Smanjivanje izbornog cenzusa ne odgovara samo opoziciji koja hoće da vlast osvaja na ulici
Zamislite da prisustvujete sledećoj sceni na autobuskoj stanici. Autobus treba da krene ali jedan broj putnika nema 500 dinara za autobusku kartu i ne može da putuje. Imaju samo po 300 dinara. Vozač im onda saopštava da je dovoljno i 300 dinara. Međutim, nekoliko nesolventnih putnika odbija da uđe u autobus i optužuje vozača da je nekorektan što im je smanjio cenu karte. Šta bi pomislili? Pa postoje samo tri moguća objašnjenja: da je u pitanju skrivena kamera, da su posvađani sa zdravim razumom ili da nisu ni imali nameru da putuju.
Haradinaju dozvolili da se bavi politikom, Mladiću ne daju da ode na lečenje! ŠEŠELJ UPOZORAVA NA VELIKU OPASNOST!
Prevarant ili genije: Italijan koji je objavio da je Mladić umro, objasnio zašto širi lažne vesti
"ŽIV SAM, MAJKE MI!" Ratko Mladić se javio iz Haga i poslao MOĆNU poruku!
Slično stoji stvar u priči oko cenzusa za predstojeće izbore. Njegovo smanjivanja sa pet na tri odsto kritikuju samo stranke koje ne planiraju da učestvuju na izborima. Pa žele da što više stranaka ostane na "peronu". Da imaju veće društvo.
Cilj demokratskih izbora jeste da budući parlament i vlada u što većoj meri odražavaju volju građana. Zbog izbornog cenzusa od 5 odsto 2012. godine bez predstavnika u parlamentu ostalo je 470.000 građana koji su glasali. Najgore su prošle pristalice Šešelja i Boška Obradovića. Radikali su "prosuli" 180.000 a dverjani 170.000 glasova. Po izbornom zakonu, u raspodeli mandata, ti glasovi su uglavnom pripali SNS i DS. Da je cenzus bio tri odsto Dveri i SRS bi imale svoje predstavnike u parlamentu.
Na izborima 2014. dogodio se još veći "pomor" glasova: bez predstavnika u Skupštini ostalo je više od 701.000 izašlih birača. Niz vodu je otišla izborna volja 152.436 pristalica DSS, 128.458 glasova Dveri, 120.879 glasova LDP, 109.000 glasova URS, 74.973 glasa za Dosta je bilo, 72.303 glasa za Šešelja i SRS. Većina tih glasova je "konvertovana" u poslaničke mandate SNS.
Isto će se dogoditi i nakon sledećih izbora. Najveći procenat glasova stranaka koje ne uđu u parlament biće raspodeljen stranci koja pobedi. A to će, nema sumnje, biti SNS. U skladu s tim, SNS odgovara da cenzuz bude što veći.
Najveću korist od smanjivanja cenzusa imaće opozicione stranke, jer je za većinu njih osvajanje pet odsto glasova nemoguća misija. Dobiće predstavnike u parlamentu i lokalnim skupštinama, mogućnost veće medijske promocije i finansiranje iz budžeta republike, odnosno opština.
Drugi dobitnici biće građani. Više njih će dobiti "svoje" predstavnike u parlamentu. I sastav parlamenta će u većoj meri odražavati raspoloženje u društvu i volju naroda.
Posredno i dugoročno korist od smanjivanja izbornog cenzusa imaće i SNS. Možda će dobiti čak i između pet i 10 odsto manje mandata u parlamentu i opštinama nego što bi dobila da je izborni prag ostao pet odsto ali će na drugoj strani dobiti izbore sa većim legitimitetom. Jer će smanjivanje cenzusa svakako biti mamac da na izbore izađu i neke stranke koje to ne bi učinile.