Sednica vlada Srbije i Slovenije: Kada smo preživeli finale košarke kao prijatelji, i sve ostalo ćemo

U Ljubljani se danas održava zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije, na kojoj će biti razmotrene mogućnosti za unapređenje odnosa i primenu sporazuma, uključujući sporazum o sukcesiji bivše Jugoslavije iz 2001. godine.

Srbija neće morati da prizna Kosovo da bi ušla u EU

- Mislim da je nedvosmisleno rekao predsednik EP Tajani, a to je da Srbija neće morati da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u EU. Čini mi se da je to jasna i nedvosmislena poruka - poručila je predsednica Vlade Srbije.

Više o tome čitajte klikom OVDE.

Na pitanje da li će Srbija od Slovenije da potražuje nazad automobil Josipa Broza Tita, premijerka je rekla da je to jedno od otvorenih pitanja. 

- Srbija bi htela automobile nazad, dala ih je na pozajmicu na pet godina i ima pravo na to! - istakla je premijerka Srbije i naglasila da je sigurna da ćemo se oko tog pitanja lako dogovoriti.

Brnabićka se pohvalila nivoom saradnje između naših ministarstava i rezultatima veoma plodotvorne sednice koja je upravo zaršena.

- Naše prijateljstvo je veoma važno, kako za odnos dva naroda, tako i za našu zemlju i proces evrointegracija Srbije. Kada smo se videli na košarkaškom finalu u Istanbulu, rekla sam ako ovo preživemo kao prijatelji, sve ćemo ostalo preživeti - našalila se Brnabićeva i dodala da ponovo čestita na tim sportskim rezultatitma Sloveniji, kada je bila veoma emotivna, ali je ipak uspela da izdrži.

- Reforme su nam važne, iskreno želimo da implementiramo reforme, želimo da su one prave i da rezultiraju boljim životom za naše ljude, a otvorena poglavlja su indikator našeg uspeha - objasnila je ona.

Javnosti se prvo obratio premijer Slovenije Miro Cerar, koji je rekao da će podržati evropski kurs Srbije. On je izjavio da je u parlamentarnu proceduru predat zakon kojim se proširuju prava građana država bivše SFRJ.

- U Srbiji radi više od 1.500 preduzeća koja su u potpunom ili delimičnom vlasništvu Slovenaca i zapošljavaju 25.000 radnika. Ona je za Sloveniju druga najvažnija destinacija za ulaganja i u Srbiji smo prešli milijardu evra investicija ali jača i srpske investicije u Sloveniji. Održali smo veoma konstruktivniu diskusiju na sednici vlada gde je naglasak bio na ekonomskoj saradnji - rekao je on.

Više o tome pročitajte OVDE

Brnabićka se pohvalila nivoom saradnje između naših ministarstava i rezultatima veoma plodotvorne sednice koja je upravo zaršena.

Naša delegacija domaćinu Ceraru poklonila je grafiku srpskog manastira i ćilim Grupe Etno-mreža, dok je predsedniku Slovenije Borutu Pahoru namenjen pirostki ćilim.

Potpisani su sporazumi dveju vlada o zapošljavanju srpskih državljana u Sloveniji; Memorandum o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite na radu; Plan konsultacija MSP za ovu godinu i Pismo o namerama ministarstava kulture za ulaganje u filmsku industriju.

Sporazume su potpisali Karl Erjavec, Zoran Đorđević, Vladan Vukosavljević i Veljko Odalović.

Više o tome pročitajte OVDE

Na Bradu je, nakon bilateralnog susreta sa premijerom Slovenije Mirom Cerarom, upisla da je pravi put za jačanje prijateljstva dva naroda uzajamno razumevanje i saradnja, otvorenost i spremnost za razgovore na sve teme.

Posle sednice, u Privrednoj komori Slovenije u Ljubljani biće održan Poslovni forum Slovenija - Srbija, na kojem će učestovati i premijeri dve države. Srpsku privrednu delegaciju predvodiće predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Počela je 4. zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije, kojom presedavanju premijeri dve države Ana Brnabić i Miro Cerar.

Od srpskih ministara sednici prisustvuju ministarka pravde Nela Kuburović, ministrar prosvete Mladen Šarčević, ministar kulture Vladan Vukosavljević, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ministar privrede Branislav Nedimović, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Ðorđević, kao ministarke bez portfelja Jadranka Joksimović i Slavica Ðukić Dejanović.

Srpska delegacija stigla je oko 9.30 sati na Brdo kod Kranja, gde je premijersku Srbije dočekao je njen slovenački kolega Miro Cerar.

