BAJDENOVA ČESTITKA UZBURKALA JE CELU SRBIJU: Koje značenje u njegovoj poruci vide analitičari?
Predsednik SAD Džozef Bajden čestitao je Srbiji Dan državnosti, spomenuvši u čestitki i postizanje trajnog sporazuma sa Kosovom "koji je fokusiran na međusobno priznanje".
Ove reči podigle su buru u Srbiji, a tumačenja su različita - od toga da su nediplomatske, pa čak i nepristojne i nepotrebne, do toga da nam ništa novo nije rekao.
Međutim, da li bi ova čestitka mogla Srbiji na kraju da presedne i da li je zapravo signal da sledi pritisak oko dogovora sa Prištinom.
NASTAVIO U ISTOM RITMU: Vučić položio još jedan ispit, Pedagogiju sporta savladao sa čistom desetkom
RUSI DOLAZE DA PRAVIMO VAKCINE: Ambasador Bocan Harčenko najavio velike stvari za Srbiju
"VUČIĆ KAO TITO" Hrvati proglasili Srbiju liderom u vakcinisanju i na ekonomskom planu (FOTO)
Kako god da se tumači, pismo iz Amerike sa sobom nosi i jasan stav, koji je na izvestan način prošao ispod radara - da će kosovski čvor raspetljavati samo uz dogovore sa EU, što u poslednje dve godine čini se da nije bila praksa. Praktično, novo-staro savezništvo ponovo je na snazi, čime bi pritisci na Srbiju mogli da se udvostruče.
Bajden je poručio i da SAD ostaju "nepokolebljive u podršci" evrointegracijama Srbije, sprovođenju reformi i postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom "koji je fokusiran na međusobno priznanje".
Usledile su žestoke reakcije iz Srbije sa uglavnom jednom istom porukom - to se neće dogoditi.
Prvi je takvu poruku uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je kazao da je "Sretenje, Dan državnosti koji se obeležava 15. i 16. februara, "za nas mnogo važnija stvar od albanskih i američkih želja".
Poznavaoci domaćih prilika, bivše diplomate kritikovale su da poruci o nezavisnosti nije mesto u pismu kojom se čestita državni praznik, a analitičari su ocenili da sobom nosi jasan signal da će Srbija biti na mukama oko priznanja.
Srpski šef diplomatije Nikola Selaković je, recimo, ocenio da čestitka američkog predsednika u kojoj poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova, pokazuje novi stav američke spoljne politike.
- Ali je za nas najvažnije da u aktima međunarodnih organizacija i EU, sa kojom vodimo pregovore, takve stvari ne stoje kao uslovi, a i da stoje jasan je naš stav koji je predsednik Aleksandar Vučić izneo u Beloj kući - rekao je Selaković.
"Ništa nije slučajno"
Da u poruci ništa nije slučajno navedeno kaže direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
- Nema ništa slučajno, sve je namerno. Svaka reč je dobro izabrana sa američke strane. Činjenica je da se spominje međusobno priznanje, ali je prvi deo važniji, jer je novina u odnosu na Trampa, a njime se podstiče na partnerstvo i spominje da očekuje da će Srbija sarađivati u ovom procesu - kaže Janjić.
To je, smatra on, mehanizam pritiska.
- Treba da očekujemo da će Bajden raditi ono što je administracija najavila. Ponavljaće mantru međusobnog priznanja, ali kada je u pitanju Srbija neće ugrožavati partnerstvo, već će naći drugi put, preko EU ali i kroz direktne kontakte sa Kinom i Rusijom da se to i ostvari - objašnjava Janjić.
Nije mali broj ni onih koji podsećaju na čestitke koje je slao Bajdenov predsednik, Donald Tramp, koji je takođe spominjao nezavisnost Kosova, a zbog čega su najnoviju čestitku protumačili kao nastavak ustanjene američke politike.
Među njima i bivši ambasador u SAD Ilija Vujačić, koji ukazuje na važan detalj koji je prošao mimo radara nađe javnosti.
- Bajdenova čestitka je bila uperena ka tome da podvuče da Amerika neće biti adresa za dogovore mimo Evropske unije - rekao je za RSE nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu.
Jedan kolosek
Među onima koji Bajdenovu čestitku vide kao jasan signal da će Vašington i Brisel biti u jednom koloseku je i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
- Ta rečenica znači ono što smo svi znali, a to je da će Bajdenova administracija, posebno u sprezi sa Nemačkom, samo pojačati pritisak na Srbiju - rekao je Jakšić za DW.
Zašto je to važno?
Zato što je Tramp sa specijalnim izaslanikom Ričardom Grenelom vodio razgovore mimo Brisela. Insistirali su da počivaju na ekonomiji, i politici, ali je bilo očigledno da na tom putu nastupaju samostalno.
To je priznao specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova, Miroslav Lajčak, da u prethodnoj godini nije postojala koordinacija na relaciji Brisel-Vašington.
- Prošle godine su očigledno postojala dva koloseka: evropski i američki. Nije bio naš izbor da idemo odvojeno. Naši partneri u regionu bili su zbunjeni jer nisu želeli da budu u poziciji gde moraju da biraju - naveo je Lajčak na video seminaru o američkoj i evropskoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
Dijalog Beograda i Prištine je, inače, u zastoju a iz EU najavljuju da će biti nastavljen nakon izbora na Kosovu najavljenih za 14. februar. Prethodno je bio skoro dve godine u ćorsokaku, jer Priština nije pristajala da ukine taksu na robu iz Srbije.