DA LI JE REČ O STRANIM ULAGANJIMA ILI MOŽDA PROJEKTIMA? Šta je tačno Ričard Grenel radio na Zapadnom Balkanu
Bivši izaslanik nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel nedavno je posetio Beograd, a svoje putovanje nastavio je i kroz Albaniju. Iako zvanično više nije deo administracije u Vašingtonu, "Mali Tramp", kako su ga često zvali, vratio se na poznati teren i susreo se s nekoliko srpskih i albanskih zvaničnika, između ostalog i sa srpskim ministrom finansija. Prema njihovim rečima, razgovarali su o stranim ulaganjima, ali nije poznato o kakvim je tačno projektima reč.
Stručnjak objašnjava: Ovo je važno da znate PRE SVAKOG PUTOVANJA! Ne krećite na put NESPREMNI!
"ŽIVELI NAŠI ŠAMPIONI, ŽIVELA SRBIJA!" Predsednik Vučić se oglasio i odao priznanje srpskim olimpijcima (FOTO)
MIKEC VUČIĆU URUČIO NEOBIČAN POKLON IZ TOKIJA: Pogledajte reakciju predsednika (VIDEO)
Kao deo nekadašnje administracije Donalda Trampa, Grenel je bio poznato lice u politici Balkana. Bio je čovek za "sređivanje" odnosa Beograda i Prištine, stajao je iza Vašingtonskog sporazuma, a mesecima nakon što je vlast preuzeo demokrata Džo Bajden, bar ako je sudeći prema nedavno objavljenim fotografijama na društvenim mrežama, nekadašnji izaslanik nastavio je da neguje dobre odnose sa srpskim i albanskim političarima.
Na zvaničnom Instagram nalogu Ričarda Grenela 31. jula objavljena je fotografija sa srpskim ministrom finansija iz noćnog provoda. Ubrzo je usledio i snimak na kom obojica pevaju, a među fotografijama iz Beograda je i jedna snimljena ispred Hrama Svetog Save.
Nekoliko dana kasnije, međutim, Grenelov put nastavljen je u Albaniji, gde se susreo sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Iljirom Metom, a nakon što je posetio Tiranu, obišao je i albansko primorje.
Šta je tačno Ričard Grenel radio na Zapadnom Balkanu i dalje nije potpuno jasno, a prema rečima Dimitrija Milića, programskog direktora ogranizacije Novi treći put, ovo angažovanje verovatno dolazi kao posledica dobrih odnosa koji su se stvorili za vreme Trampove administracije.
Zašto se tačno vratio na Zapadni Balkan i nakon što je napustio čelnu poziciju u Trampovoj administraciji, Grenel je za albanske "Vesti 24" objasnio da promoviše strana ulaganja i ekonomsku saradnju u regionu, kao jedini način da se garantuje blagostanje svim građanima, ali "posebno da se pruži više mogućnosti za zapošljavanje mlađoj generaciji".
- Vizija predsednika Trampa za dijalog između Kosova i Srbije imala je veze sa otvaranjem novih radnih mesta, sa ekonomijom i ideja je bila da region Balkana napreduje. Decenijama smo pričali o politici, ali nije bilo velikog napretka dok smo samo sedeli za stolom i samo razgovarali o politici, pa nam je bila želja da to nastavimo dalje govoreći o ekonomskom razvoju, govoreći o zapošljavanju mladih. Ovde smo nedavno videli, sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa koji je omogućila Trampova administracija bio je veoma plodonosan. Ali ono što želimo da vidimo je nastavak te investicije, zato sam ovde, ne radim više za vladu. Ja sam u privatnom sektoru i tražimo mogućnosti za stvaranje privatnog sektora za strana ulaganja na Balkanu - rekao je Grenel, prenosi "Kosovo online".
Sličan odgovor dao je i ministar finansija Srbije, koji je rekao da je Grenelova poseta izraz nastojanja Srbije da gradi dugoročne odnose sa svima i bori se za bolji životni standard i nove investicije.
