SVE JAČI PRITISCI NA NAŠU ZEMLJU: Posle senatora, u Srbiju stiže i zvaničnica Stejt departmenta - koji su ciljevi posete
Samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji stupio Kristofer Hil, američka diplomatska aktivnost u zemlji, pa i regionu podignuta je na novi nivo. Troje američkih senatora posetili su Beograd, ali i Prištinu, a za njima u region već u ponedeljak stiže i visoka zvaničnica Stejt departmenta.
"U OVIM TEŠKIM VREMENIMA SVI TREBA DA STANU UZ VUČIĆA" Medojević o interesima Srbije tokom rata u Ukrajini (VIDEO)
"VUČIĆ IMA DOBRE ODNOSE SA MAKRONOM" Vučićević o rezultatima izbora u Francuskoj: Za nas je to dobra vest
VUČIĆ ČESTITAO MAKRONU POBEDU NA IZBORIMA: Francuska može da računa na Srbiju kao na iskrenog prijatelja i partnera
Sa gorućim pitanjima u vezi sa ratom u Ukrajini, sankcijama Rusiji, Kosovom, ali i odnosnom sa Kinom, koji su se našli na stolu tokom razgovora ove nedelje, nema dileme da je Vašington u novom zamahu u regionu. Osim što slanje senatora, a potom i nekog ko je bliži Stejt departmentu može da znači i potencijalno "postavljanje terena" za neku bitniju posetu, samo imenovanje Kristofera Hila govori o angažovanijoj politici SAD prema regionu.
Američki senatori Odbora za spoljne poslove Кris Marfi i Džin Šejhin, kao i senator Odbora za oružane snage Tom Tilis u Beogradu su, naime, razgovarali sa predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, odakle su produžili u Prištinu. Sledeća na dnevnom redu biće poseta pomoćnice državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid Zapadnom Balkanu, tokom koje će u Prištini i Beogradu boraviti 25. i 26. aprila, saopštila je američka ambasada u Srbiji.
Ono što su bile teme sa senatorima, nesumnjivo naćiće se opet na stolu. Osim protokolarnih bilataralne saradnje, evropskih integracija i regionalnih pitanja, u fokusu su i više puta ponovljeni pozivi da Srbija uvede sankcije Rusiji, oživljavanje dijaloga sa Prištinom, ali i pitanje kojeg su se dotakli i senatori - Kina, i konkretnije nabavka oružja.
Šta ove posete znače i koja poruka se njima šalje - za analitičare nema mnogo dileme.
Koju poruku donose senatori?
Trenutak dolaska američkih senatora jasno je pokazao i kojom temom će razgovori da budu "obojeni". Srbija je, naime, jedna od retkih zemalja Evrope koja Rusiji nije uvela sankcije, iako je od početka invazije na Ukrajinu prošlo dva meseca.
I iako je Marfi, na primer, istakao da Vašington razume istorijske odnose Srbije i Rusije, nada se da će Srbija zajedno sa ostalim demokratskim zemljama učestvovati u partnerstvu da se zaustavi "ni sa čim izazvana invazija" Rusije na Ukrajinu.
Međutim, njihova poseta može se posmatrati iz više uglova, kaže za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put. On ističe da bi možda uskoro mogla da se očekuje i neka važnija poseta.
- Ovaj način na koji ide prvo grupa senatora, pa onda neko bliži iz Stejt departmenta uglavnom predstavlja neko postavljanje terena za neku bitniju posetu. Sada da li će to biti možda državni sekretar ili neki 'dva plus dva' sastanak, što bi bili Blinken i Ostin sa američke strane, a sa naše strane bi verovatno bili Stefanović i Selaković. Moguće je, možda ne ove godine, ali sledeće, možda je to i priprema terena da Bajden poseti Vučića tako da može se gledati i u tom smeru - rekao je on i dodao da je cilj posete na kratkoročni rok da se Srbiji "predoči put koji je za nju optimalan".
Novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil predao je, podsetimo, Vučiću akreditive 31. marta. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD, a kako je rekao Marko Dašić, docent na Fakultetu političkih nauka, od njegovog imenovanja svedočimo agilnijoj politici SAD prema našem regionu.
