"Dijalogu vlasti i opozicije mesto je u parlamentu" Ministarka Vujović o investicijama i EU
Dijalogu vlasti i opozicije svakako je mesto u parlamentu, a ne na ulici, kao što je i podrška građana na izborima jedini način da se u demokratskom društvu dođe na vlast i to bi svi akteri u političkom životu trebalo da znaju.
"TREBA NAM NEKO KO ĆE RADITI 24 SATA, 7 DANA" Imenovanje ambasadora prioritet, ko će dobiti kartu za Peking?
Šta demonstracije u Americi donose Trampu? Srpski stručnjak objašnjava detaljno epilog nasilnih demonstracija
"Izbori su u pravom smislu praznik demokratije" Brnabić o borbi s koronom, ekonomskim izazovima i opoziciji
Konstruktivan dijalog je važan instrument demokratije i treba da bude zasnovan na argumentima, jer sve van toga se svodi na puko politikantstvo koje društvu ne može doneti ništa pozitivno.
Ovako ministarka za zaštitu životne sredine i visoka funkcionerka SNS Irena Vujović vidi mogućnost dogovora sa opozicijom i smirivanje tenzija u političkom životu. Na pitanje o odnosima unutar vlade, s obzirom na to da se većina naprednjaka protivila nastavku saradnje sa socijalistima, ali i na to da je u njoj dojučerašnja poslanica DS Gordana Čomić, Vujovićeva kaže:
- SNS i predsednik Aleksandar Vučić se prilikom donošenja najvažnijih odluka vode državnim, a ne interesima stranke i to je jasan pokazatelj naše ozbiljnosti i odgovornosti prema Srbiji i građanima. Mogli smo vladu samostalno da formiramo, ali smo verovali da je potreban širi konsenzus o najvažnijim pitanjima, posebno zbog izazova sa kojima se država suočava zbog kovida-19. Sa SPS imamo kontinuitet koalicione saradnje, a ulazak gospođe Čomić u vladu je pokazatelj da smo otvoreni za saradnju sa svima koji idejama mogu da doprinesu Srbiji i njenom napretku na putu evropskih integracija.
Preuzeli ste jedan od najzahtevnijih sektora, u kojem decenijama nije bilo velikih pomaka. Možete li da napravite značajan rezultat, s obzirom na to da je predsednik Vučić vladu oročio na dve godine?
- Pripadam generaciji mladih političara koji rešavaju probleme, a ne ostavljaju ih drugom u nasleđe. Ovu godinu će obeležiti velike investicije u zaštitu životne sredine, jer ćemo započeti izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže u 28 jedinica lokalne samouprave. Bavićemo se divljim deponijama, a budžetom Ministarstva opredeljena su sredstva za izgradnju transfer-stanica u Novoj Varoši i Knjaževcu, kao i za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Čačku, Kraljevu, Trsteniku i drugim delovima Srbije. Gradićemo i devet novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, jer imamo jasan plan šta možemo da uradimo u kraćem roku, a šta zahteva duži period.
Često se čuje da u procesu evropskih integracija Srbija najviše zaostaje u oblasti zaštite životne sredine...
- Srbija je snažno opredeljena da ubrza svoj evropski put i da dostigne visoke standarde EU, što nije nimalo lak zadatak, budući da je Poglavlje 27 izuzetno kompleksno i iziskuje velika finansijska sredstva. Moraćemo mnogo više da radimo i da ulažemo u zaštitu životne sredine, ali i da se u budućnosti okrenemo inovacijama, zelenoj ekonomiji i održivom razvoju.
Šta će Ministarstvo konkretno da uradi da bi rešilo problem ogromnog zagađenja vazduha u našoj zemlji?
- Kvalitet vazduha nije na zavidnom nivou, ali se radi o višedecenijskom problemu kojim moramo ozbiljnije da se bavimo. Ministarstvo će subvencionisati zamenu kotlarnica u školama, vrtićima i domovima zdravlja kako bi se omogućio prelazak na ekološki prihvatljivije energente, a konkursi će se sprovoditi preko jedinica lokalne samouprave. Građani će moći da konkurišu za subvenciju da bi zamenili kućne kotlarnice. I gradska toplana u Kragujevcu će biti priključena na gas, čime će se u velikoj meri rešiti problem aerozagađenja u tom gradu. Nastavićemo sa subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a u planu su i projekti pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina, koji će se realizovati u jedinicama lokalne samouprave.
Planirate li da razgovarate sa predstavnicima Ministarstva energetike, s obzirom na to da su EPS i termoelektrane najveći zagađivači u Srbiji?
- Sa Ministarstvom rudarstva i energetike već smo dogovorili formiranje zajedničke radne grupe, koja će doprineti bližoj i operativnijoj saradnji po pitanju aktuelnih projekata, ali i definisanju zajedničkih ciljeva u pogledu dostizanja EU standarda u oblasti zaštite životne sredine. Što se tiče EPS, prošle godine je počela izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE "Nikola Tesla A", a nedavno je položen kamen temeljac za izgradnju takvog postrojenja i u TE "Nikola Tesla B". Za te velike projekte odvojena su značajna sredstva, a u poslednjih šest godina u sisteme za odsumporavanje dimnih gasova uloženo je više od 400 miliona evra. Važno je da se i dalje radi na tome, jer to je naša obaveza prema generacijama koje dolaze.