fbpx
Skip to main content
AV

TEŽAK RAZGOVOR U BRISELU: Danas se nastavljaju pregovori Beograda i Prištine

Foto: SD/Ilustracija/Profimedija
Pad vlade i politička previranja u Prištini, haške optužnice koje su poslate na adrese nekih od ključnih ljudi na tzv. Kosovu, ali i pandemija korona virusa, prekinule su dijalog.

Posete Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija Briselu i sastanci sa najvišim evropskim zvaničnicima trebalo bi predstavljaju uvod u nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. 

STIŽE JOŠ VAKCINA! Premijerka Brnabić zajedno sa ambasadorkom Kine danas dočekuje novi kontingent Sinofarma

STIŽE JOŠ VAKCINA! Premijerka Brnabić zajedno sa ambasadorkom Kine danas dočekuje novi kontingent Sinofarma

"ZBOG OVOG PAPIRA ME NAPADAJU" Palma izneo šok detalje u programu uživo

"ZBOG OVOG PAPIRA ME NAPADAJU" Palma izneo šok detalje u programu uživo

(VIDEO) NA POMOLU NOVI PREGOVORI: Predsednik o dijalogu Beograda i Prištine nakon važnog sastanka u Briselu

(VIDEO) NA POMOLU NOVI PREGOVORI: Predsednik o dijalogu Beograda i Prištine nakon važnog sastanka u Briselu

Pad vlade i politička previranja u Prištini, haške optužnice koje su poslate na adrese nekih od ključnih ljudi na tzv. Kosovu, ali i pandemija korona virusa, prekinule su dijalog. Najave koje stižu iz vlade samoproglašene države na čelu sa, odnedavno, novim starim premijerom Aljbinom Kurtijem, nikako ne ulivaju nadu da bi najnoviji razgovori, čiji se početak može očekivati po povratku Vučića i Kurtija iz kancelarija glavešina EU, mogli da naprave bilo kakav pomak u odnosima dve strane.

Kurti je, po povratku na vlast rekao da će dijalog sa Beogradom biti nisko na listi njehovih prioriteta i izneo četiri principa na osnovu kojih bi Priština trebalo da ga vodi. Prvi "da mora da se prihvati realnost kosovske nezavisnosti i da se na to pitanje ne može vraćati", drugi, "da mora da se prihvati istina kosovskog rata", treći "da Beograd i Priština moraju da budu za stolom jednaki", te četvrti, "da dijalog treba da bude strukturiran tako da građani, a ne poitički lideri, imaju koristi od budućih razgovora", dok je nova kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno istakla da bi trebalo preispitati Briselski sporazum kako bi "resetovali" dijalog.

Pretnje ili promene?

A da li su poruke Kurtija i Osmani samo pretnja ili bi se u narativu koji kosovski političari imaju svih godina unazad moglo nešto promeniti u vremenu koje je pred nama.

Od kada je dijalog između Beograda i Prištine počeo, 8. marta 2011. godine, Albanci su promenili pet ključnih pregovarača, i svako od njih je insistirao na određenim principima koji su im, u odnosima prema međunarodnoj zajednici i kosovskoj javnosti, išli na ruku, ali platforma je, čini se, uvek ostajala ista i kod suštinskih stvari za interese Prištine nije bilo odstupanja.

Od Tahiri do Kurtija

Kosovsku delegaciju na početku dijaloga, koji je u tom periodu bio na tehničkom nivou, predvodila je Edita Tahiri, koja je kosovske Albance predstavljala u gotovo svim pregovorima sa zvaničnim Beogradom i tokom devedesetih godina.

Za razliku od prve faze dijaloga, a nakon promene vlasti u Srbiji, 2013. godine dolazi do razgovora na visokom nivou uz posredovanje visokog predstavnika i potpresednika Evropske komisije. Kod Albanaca kormilo preuzima predsednik Hašim Tači, dok su našu državu predstavljali tada premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik vlade, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pregovori su rezultirali potpisivanjem Briselskog sporazuma, 9. aprila 2013. godine, a ključne odredbe ovog sporazuma nisu od strane Prištine do danas nisu primenjene.