- U tom smislu, mogu se zapaziti najmanje tri trenda. Prvi, ujedinjeni napor celokupne izvršne vlasti SAD i zakonodavne vlasti u spoljnopolitičkim nastojanjima da se region Zapadnog Balkana zadrži na kursu evropskih integracija i istrgne iz političkog, ekonomskog i bezbednosnog uticaja Rusije i Kine. Drugi trend koji smatram značajnim jeste promptna aktivnost koja je rezultat šireg američkog delovanja u pogledu stigmatizacije i međunarodnog izolovanja Rusije usled rata u Ukrajini. Pridobijanje što većeg broja aktera na svoju stranu u nastojanjima da se osudi agresija Rusije na Ukrajinu daje prizvuk početnim danima službovanja ambasadora Hila i posetama američkih zvaničnika koje se najavljuju. I treće, na srednji rok, odašiljanje diplomate formata kakav je Kris Hil, ukazuje i na potvrdu namera SAD da tokom njegovog mandata unapredi bilateralne odnose sa Srbijom - rekao je on.
Kako je dodao Dašić, to je naročito u pogledu stabilizacije prilika u regionu (BiH) i rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja za koje su SAD posebno zainteresovane - dijalog Beograda i Prištine, slučaj braće Bitići i paljenje ambasade SAD.
Na dnevnom redu i naoružanje iz Kine
Na svetlost dana nedavno je, podsetimo, izašla i vest da je Srbija od Kine kupila protivvazdušni raketni sistem FK-3. Senator Tom Tilis je u vezi sa isporukom kineskog oružja Srbiji rekao da, ako Srbija nastavi da se kreće u pravcu EU, stvari mogu biti mnogo komplikovanije u zavisnosti od toga odakle nešto stiže.
- Mislim da, dugoročno gledano, svaka zemlja treba da donese odluku da li je pametno da svoju bezbednost vezuje za Кinu. Ako Srbija namerava da bude deo Evropske unije, onda nije u njenom dugoročnom interesu da razvija bezbednosne odnose sa Кinom - rekao je on.
Kineska isporuka ranije dogovorene kupovine oružja je, zahvaljujući aktuelnim međunarodnim okolnostima, snažnije odjeknula u međunarodnim krugovima nego što bi to bio slučaj u mirnodopsko vreme. S obzirom da je deo kongresne delegacije bio i senator Tilis, član Odbora za oružane snage, očekivano je bilo da se na dnevnom redu nađu pitanja u vezi sa naoružanjem, rekao je Dašić.
- Ova situacija je iskorišćena kao prilika za razmenu stavova o tom pitanju, signaliziranje nezadovoljstva SAD ako bi se sa takvom praksom nastavilo ubuduće, ali teško da je to nadjačalo goruća pitanja u vezi sa ratom u Ukrajini. Rekao bih da to više komplikuje interoperabilnost Vojske Srbije nego bilateralne odnose sa SAD u datom trenutku, iako smo i ranije imali prilike da čujemo prekore u vezi sa nabavkom oružja - rekao je on.
Kako je istakao Rašeta, "tajming je bio nesrećan", ali poručuje i da se može čuti da dolazi do promene strategije kada je reč o naoružanju.
- Mislim da je to nesrećan splet okolnosti, ali vidimo da već postoje neki planovi, priča se o francuskim rafalima, da se Srbija polako prebaci što se tiče vojnog naoružanja na zapadna tržišta. Uvek je to i politička odluka, uvek možemo i tu videti neki vesnik proleća, odnosno promene strategije u Srbiji. Čim se opredeljuju za zapadno naoružanje, možete da pretpostavite da sledi neko političko udaljavanje, makar od Rusije, ako ne i od Kine - istakao je on.
Dijalog Beograda i Prištine
SAD su u prethodnom periodu više puta ponavljale značaj dijaloga Beograda i Prištine, ali i pored toga što je angažovan specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar, pomaka nema, pa tako i u četvrtak u Briselu između glavnih pregovarča nije postignuto rešenje u vezi sa registarskim tablicama.
Na pitanje da li se može očekivati pojačano angažovanje Amerike i povodom pitanja Kosova, Dašić da smo nedavno imali priliku da čujemo Gabrijela Eskobara koji je po ko zna koji put potvrdio podršku dijalogu pod okriljem EU.
- Ulogu SAD vidim u fazama koje prethode sastancima, a naročito u postpregovaračkom periodu kada je potrebno podstaći strane u razgovorima da primene ono oko čega su se sporazumele. Nesumnjivo da je hijerarhija prioriteta delovanja Amerike prema našem regionu trenutno stavila u drugi plan rešavanje kosovskog pitanja, ali bi bilo naivno tvrditi da se o tome uopšte ne razmišlja - rekao je on.