Vapaj majke male Anđe koju je Vladica SILOVAO, A ONDA UBIO: On će iz zatvora izaći, a moje dete iz GROBA neće
Pune dve godine krvari mi rana na src, otkad je monstrum iz komšiluka zverski umorio moje čedo, moju Anđelinu. Sada ga drže u zatvoru, zaštićenog kao belog medveda… Što ga ne puste da mu oči iskopam, da mu ja presudim – očajna je Danijela Stefanović i Vratarnice kod Zaječara.
Pročitajte i:
Njenu ćerku Anđelinu (4) pre tačno dve godine zverski je silovao i ubio komšija Vladica Rajković (29), zbog čega je kasnije osuđen na 40 godina robije.
Danijela nikako ne može da se oporavi od bola i tuge, niti će.
- Moje dete je zbog njega umrlo u najgorim mukama, a najstroža kazna zatvora, koju mu je sud izrekao meni nije nikakava satisfakcija. Vladica će kad tad izaći sa robije, a ja svoje dete ne mogu da podignem iz groba. Zato bih i volela da ga puste iz zatvora, da mu ja presudim – jadala se Danijela dok je pripremala dvogodišnji pomen ćerki jedinici.
Anđelinina baka Dušanka, takođe je željna osvete zbog jezive smrti svoje unuke.
- Kakav sud, kakav zatvor, meni da padne šaka! Zločin su u početku osuđivali Vladičin otac i brat, izrazili su nam saučešće, došli su i na Anđelininu sahranu, ali sada su okrenuli drugi list. Krišom, da meštani ne čuju, posećuju Včadicu u zatvoru, a sa nama ne komuniciraju – priča ogorčena Dušanka grleći Anđelinine igračke.
Rajkovići zaćutali
U porodici Rajkovići nisu hteli da pričaju o Vladici i njegovom zločinu. U početku je njegov brat Perica javno govorio da se odriče brata i da ga treba maksimalno kazniti.
Anđelininog dedu Živojn novinari su zatekli dok je srpom sekao travu oko spomen obeležja gde je devojčica nastradala.
- Taj Vladica je zver, nemam drugih reči. Umorio je nemoćno dete i bacio ga ovde kraj potoka, na đubre, kao da to nije živi stvor. Anđelina je bila moja mezimica, stalno je sanjam… Često je spavala u mom krevetu, mazila me i govorila „Dedo, ja nunam tebe“. Tako me je uspavljivala. To je živa rana koja nikada neće zarasti. Čujem u snu kako mi govori „Dedo, ja sam u mraku...“ Probudim s eu bunilu i pipam po krevetu oko mene, ali nje nema – kaže Živojin.