Evo kako da posavetujete dete za rešavanje problema na internetu

Savetnica za informaciono-komunikacione tehnologije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Marković ocenila je da u bezbednosnom smislu ne postoji veći rizik na internetu nego u "realnom životu", ujedno potirući razlike između virtuelnog i digitalnog sveta.

Evo zašto je važno da znate šta vam dete radi na internetu

RAZOTKRIVEN: Koristio lažne profile i nudio novac u zamenu za seksualne usluge deci!

- I ulica je opasno mesto, pa vi ne kažete: "Aha, dete neću pustiti na ulicu do 18. godine!", nego ga vodite za ruku, pokažete mu pešački prelaz, semafor i psa koji deluje opasno, pa ga upozorite da ne priča sa nepoznatim ljudima. Znači, izvodimo ga na ulicu od malena i učimo kako da se ponaša. Mislim da je ponašanje na internetu isto to - izjavila je ona za portal SrbijaDanas.com napominjući da je "nekom ko aktivno koristi internet zaista svejedno da li će detetu nešto reći lično ili će mu "pustiti poruku kroz mesindžer".

Smatra da je odgovornost za prevenciju digitalnog nasilja kome su najizloženiji - oni kojih je na internetu najviše - mladi, upravo na roditeljima.

- Ja dolazim iz Ministarstva prosvete, pa će mnogi reči da se spiramo odgovornosti, ali kad govorimo o ponašanju učenika uopšte sva istraživanja kažu da je ono što se u vaspitnom smislu uradi u najranijem detinjstvu to što dete nosi kroz ceo život - ocenila je i naglasila da je neophodno da se do polaska u predškolsku ustanovu uspostavi iskrena komunikacija u porodici.

Za razliku od nekritičke zaštite od spoljnjeg sveta, takozvanog stavljanja pod stakleno zvono, podrška koju roditelji mogu pružiti u očima deteta, neveštog za rešavanje problema, osnov je za to da to da im se u budućnosti obrate za pomoć.

- Jedan osnovac ima zdravstveni problem koji je prouzrokovao malu fizičku različitost zbog čega su mu putem interneta nadevali pogrdna imena. Onda dete ume da se povuče i pati. Ali, ovde se ono obratilo majci koja je odreagovala na pravi način, kontaktirala nastavnike, školu, roditelje te druge dece i stvar se ispeglala. Prosto su uvideli da to nije bilo lepo - navela je primer uspešnog rešavanja problema digitalnog nasilja.

Ipak, misli da decu koja nemaju dovoljno iskustva da se sama zaštite, niti veštine da reše problem, nije jednostavno ni posavetovati.

- Petogodišnjaku ne možete lako reći: "Savetujem te da ne igraš onu igru sa pucanjem, nego idi ovde da učiš slova". Radi se tako što ćemo mi da provodimo kvalitetno vreme sa decom i za računarom. "Vidi u kojoj samoposluzi mogu da nađem najjeftinije meso", daš mu zadatak da uradi nešto korisno - objasnila je ona sugerišući da su i starijoj deci neophodne instrukcije, te da najbolje uče po modelu.

Navodeći još primera - sticanje higijenskih navika koje deca usvajaju tako što učestvuju u čišćenju kuće ili burno reagovanje dečaka na kašnjenje autobusa iz kog "progovara odrasli, ogorčeni čovek, ljut na sve živo" - kaže da roditelj mora vladati situacijom, te da, svestan svog uticaja na dete, treba da isprati njegove onlajn aktivnosti.

- Potpuno je bilo normalno da moji roditelji poznaju sve moje drugove i drugarice, to ne treba da bude tajna. Ako ja kao dete nemam problem da moji roditelji znaju s kim se igram žmurke ili klikere, kad je moja generacija bila mala, zašto sad treba da dete ima problem sa tim da roditelj zna ko su njegovi prijatelji na fejsbuku - upitala je izrazivši nerazumevanje za "blokiranje" roditelja na društvenim mrežama.

Marković ih čak vidi kao platformu za povezivanje porodice čiji su članovi na poslu, fakultetu, u školi...

- Znam bezbroj porodica, i kod mene je to slučaj, koje imaju zajednički čet. Svi smo tu! Nekad se možda ne vidimo po ceo dan, ali stalno smo u toku - rekla je dodajući da na taj način dogovaraju i zajedničke aktivnosti poput odlaska na koncert ili u kupovinu.