Đorđević poslao čestitku za Sretenje: Na današnji dan 1804. godine srpski narod je ustao da pokida lance ropstva
"Poštovani građani Srbije,
Na današnji dan 1804. godine srpski narod je ustao da pokida lance ropstva i obnovi državnost koju je izgubio 345 godina ranije. Jaram koji je nosio na svojim plećima, uz svu težinu robovanja tuđinskom rodu, stranoj religiji i kulturi moćnih Osmanlija, predstavljao je i breme prevaziđenog državnog i vojnog aparata, zaostale privrede, neefikasnog ekonomskog sistema i društvenih odnosa u Otomanskoj imperiji koje je teško pritiskalo hrišćansku srpsku raju.
Kolinda čestitala Vučiću Dan državnosti Srbije
Trenutak koji su ugledni srpski domaćini, okupljeni oko markantne figure vožda Karađorđa, odabrali za toliko dugo i snažno željeno obnavljanje državnosti Srbije, pripadao je jednom herojskom vremenu u kom su Napoleonove armije u idealističkom zanosu sa lakoćom marširale kroz evropske prestonice i susednim narodima nametale napredne ideje velike Francuske revolucije. Sa ništa manje oduševljenja, poput francuskih revolucionara koji su deset godina ranije uspeli da se odupru armijama udruženih apsolutističkih monarhija koje su okruživale njihovu domovinu, goloruki srpski rodoljubi su punih osam godina odolevali naletima višestruko brojnijih profesionalnih boraca vojnih i paravojnih otomanskih snaga.
Predsednik Kine Si Đinping čestitao Vučiću Dan državnosti (FOTO)
Početkom devetnaestog veka u Napoleonskim ratovima istakli su se takvi stratezi kao što su Bonaparta, Velington, Bliher i Kutuzov. Ali iza svakoga od njih stajala je neka velika evropska sila u kojoj su rođeni kao slobodni ljudi, i svi oni su za svoj poziv dugo pripremani u najelitnijim vojnim školama. U ovom delu Evrope, međutim, pobedu su izvojevali prosti narodni prvaci, poput Crnog Đorđa, Jakova Nenadovića, Mladena Milovanovića, Veljka Petrovića, Miloša Obrenovića i Milenka Stojkovića. Pobeda srpskih ustanika za nas je utoliko veća i blistavija. Srbi su na taj način postali prvi balkanski narod koji je uspeo da zbaci otomanski jaram. Novostvorena Kneževina Srbija postala je zvezda vodilja u kojoj su drugi porobljeni balkanski narodi videli odsjaj svoje slobode, a prema srpskom uzoru će, jedan za drugim, svaki od njih krenuti putem sopstvene slobode i samostalnosti.
Srpska vojska nije bila profesionalna, već volonterska. Srpska revolucija nije bila buržoaska, nego seljačka. Njene ideje nisu oružjem nametane susedima – okolni narodi su ih sami usvajali sa udivljenjem i oduševljenjem.
Dodik odlikovao Vučića ordenom RS na ogrlici
Nakon herojskog vremena u kome je Karađorđe postavio temelje obnovljenoj srpskoj državnosti, mlada srpska država imala je sreću da i u novoj epohi na svom čelu ima čoveka koji je sasvim dorastao prilikama i izazovima Evrope ustanovljene Bečkim kongresom. Preka narav i vojnička srčanost nisu više bili dovoljni za uspešno upravljanje državom na šahovskom polju složenih međunarodnih odnosa određenih delikatnim potezima lukavih i inteligentnih igrača poput kneza Meterniha i grofa Čartorijskog. Tako suptilnu diplomatiju u Srbiji mogao je razumeti jedino knjaz Miloš.
Konzervativna Evropa zahtevala je da se knezu Srbije ustavom ograniči vlast, i on im je odgovorio na krajnje neočivan način. Na današnji dan 1835. godine, Skupština Kneževine Srbije u Kragujevcu usvojila je Sretenjski ustav. To je bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Miloš je znao da će takvim liberalnim iskorakom u Evropi kojom upravlja konzervativna Sveta alijansa potvrditi prava srpskog naroda koja su stečena Karađorđevim pobedama na bojnom polju. Knjaz Miloš je Sretenjskim ustavom jasno stavio do znanja da za društvene odnose u zemlji slobodnih seljaka ne bi trebalo da brinu one zemlje u kojima su seljaci još uvek bili vlasništvo plemstva, kako je tada bio slučaj u najvećim delovima austrijskog, ruskog i turskog carstva. Toliko demokratski ustav ugrozio je despotiju koju su njihovi monarsi sprovodili nad svojim stanovništvom. Moćne carevine zbog toga su ubrzo zatim primorale Srbiju da poništi Sretenjski ustav a Miloša pošalje u izgnanstvo, dok su neophodne društvene reforme unutar sopstvenih granica odlagale do svoje konačne propasti 1918. godine. U Srbiji je, sa druge strane, kratkotrajni Sretenjski ustav nadahnjivao sve kasnije generacije političara i državnika, i postao je uzor i ideal svima onima koji su imali nameru da u njoj sprovode reforme i izgrade snažne institucije. Po cenu sopstvene vlasti, veliki Miloš je na taj način postavio temelje za razvoj društvenih odnosa i kasniji progres Srbije.
Vijori se srpska zastava: Gugl u znaku Dana državnosti Srbije (FOTO)
Poput Karađorđeve Srbije, i današnja Srbija na čijem su čelu predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije hrabro prekida sa starim, prevaziđenim sistemom vrednosti čiji se kraj u prethodnom periodu predugo odlagao, i odlučna je da ponovo postane deo velike evropske porodice naroda.
Inspirisana Milošem Obrenovićem, današnja Srbija uvodi najviše vrednosti i standarde do kojih su dosegle najdemokratskije države Evrope, dosledno poštujući temeljne principe svoje i državnosti drugih zemalja: državni suverenitet i teritorijalni integritet; zato što čvrsto verujemo da presedani ne rešavaju probleme, već ih samo ozakonjuju.
Neka nam Karađorđeva hrabrost i Miloševa mudrost i dalje budu nadahnuće i fiksirana tačka oslonca u susretu sa uvek novim i nepredvidivim izazovima vremena u kom živimo.
Nek Vam je srećan Dan državnosti Republike Srbije!"