Bosa je prihvatila ples, onda i život sa generalom, a sada mu ide na PRESUDU: Ljubavna priča Ratka Mladića

Dok se spremaju da odu u Hag, gde će u sredu biti izrečena presuda Ratku Mladiću, njegova supruga Bosiljka steže torbu punu pohabanih hartija. U njima su ordenje i medalje kojima je nagrađen njen muž.

Odmah na početku razgovora Bosa prvo vadi crno-belu fotografiju, gleda je s osmehom i očima punim suza. Pruža je rukama koje podrhtavaju i počinje da priča njihovu ljubavnu priču dugu 51 godinu.

- Upoznali smo je 5. marta 1966. godine. Sasvim slučajno, na žuru na koji me je poveo brat. Tada sam živela kod sestre u Makedoniji, otišla sam iz rodne Okrugljače kod Vitrovice u Makedoniju da bih se školovala. U to vreme imala sam nepunih 19 godina i radila sam. Ratko je imao 23. Primetim ja njega, momak stoji sa strane, sam, svi ostali igraju. Prođem pored njega i kažem: „Šta ti tu stojiš sam, ajde u kolo“. I Pođe on. Muzika se promeni, sviraju tango, a on mene zove da igramo. Pričao mi je o sebi, da je dete palog borca, da je oficir, da je završio Vojnu akademiju kopnene vojske – smer pešadija… I na kraju večeri me upita: „Mala, hoćeš li ti na kafu sa mnom?“ - priseća se Bosa.

Prosidba na mostu

Poziv je prihvatila iako se plašila šta će reći brat i sestra i ako mu u tom momentu nije znala ni ime.

- Dve, tri nedelje kasnije na mostu Cara Dušana u Skoplju ili Kamenom mostu kako ga danas zovu , odjednom mi je postavio pitanje: “Mala, hoćeš li ti da se udaš za mene?“ Pristanem, ali nikome nisam rekla da imam momka, bio me strah šta će moji reći. I već 24. aprila smo se venčali.

Slavili su kod kuće uz tridesetak članova porodice. U to vreme Mladić je bio potporučnik, prvi put se našao na čelu izviđačko-streljačkog voda, koji je morao pred redovnu komisiju i kontrolu.

- On je tek preuzeo tu dužnost kad je došla inspekcija. Gledaju, nađu neke propuste i daju mu trojku. Bio je očajan. Sledeće godine dobio je čistu peticu i sve pohvale. Bio je srećan jer su mu i porodica i Vojska bili najvažniji – priča Bosa i dodaje da se Ratko stalno usavršavao i da je završio Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske i Komandno-štabnu školu operatike kopnene vojske, naravno, kao jedan od najboljih.

Kao vojno lice imao je, kako bi se danas reklo, licencu da bude instruktor vožnje i skijanja.

- Mene je on naučio da vouim i da skijam – navodi Bosiljka.

Ratko je menjao gradove gde je službovao. Prošao je kroz Kumanovo, Ohrid, Štip, Prištinu, Knin i na kraju han Pjesak.

Ana je bila sva na oca

U međuvremenu 1971. dobili su i drugo dete, ćerku Anu.

- Ona je bila isti Ratko, sve je povukla na njega – snalažljiva, borac. Kada je Ratko prekomandovan u Knin, izdejstvovali smo da odem helikopterom koji je nosio opremu iz Skoplja za Knin. Ana je po svaku cenu želela da ide, na kraju sam je povela – priča Bosiljka ne želeći da prozbori ijednu reč o nesreći iz 1994. godine u kojoj jeizgubila ćerku.

ISPOVEST Mladićevog sina: Moj otac je ODBIO da radi za ZAPADNE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE i zato je u HAGU!

Mladićeva porodica ostala je u Skoplju sve do 7. februara 1992. godine, kada je JNA napustila Makedoniju.

- Prešli smo za Beograd. Prvo u jedan stan, a potom u ovu kuću – kaže Bosiljka dok krši ruke spremajući se da ujutru otputuje u Hag.