- Ne bih mnogo o konkretnim projektima o stvarima o kojima smo razgovrali, bar to još nije za javnost - rekao je ministar finansija Srbije.
Ministar finansija Srbije je naglasio da je veoma važno da u Srbiju dolaze i Grenel i drugi predstavnici američke administaracije, sadašnje i bivše, kao i kompanije iz SAD.
Kako objašnjava Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put", pretpostavka je da je ovo vid odnosa koji su ostali još iz perioda Trampa.
Kako kaže, Grenel je još tokom Trampove kampanje "lobirao za Trampa i kod jedne i kod druge etničke zajednice".
- Posećivao je i liturgije Srpske pravoslavne crkve, ali i albanska udruženja, tako da je on lobirao za Trampa i kod jedne i kod druge etničke zajednice. Očigledno su neke veze napravljene i sa jednom i sa drugom zajednicom još iz tog vremena - naveo je on.
Bivši izaslanik je, takođe, od početka, podržavao inicijativu o "Otvorenom Balkanu", a da nije blagonaklon prema odluci Prištine da se ne priključi, govori i njegova izjava prilikom nedavne posete Albaniji.
- Mislim da bi Kurti (kosovski premijer) trebalo da bude deo šireg balkanskog dijaloga, a on to ne radi. To je velika greška. Mislim da narod na Kosovu zaslužuje da ima posao, ali bez učestvovanja u ovoj diskusiji neće moći da bude deo normalizacije ekonomskih odnosa na Balkanu - rekao je on za albanske "Vesti 24".
S druge strane, za premijera Albanije Edija Ramu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića stizale su pohvale.
Za vrlo kratko vreme tokom vlasti republikanca Donalda Trampa Grenel je "pokupio" brojne važne pozicije. Bio je na funkciji američkog ambasadora u Nemačkoj, a paralelno sa tim je radio i kao specijalni izaslanik za pregovore Srbije i Kosova, što je kulminiralo susretom u Beloj kući i potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.
Poslednja funkcija u administraciji bila je v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi, a nakon što je izašao iz administracije spekulisalo se da će se kandidovati za guvernera Kalifornije.
Na pitanje koliki uticaj Grenel trenutno ima na američku administraciju, Milić navodi da taj uticaj ne postoji.
- Naročito ne postoji iz razloga što je Grenel bio u najužem krugu Trampovih saradnika i Tramp ga je postavio u kratkom roku na veliki broj funkcija. Od mesta ambasadora u Berlinu ubrzo je postao čovek koji nadgleda službe i koji je zadužen za Balkan. Zaista je teško da on ima bilo kakav uticaj na Bajdena - navodi on.
Sa druge strane, napominje, može da postoji mogućnost uticaja unutar aktuelne Republikanske partije, bar u ovom periodu nakon što je Tramp izgubio izbore.
- Republikanska partija trenutno luta što se tiče svog identiteta, a Trampovi ljudi još u njoj imaju uticaj. Tako da kažem da je to neki okvir u kom Ričard Grenel još može da deluje - navodi on.
Ipak, pred Grenelovim najnovijim angažovanjem i dalje su otvorena brojna pitanja.
Kako piše "Glas Amerike", sa Instituta za politiku i strateške studije Univerziteta Karenegi Melon navode da Grenel više ne radi tamo, iako se to navodi na sajtu njegove organizacije Fix California, koju je osnovao kada se spekulisalo da će se kandidovati za guvernera Kalifornije.
On sam navodi da ne radi "za vladu, već da je u privatnom sektoru", a o kakvim projektima i ulaganjima na Zapadnom Balkanu je reč zasad nije poznato.
Inače, ministar finansija izjavio je nedavno da će najverovatnije prvi deo garantne šeme Američke razvojne agencije (DFC), u vrednosti od 400 miliona dolara, biti na raspolaganju preduzećima u Srbiji do kraja godine, te je istakao da je dobro što je DFC prihvatio da dođe u Srbiju i što je njihovo sedište za ceo regionu upravo u Beogradu.