Resorni ministri, među kojima su Branko Ruzić, Jadranka Joksimović, Slavica Đukić-Dejanović, Mladen Sarčević, Nela Kuburović, Branislav Nedimović, Zoran Đorđević i Vladan Vukosavljević, takođe imaju više bilateralnih sastanaka sa slovenačkim kolegama. Ostala ministarstva predstavljaju državni sekretari ili pomoćnici ministara, a među njima je i državni sekretar ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović. Nakon sednice dve vlade, planirano je potpisivanje nekoliko sporazuma o saradnji.

Ovo je četvrta po redu zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije. Prva je održana 2013. godine u Beogradu, a prethodna 2015. na Brdu kod Kranja.

Pozivajući se na saopštenje Kancelarije za saradnju s medijima slovenačke vlade (UKOM), STA navodi da će u fokusu zajedničke sednice biti bilateralne veze u poslovanju, kulturi, poljoprivredi, šumarstvu, prehrambenoj industriji, informacionim tehnologijama, javnoj upravi, bezbednosti, socijalnim pitanjima, pravosuđu i migracijama.

Brnabić će, kako najavljuje slovenačka agencija, imati i bilateralne razgovore sa domaćinom, premijerom Mirom Cerarom, a oboje će se obratiti na poslovnom forumu u Privrednoj i industrijskoj komori (GZS), gde se očekuje prisustvo 170 direktora iz Slovenije i Srbije.

Predviđeno je, dodaje STA, da se Brnabić sastane i sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom.

Poseta premijerke Brnabić predstavlja nastavak redovnog dijaloga na visokom nivou, a ovaj četvrti sastanak dva kabineta ima za svrhu unapređenje saradnje i rešavanje otvorenih pitanja od 2013, saopštio je UKOM, kako prenosi slovenačka agencija.

STA primećuje da srpska premijerka dolazi u prvu radnu posetu Sloveniji nakon što je tu zemlju posetila u septembru prošle godine, kada je tamo održan Bledski strateški forum.

Agencija napominje da su poslovne veze između dve zemlje intenzivne i raznolike, te da više od 1.500 slovenačkih kompanija ima podružnice u Srbiji.

Navodi i da je Srbija druga najveća destinacija za slovenačka direktna strana ulaganja, koja su krajem 2016. iznosila više od milijardu evra.

Godine 2016, dodaje slovenačka agencija, bilateralna trgovinska razmena dostigla je 1,24 milijarde evra, što je rekordna vrednost u protekloj deceniji, dok je u prvih 10 meseci 2017. ta razmena iznosila 1,1 milijardu evra, zabeleževši porast od 7,3 odsto na godišnjem nivou.

"Odnosi između Srbije i Slovenije su dobri, ali Slovenija smatra naročito važnim primenu i puno poštovanje sporazuma o sukcesiji bivše Jugoslavije", ističe STA.

Pozivajući se na saopštenje Kancelarije za saradnju s medijima slovenačke vlade, agencija navodi da je Srbija važan partner po tom pitanju.

Slovenija, dodaje se, želi da ubrza primenu tog sporazuma, pogotovu restituciju slovenačkog kulturnog nasleđa i arhive, kao i povraćaj aktiva slovenačkih kompanija, a visoko na listi je i podela imovine diplomatskih misija bivše Jugoslavije među državama naslednicama.

STA ukazuje da je Slovenija sačinila listu od 300 objekata kulturnog nasleđa za koje želi da joj se vrate, a među kojima su i 18 originalnih primeraka slovenačkih filmova koji se čuvaju u Beogradu, kao i povelja Univerziteta grada Ljubljane, koji će iduće godine obeležiti stogodišnjicu otvaranja.

Slovenačka agencija navodi i da Slovenija podržava pristupanje Srbije EU i da pomaže u pregovorima sa EU u okviru bilateralne tehničke pomoći, takozvanih tvining projekata i drugih mehanizama.

Dodaje da je slovenačka zajednica u Srbiji jedna od najvećih zajednica u dijaspori u našoj zemlji, sa oko 10.000 pripadnika koji su organizovani u 16 udruženja.

Dve zemlje dobro sarađuju i kad je o migracijama reč, a slovenačka policija pomaže u kontroli srpsko-bugarske granice u skladu sa sporazumom iz 2016, navodi STA, najavljujući da će slovenačka ministarka unutrašnjih poslova Vesna đerkeš Žnidar sa srpskim kolegom sutra razgovarati o zajedničkim aktivnostima na polju migracija i borbe protiv terorizma.

Kako je ranije saopšteno iz Vlade Srbije, zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije biće održana na Brdu kod Kranja, a biće razmatrati zajednički projekti, mogućnosti za investicije, situacija u regionu, kao i nastavak dijaloga oko podele imovine nekadašnje SFRJ.