Danas slavimo Malu Gospojinu: Poštujte običaje, a evo šta znači kada PADA KIŠA
Srpska pravoslavna crkva slavi Rođenje Presvete Bogorodice. Praznik je u narodu poznat kao Mala Gospojina i ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu pobožno. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.
Iskopane mošti najmlađeg srpskog sveca: Kada smo zavrnuli rukav, videli smo KOŽU, NOKTE i DLAKE!
Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje. Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu Studeničkog manastira.
Poznatija kao Kraljeva crkva, izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji pohode svetinje.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, a posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.