ČAK SE I "ČISTAČI ZLOČINA" LAKO OTKRIJU: Forenzičar otkriva da li se mogu ukloniti tragovi i kako su otkriveni u Ritopeku
Uzimanje DNK uzorka sa mesta zločna veoma je osetljiva i pouzdana metoda nakon koje pravosuđe može da dobije širu sliku o mestu zločina, bitnim svedocima kao i o potencijalnim izvrišiocima.
DILER NA VOŽDOVCU KRIO HEROIN ISPOD TOČKOVA AUTOMOBILA? Građani poslali patrolu, oni imali šta da vide
RAŠČINJENI MONAH ANTONIJE UHAPŠEN U VALJEVU: Legao nasred trga u centru grada, zadavao muke policiji
DVA POKUŠAJA SAMOUBISTVA NA PANČEVAČKOM MOSTU: Žena i muškarac hteli da skoče, intervenisala policija i Hitna pomoć
Profesor dr Dušan Keckarević iz Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu otkrio je koja je osnovna procedura prikupljanja genetičkog materijala, sa kojih sve predmeta on može da se uzme i koji su potencijalni problemi koji mogu dovesti do poteškoća prilikom prikupljanja uzorka.
- Forenzičar, odnosno kriminalistički tehničar obrađuje lice mesta, skuplja predmete sa lica mesta ili uzima briseve, a tužilac vodi tu istragu. Po postulatima kriminalističke tehnike, pokretni predmeti se izuzimaju, a sa nepokretnih predmeta se skidaju tragovi i to u zavisnosti od njihove koegzistencije. Ako su mokri tragovi, onda se uzima bris, a kada su u slučaju suvi tragovi, u koje spadaju krv i sperma i kontaktni tragovi, tada se bris natopi fiziološkim rastvorom. To sve isto mi radimo i sa predmeta koje izuzmemo. Pogotovo se trudimo da sa onih predmeta koji su relevantni za slučaj uzmemo bris i to na način koji bi najmerodavnije pokazao ko je rukovao tim predmetom. Na primer flaša, ko ju je držao sa strane, ko je pio iz čaše, ko je držao stolicu, olovku... Čija je ta kapljica krvi, tkivo, kost... U principu biološki tragovi su svuda. Neki su vidljivi, a neki su okom nevidljivi, ali je najbitnije da iz njih može da se izoluje DNK materijal - rekao je sagovornik.
Da li mogu da se "podmetnu" tragovi?
Dr Keckarević osvrnuo se na situacije u kojima dolazi do mogućeg podmetanja genetičkog materijala, kao i šta je ključno da bi određeni trag bio validan dokaz koji bi potencijanog počinioca zločina smestio iza rešetaka.
- Nakon dešavanja tog nekog kritičnog događaja, obrađuje se lice mesta. Tu se uzimaju predmeti, a skup svih dokaza daje neku širu sliku koja kasnije služi za rekonstrukciju događaja iz prošlosti. Što se tiče podmetanja tragova, postoje u filmovima situacije, postoje te situacije i u realnom životu, ali u suštini nije taj trag tek tako lako podmetnuti. Nije bitan samo trag nego čitav kontekst tog događaja, tako da ta konstrukcija podmetanja tragova nije laka za izvedbu - rekao je dr Keckarević.
Napomenuo je i da biološki tragovi mogu da se sačuvaju dugi niz godina, u zavisnosti od toga na kojem mestu se nalaze i kako se postupa sa njima nakon prikupljanja.
- Ako nema vlage, sunčeve svetlosti i varijacije temperature, oni mogu poprilično dugo da stoje i da se iskoriste. Samo je potrebno da se pravilno sačuvaju, i naravno, da ih niko nije kontaminirao - istakao je dr Keckarević.
"Nema tela, nema dela" - mogu li dokazi da budu uništni u potpunosti?
- Što se tiče otklanjanja DNK tragova, tu postoje samo nesavršene istrage, a savršeni zločini ne postoje, ili teško da postoje. Ti možeš da pokušaš sve da eliminišeš, ali su sadašnje analize na nivou koji nije uhvatljiv golim okom. U većini slučajeva se ljudi oslanjaju upravo na to, da ako nije vidljivo golim okom, da ni ne postoji. Onda se desi situacija da na totalno čistim cipelama određenom metodologijom nađemo veliku količinu tragova krvi, a rekli biste da su nove, ili skoro nove cipele. Ista situacija je i sa pantalonama. One ponekad moraju da budu tretirane skoro do uništenja da bi tragovi bili uklonjeni. S obe strane bitan je ljudski faktor. Potrebno je dovoljno sredstava i mnogo truda da se nađe trag, ako je isti bio prisutan pa je uklanjan. To je činjenica, ali ja mislim da savršeno uklanjanje teško da postoji - istakao je sagovornik.
Šta ako su na mestu zločina pronađeni mešani genetički tragovi?
Aktuelan slučaj u našoj zemlji jesu navodni zločini i svirepa ubistva, koja su počinili Veljko Belivuk i njegova kriminalna grupa. Nedavno je otkriveno da je u vikendici u Ritopeku, na mašini za mlevenje mesa, pronađen genetički materijal koji je pripadao potencijalnim žrtvama. Naš sagovornik je otkrio na koji način stručnjaci postupaju u tom slučaju, kao i kojoj meri mogu biti validni dokazi kada se radi o "mešovitoj" DNK.
- Kada pričamo o tim zločinima, ja nisam uključen u taj deo slučaja, te ne znam do kojih tačno podataka su došli stručnjaci. Znam da se pominje ta mašina za mlevenje mesa i znam da su neki tragovi nađeni. Ja bih samo napomenuo uošteno, ako se nađu neki tragovi koji su mešavina tragova, tada se ima statistička mogućnost da se dokaže da je više ljudi doprinelo nastanku tog traga, recimo kada se radi o lokvi krvi. Međutim, ako vi na primer brišete površine unutar mašine za mlevenje mesa recimo, i dobijete neki rezultat mešavine, vi statistički možete da kažete ko je doprineo nastanku tih bioloških tragova, ali da ih razdvojite ne možete. Mešanje tragova, u bilo kom slučaju da se radi, na neki način dovodi do određenog problema u tumačenju rezultata - rekao je dr Keckarević, te napomenuo:
- U slučaju kada su to dobri tragovi i ako su to dobre količine i daju dobre profile, sada se radi dovoljno tih mesta na molekulu DNK da ta statistika nije mala. Odnosno, dovoljna je da se sa apsolutnom sigurnošću zaključi da je neko doprineo tom tragu.