DOLAZAK JAPANSKOG PREMIJERA: Zašto je ova poseta ISTORIJSKA za Srbiju i u čemu je njen značaj?
Japanski premijer Šinzo Abe stiže u ponedeljak u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji, zajedno sa delegacijom japanskih privrednika, a domaćin će mu biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
To će biti prva poseta Beogradu na tako visokom niovu u poslednje tri decenije, pa je dolazak Abea unapred dobio epitet "istorijski". Poslednji japanski premijer koji je posetio Beograd, pre 30 godina, bio je Jasuhiro Nakasone.
Pročitajte i:
Uprkos odsustvu bileateralnih kontakata zvaničnika na najvišem niovu, odnosi dve zemlje su tradicionalno dobri i prijateljski, a ambasador Japana u Beogradu Ðunići Marujama smatra da će predstojeća poseta Abea biti dobra prilika da se ta saradnja unapredi i da se prenesu iskustva, pre svega u oblasti razvoja privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća.
Japanski diplomata nedavno je istakao da Srbija postaje sve interesantnije tržište, o čemu svedoče japanske kompanije koje već posluju u Srbiji, ali i sve veći broj privrednika zainteresovanih za ulaganja u našoj zemlji.
Srbija je veoma zainteresovana za japanske investicije u oblasti automobilske, hemijske, farmaceutske i IT industrije, kao i ulaganja u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine i turizma.
Ambasador Srbije u Japanu Nenad Glišić ističe da je poseta Abea rezultat uzlaznog trenda u bilateralnim odnosima dve zemlje i veliki signal za japanske firme da nastave da ulažu u Srbiju.
Patrijarh Irinej: Nema podela u SPC oko Kosova
Srbija i Japan su, inače, prošle godine obeležile 135 godina od prve zvanične prepiske, odnosno od 1878, kada je, na Berlinskom kongresu, Srbija priznata kao nezavisna kraljevina, a srpski kralj Milan Obrenović o tome je japanskog cara Meiđijua pismom obavestio 1882 godine.
Usledilo je priznanje Srbije kao nezavisne države, čime su i zvanično uspostavljeni odnosi dve kraljevine. Danas dve zemlje imaju razvijenu saradnju u oblasti politike i ekonomije, kao i u kulturnoj i prosvetnoj razmeni. Ukupna robna razmena u 2016. iznosila je 153 miliona evra, a 2015. 137 miliona evra.
Prva japanska investicija u Srbiji bila je 2006. godine kada je Duvanska kompanija Japan tobako internešenel (JTI) kupila akcije Dunaveske industrije Senta, a u septembru prošle godine japanska kompanija "Jazaki" otvorila je fabriku za proizvodnju kablovskih setova za kamione Dajmler u Šapcu, što je jedna od najvecih grinfild investicija u Srbiji.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici japansko-francuskog konzorcijuma "Itoću-Suez" potpisali su 2017. godine sporazum o izgradnji postrojenja za preradu komunalnog otpada i proizvodnju toplotne i elektricne energije u Vinci.
Reč je o investiciji u vrednosti od oko 300 miliona evra.
Japan je i jedan od najznačajnijih donatora u Srbiji. Bespovratna pomoć i pozajmice našoj zemlji od 1999. iznose više od 500 miliona evra i obuhvataju donacije, tehničku saradnju i kredit u jenima.
Među poklonima Japana našoj zemlji su žuti autobusi GSP-a, botanički vrtovi u Beogradu i Vrnjackoj Banji, pomoć zdravstvenim ustanovama.... Posebno je važna pomoć koju je Japan pružio Srbiji u vreme poplava i izbegličke krize.
Ipak, Japan je priznao jednostarano proglašenu nezavisnost Kosova, ali je bio uzdržan prilikom glasanja o prijemu Kosova u Unesko 2015.
Aktuelni japanski premijer Abe je na tu funkciju reizabran prošle godine.
Prema ocenama poznavalaca prilika u toj zemlji, premijer Abe važi za pragmatičnog političara, koji je, kako navode, znao da se zbliži sa predsednicima SAD i Rusije, Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom, a da istovremeno nastupa kod kuće sa nacionalistickom agendom.
Kada je prvi put izabran za premijera 2006, imao je samo 52 godine i bio je najmlađi premijer Japana i prvi rođen posle Drugog svetskog rata.
Nakon 12 meseci je, međutim, napustio taj položaj, ali se vratio na vlast 2012. sa obećanjem da ce oživeti japansku privredu i uvesti "diplomatiju koja ima panoramsku perspektivu nad mapom sveta".
Na ekonomskom planu, Abe je krenuo politikom po njemu nazvanom „Abenomiks”, a predstavlja kombinaciju velikodušne državne potrošnje i monetarnog popuštanja Centralne banke.
Na domaćem planu sledio je nacionalističku agendu, predlažući izmene pacifističkog ustava, koji su nametnule SAD, kako bi Japan svoje odbrambene snage mogao da pretvori u pravu armiju.
Bivši amasador Japana u Beogradu Ðuići Takara je, inače, jednom prilikom 2016. godine izneo podatak da u Srbiji živi 145 japanskih državljana, a u Japanu oko 180 Srba.