ČEKA VAS SIGURNA SMRT: Sat vremena na ovom mestu će vas UBITI (FOTO)

Tokom devedesetih samo sat vremena stajanja na obali moglo je da ubije

Za svega sat vremena organizam bi primio dozu radijacije sto puta veću od one kojoj se smete izložiti za godinu dana. Da ste se kojim nesrećnim slučajem davne 1990. godine zatekli u blizini jezera, već za sat vremena biste bili mrtvi!

Krili postojanje nuklearke

Uzrok ogromnih količina zračenja nije nikakav fenomen, već obližnji nuklearni pogon koji je prestao sa radom 29. septembra 1957. godine nakon nesreće u kojoj je zakazao sistem za hlađenje, a čije je postojanje vlast krila od javnosti sve do 1990. godine. 

Hladni rat bio važniji od života građana

Naime, nakon Drugog svetskog rata Sovetski Savez je zaostajao za razvojem nukleranog arsenala u odnosu na SAD, pa se ubrzano radilo na istraživanjima i razvojnim projektima kako bi se proizvela dovoljna količina uranijuma i plutonijuma.

Nuklearno postrojenje u Ozersku izgrađeno je u žurbi između 1945. i 1948., a rupe u znanju sovjetskih fizičara onemogućile su ispravnu procenu sigurnosnih odluka. Ekološki problemi očigledno nisu uzimani u obzir u tim fazama razvoja nukleranih programa. Svih šest reaktora sagrađeni su na jezeru i koristili su otvoreni sistem hlađenja, otpuštajući zagađenu vodu natrag u jezero.

Jezero služilo kao skladište za radoaktivni otpad

U početku se radioaktivni otpad odlagao u obližnju rečicu, koja ga je odvodila do reke Ob, putujući dalje do Arktičkog okeana. Kasnije se jezero Karačaj koristilo kao skladište na otvorenom.

Nakon kobne eksplozije nuklernog postrojenja, lokalno stanovništvo iz grada Ozersk koje se u to doba zvao Mayak je evakuisano, a oslobođena radijacija je bila smrtonosna. 

Mnogi meštani umrli od raka

Uprkos evakuacijama, veliki broj stanovnika nije želeo da se iseli pa i danas udišu kontaminiranu prašinu i vazduh i piju zagađenu vodu - iako se jezeru ne približavaju.

Nivo smrtnosti i raka kod stanovnika je očekivano ogroman, a grad je ograđen. Ipak, ogradu stanovnici doživljavaju više kao prepreku da neko spolja dođe u regiju nego kao nešto što ih sprečava da idu gde požele. 

Novinarima i reporterima poseta je dopuštena,  ali o svemu odlučuje Ruska tajna policija.

Jezero Karačaj danas je zatrpano betonom sa namenom da drži radioaktivni talog dalje od obale. Nizvodno od njega u rieci Techa gotovo da nema tragova radijacije, iako su uzvodni tokovi zagađeni pa iz njih neće sigurno piti vodu još nekoliko stotina godina.