mu je prišao i ispalio još šest metaka u glavu.
Kada se uverio da je Milošević mrtav, ubica je pobegao ka susednoj ulici gde ga je čekao automobil za bekstvo, tamnozelena "mazda". Nekoliko dana kasnije u beogradskom naselju Karaburma nađen je zapaljeni automobil za koji se verovalo da je vozilo koje je odvezlo ubicu.
Nedelju dana kasnije policija je uhapsila Veljka Belivuka zbog sumnje da je počinio teško ubistvo Vlastimira Miloševića. Tri meseca kasnije, kao pomagač u zločinu uhapšen je i tada malo poznati Marko Miljković, danas javnosti poznatiji kao Belivukova "desna ruka", pod nadimcima Zver i Mesar. O trećem učesniku zločina, Mirku Kojiću, nije bilo ni reči sve do podizanja optužnice.
Kriminalna karijera Velje Nevolje je u to vreme bila u velikom usponu. Godinu dana ranije ubijen je Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, Belivukov prijatelj i prvi čovek navijačke grupe "Janjičari". Posle njegove smrti, poziciju vođe zauzeo je upravo Belivuk.
Tokom istrage je prikupljeno više dokaza protiv Belivuka. Njegov DNK trag nađen je u zapaljenoj "mazdi" kojom je ubica pobegao s mesta zločina. Kamere su snimile ubistvo, a postojao je i svedok.
Već tokom istrage situacija je počela drastično da se menja - i to na bolje za Belivuka. Umesto kao počinilac ubistva, optužen je kao pomagač. Prema optužnci, Miljković i Kojić kupili su vozilo korišćeno prilikom ubistva, a Belivuk je ukrao tablice sa drugog automobila i stavio ih na kupljeni.
Tužilaštvo je kao dokaz protiv trojice okrivljenih predložilo mnogobrojne svedoke, među njima i jednog očevica, zatim snimke sigurnosnih kamera koje su zabeležile ubistvo, kao i Belivukove tragove DNK na zapaljenom automobilu. Tužilac Aleksandar Isailović rekao je da su Belivuk i ubijeni bili u zavadi zbog poslova oko obezbeđenja noćnih klubova.
Suđenje je počelo u decembru 2017. godine i završeno je za šest meseci. Belivuk je odbio da se brani na sudu, kratko je rekao da nije ubio Miloševića, da ne zna ništa o tome i da neće iznositi odbranu. Na saslušanju u policiji nekoliko meseci ranije rekao je da ne zna otkud njegov DNK u "mazdi", kao i da je u vreme ubistva bio kod kuće, u krevetu. Miljković, inače kum ubijenog Vlastimira Miloševića, branio se ćutanjem.
Svedoci su ispričali da je Milošević bio u dobrim odnosima sa Belivukom do tuče koja se dogodila na splavu "Fristajler", kada je Miloševića pretuklo 15 muškaraca. Njegova supruga je izjavila da ga je Miljković, njegov kum i desna ruka Velje Nevolje, nagovarao da se osveti.
Prikupljeni su i dokazi koji su otkrili da je kum optuženog Kojića posredovao u kupovini automobila korišćenog za ubistvo. On je rekao da je Kojić kod njega došao sa Miljkovićem i još jednim mladićem koji je nosio kačket i naočare za vid i da su tražili vozilo iz inostranstva i bez tablica.
Do preokreta na suđenju došlo je kada je sudska veštakinja Milica Keckarević Marković koja je radila na najvažnijim dokazima protiv Belivuka - tragovima njegove DNK - na suđenju najpre rekla da su tragovi nesumnjivo tačni. Veštakinja je tada tvrdila da je na čaurama na mestu zločina nađen trag nepoznate muške osobe, a da je DNK Velje Nevolje bio na bravi gepeka "mazde".
U njenom konačnom izveštaju, međutim, ne spominje se da je genetski materijal Belivuka nađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Posle dugog ispitivanja ona je priznala da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka.
- Pogrešno sam razumela i zapisala informacije iz policije - objasnila je veštakinja.
Iz njenog svedočenja otkriveno je i da neki od prikupljenih dokaza nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je, navodno, kontaminirao policajac tokom uviđaja. Nije, međutim, rečeno koji je tačno dokaz bio u pitanju.
Branioci su, naravno, ugrabili priliku da dodatno ospore već poljuljane dokaze. Tvrdili su da je Belivukov DNK mogao da na automobil bude prenet sa nekog drugog mesta. Kriminalistički tehničar Aleksandar Zdravković svedočio je kako se uzimaju otisci prstiju i DNK materijal, ali je i potvrdio da je ova teorija odbrane moguća. Zdravković je tvrdio da je moguće da su pojedini tragovi preneti četkicom, pošto se ona koriste na više uviđaja. Ipak, na pitanje tužioca da li je ikad radio na još nekom slučaju u kojem je Belivuk okrivljeni, Zdravković je odgovorio odrično.
Sudija je u obrazloženju presude na kraju rekla da je u ovom slučaju "sve ostalo na nivou sumnje".
- Postoji stepen sumnje da su okrivljeni na neki način imali veze sa ovim krivičnim delom, ali to nije dovoljno za osuđujuću presudu za koju je potrebno da postoji izvesnost - rekla je sudija.
U obrazloženju je navela da je jasno da je "Belivuk imao kontakt sa automobilom i da su druga dvojica učestvovala u njegovoj kupovini, ali da nije dokazano da su znali da će ‘mazda’ biti korišćena prilikom izvršenja krivičnog dela".
I Belivuk je oslobođen! Oslobađajuću presudu u holu ispred sudnice Višeg suda u Beogradu oduševljeno su proslavili članovi porodice Velje Nevolje i njegovi prijatelji. Među njima je bilo najviše navijača. Novinari su među njima prepoznali Milovana Tadića, Borisa Karapandžića. Luku Medića, Aleksandra Vučeljića i Nemanju Srećkovića.
Inače nezaposlenog Belivuka, na suđenju je branio petočlani tim uticajnih advokata.
Belivuk i 29 pripadnika njegove grupe optuženi su za ubistva Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Lazara Vukićevića, Zdravka Radojevića i Milana Ljepoje koje su iskasapili u kući strave u Ritopeku, kao i otmicu i silovanje I. S. Istraga će biti proširena i za ubistva Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića, dvojice mladića koji su se vodili kao nestali, ali postoji sumnja da su učestvovali i u drugim likvidacijama.