Skip to main content
Zoran Đinđić

Đinđić imao PLAN ZA KOSOVO! 20 dana pre atentata, progovorio: Zbog OVOG JE UBIJEN?!

Foto: Profimedia
Navukao na sebe gnev

Zoran Đinđić je četiri meseca pre ubistva najbližim saradnicima predstavio dokument i njegovu strategiju za rešenje kosovskog pitanja. Upravo taj dokument, koji ima pet tačaka i koji do detalja navodi poteze koje Srbija treba da povuče kako bi povratila pokrajinu, po mišljenju nekih političara bio je razlog zbog kojeg je izvršen atentat na predsednika Vlade Srbije.

Vučić o situaciji na Kosovu: "Ja se zalažem za razgraničenje"

Ljajić o izjavama Tačija: Tragikomično je da se govori o podeli centralne Srbije

PUTIN REŠAVA KOSOVSKO PITANJE: Vučić 15. septembra sa predsednikom Rusije

Postoje indicije da je Đinđić zbog toga "izgubio glavu", a to je potvrdio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

- Lično mislim da je podela rešenje, o tome govorim 10 godina, o tome je govorio i Dobrica Ćosić, pa nije izdajnik, i Đinđić. Neki kažu da je zbog toga navukao na sebe gnev koji se završio napadom - naveo je šef srpske diplomatije.

Ivica Dačić
Foto: Profimedia

Pored toga, postoje dokumenta do kojih je došao Srpski telegraf koja svedoče o sastanku koji je Đinđić imao u Vašingtonu u maju 2002. sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom i ambasadorom Pjerom Rišarom Prosperom, gde se tačno vidi da je zahteve američke administracije doživeo veoma tragično jer se na spisku nalazio čitav niz uslova sa kojima se nije mirio, a koji su podrazumevali defakto priznanje kosovske nezavisnosti.

O svemu ovome otvoreno je govorio Đinđić u poslednjem intervjuu, 20 dana pre atentata.

- Vrlo jednostavna ideja je da federalizacija KiM predstavlja ono što će omogućiti da Srbi na KiM budu priznati kao konstitutivni narod koji će imati svoje institucije u okviru zajedničkih institucija. A mi bismo onda, kao Srbija, dali vremena takvom Kosovu da profunkcioniše ako može - rekao je Đinđić.

Sociolog i analitičar Vladimir Vuletić ocenjuje da je Đinđić bio svestan da Srbiju treba izvući iz "ekonomskog bunara" te da Srbiji treba vratiti međunarodni ugled tako što će se rešiti kosovski čvor.

- Đinđić je imao viziju za koju je pretpostavio da može da naiđe na razumevanje međunarodnih faktora koji su donosili te odluke. To je početak dvehiljaditih, mi smo od tada imali najmanje dva nemila događaja. Jedan je pogrom Srba 2004, što je bitno promenilo i demografsku strukturu, a drugi je činjenica da je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, koju je priznalo mnogo država. U tom smislu pozicija nam je značajno lošija nego u to vreme, nije nam data šansa da se to započne - zaključuje Vuletić.

Vraćanje vojske i policije

U strategiji Đinđić navodi da je čekanje najlošija opcija te da će, ako se zadrži status kvo, to voditi daljem iseljavanju Srba. Zbog toga Srbija, ističe, treba da krene u odlučnu političku inicijativu.

- Prvi konkretni zahtev na kom treba da insistiramo jeste vraćanje kontingenta vojske i policije, što je predviđeno Rezolucijom 1244. Treba da zahtevamo tačan datum povratka. Malo je verovatno da će ovaj zahtev biti sproveden, ali insistiranjem na njemu stvaramo prostor za neke druge zahteve - napominje Đinđić.

Promena Ustava

Sledeći logičan zahtev je, navodi Đinđić, revizija ili bar korekcija ustavnog okvira.

- To se može zahtevati za trenutak kada ionako istekne predviđeni rok važenja ustavnog okvira. Pošto se Rezolucija 1244 ne sprovodi dosledno, pošto sprovođenjem ustavnog okvira stanje na KiM nije dovoljno unapređeno (vratilo se samo dva odsto proteranih), imamo pravo da tražimo neke nove mehanizme za normalizaciju stanja.

Po modelu federacije u BiH

Đinđić navodi da je srpska koncepcija rešenja kosovskog pitanja konstitutivnost srpske zajednice u poretku KiM.

- Ta konstitutivnost će se ogledati u nekoj vrsti federalizovanja KiM, priznavanjem srpskog entiteta kao političkog činioca, koji ima svoje institucije preko kojih ostvaruje svoje interese - objašnjava Đinđić i dodaje da bi zajednički interesi bili ostvarivani preko zajedničkih organa slično Federaciji u BiH.

Internacionalizacija plana

Računajući na protivljenje Albanaca i međunarodne zajednice, Đinđić se zalagao da pitanje južne pokrajine internacionalizuje.

- Ako KiM ide u pravcu nezavisnosti i ako mi to ne možemo da sprečimo, treba da tražimo: 1) teritorijalnu podelu; 2) efikasne međunarodne garancije za Srbe koji ostaju u albanskom delu; 3) poseban status verskih objekata - navodi Đinđić u strategiji te ističe da u međuvremenu treba intenzivno raditi na konceptu lokalne samouprave na KiM (stvaranje mreže lokalnih veća, saveza mesnih zajednica i sela itd).

Pridobiti zapadne medije

Srpski poslanici u institucijama KiM treba da počnu sa energičnim zagovaranjem teze da ustavni okvir nije doneo obećane rezultate, da Rezolucija 1244 nije sprovedena i da se traže nova rešenja u pravcu koji je naznačen u našem konceptu federalizovanja KiM.

- Treba pridobiti neke članice Saveta bezbednosti i što više zapadnih vlada. Treba animirati uticajne zapadne medije poput Špigla u Nemačkoj, Njujork tajmsa i Vašington posta u SAD itd. - piše u Đinđićevoj strategiji iz 2002. godine.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
21 Beograd