U analizi koju je uradio Demokratski institut Kosova navodi se da je za osam godina nakon prvog Sporazuma o principima za normalizaciju odnosa, sprovedeno sedam tačaka, dok dve su delimično sprovedene, a šest još uvek nije sprovedeno.

Nakon Tačija, glavnu ulogu u prevaračkom procesu preuzimaju premijeri, pa je naredni "vođa" dijaloga bio Isa Mustafa, tokom čijeg mandata je formiran i Upravljački tim koji je imao zadatak da izradi statut ZSO, ali njihov rad nije dao rezultete. Tokom trajanja vlade Ramuša Haradinaja, glavnu ulogu u dijalogu ponovo je igrao Tači, da bi poslednji "premijer pregovarač", čija je vlada pala bio Avdulah Hoti.

"Nema promena"

A šta donosi povratak Kurtija, koji u poslednje tri godine promoviše reciprocitet u odnosu sa Srbijom kao model svoje politike?

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da u Prištini nema puno promena kada je u pitanju odnos prema dijalogu sa Srbijom.

Aljbin Kurti
Aljbin Kurti
Foto: Profimedia

- Od kada je albanski pokret sebe definisao kao političkog faktora od tada svi oni imaju isti strateški cilj, a to je, kako su oni govorili, "oslobođenje Albanaca", izgradnja, prvo visoke autonomije pod međunarodnom zaštitom, pa onda države. To je cilj koga se svi drže - kaže Janjić i dodaje:

- I kada govorimo o Briselskom sporazumu sa njihove strane nema promena, ako uzmemo u obzir i kada je tehnički pregovorač bila Edita Tahiri, i kasnije, kada su pregovore preuzeli predsednici. U metodologiji pregovora predsednci bi trebalo da ih koordiniraju, a premijeri i vlada da organizuju tehnički deo pregovora - navodi on.

Platforma

Dodaje da je ključna stvar kod kosovskih Albanaca postojanje platforme, koju, kako koji od političara dođe na vlast, samo nadograđuje.

- Albanci imaju političku platformu, mi to stalno zaboravljamo. Vlade i sazivi parlamenata se menjaju, ali oni samo nadograđuju svoje platforme. Ne usvajaju nove. I Kurti kada je došao na vlasprethodni put on je samo duopunio tu platformu, koju niko posle nije menjao. Ovašto sada forsira Vjosa Osmani, to je priča samo za međunarodnu zajednicu. Oni imaju regularno godišnje izveštavanje o dijalogu, za razliku od Srbije - ističe sagovornik "Blica".

"Tim jedinstva"

Janjić naglašava da na tzv. Kosovu postoji i tim jedinstva, koji vodi računa o pregovorima sa Beogradom.

- Oni imaju pregovarački tim. Tim ima uži deo, koji ide u Brisel i širi deo, sa kojim se konsultuju, a koji oni zovu "tim jedinstva". Ovih dana u njega je imenovan i Veton Suroi i Bljerim Šalja. To su samo dva imena koji govore sve. I jedan i drugi bili su aktivni od 1989. godine do dana današnjeg. To što je Šalja bio politički savetnik i koordinator kod dijaloga ispred Tačija, to uopšte nije smetalo Kurtiju da ga uvede u tim. Odlučujuće je da su u njihovom timu ljudi koji imaju ozbiljne veze i znanje. Oni u timu imaju kontinuitet. Suroi spada u najupoznatije ljude u probleme srpsko-albanskih odnosa. On kad se pojavi vi imate sve ono što Srbija nema - zaključuje Janjić.

"Želimo da gradimo mir"

I dok sa Kosova stižu pretnje resetovanjem dijaloga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je nedavno da naša država spremna za nastavak dijaloga, te da želi da dođe do kompromisnog rešenja.

- Smatramo da zamrznuti konflikt nije rešenje, jer neko uvek može da ga odmrzne. Želimo sa Albancima da gradimo mir, suština napretka je u tome.

Aleksandar Vučić
Tanjug/Zoran Žestić

Vučić je rekao da će Srbija insistirati na tome da Priština mora da sipuni sve na šta se obavezala.

- Briselski sporazum mora da se poštuje i na tome ćemo instistirati. Ako smo mi ispunili sve obaveze i Priština će morati jedinu koju ima. Spremni smo da na ozbiljan i odgovoran načiin razgovarmo - naglasio je.

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd