Aleksandar Vučić o svojoj ideji EKONOMSKE ZONE: Zajedničko tržište će donositi MILIJARDE investicija

Balkanska unija Srbiji ekonomski može samo da donese korist, ali je pitanje koje se nameće - šta može time izgubiti? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Davosu, zajedno sa regionalnim liderima, u sesiji „Ubrzanje dugoročnog razvoja Zapadnog Balkana“, i ponovo insistirao na kreiranju zajedničkog tržišta koje bi prema njegovim procenama donosilo najmanje osam do devet milijardi dolara investicija, u odnosu na 4,6, koliko ih je bilo prethodne godine.

- Zato ću svoju ideju o regionalnoj ekonomskoj zoni nastaviti da promovišem i nastaviti da na njoj radim, iako znam koje su zemlje direktno protiv toga - istakao je Vučić i pomenuo da je Albanija u tom pitanju uz Srbiju.

Predsednik Srbije je konstatovao da su (te zemlje koje odbijaju) pod sve većim — ne bih rekao pritiskom — ali da sve teže mogu da odgovore na pitanja i ljudi iz EU, koji takođe smatraju da je to važno i da je to odlična ideja.

- Racionalnog odgovora nema. Ovde nije reč o politici, ovo nije kreiranje Jugoslavija plus Albanija, ili Jugoslavija ovakva ili onakva… Ovde je reč o tome da svi imamo svoje države, svi mi smo u dobrim ili manje dobrim odnosima, ali mi razmišljamo o generacijama koje dolaze, o deci, o investicijama, budućnosti, o mladima- podvukao  je Vučić.

Milan Krstić, docent sa Fakulteta političkih nauka, smatra da je jedna od država koje su protiv ovakvog sporazuma Crna Gora, imajući u vidu da ona već strahuje od toga da bi njeno članstvo u EU moglo da bude usporeno zbog pristupa EU koji bi je tretirao u paketu sa Srbijom.

ZAHUKTALO SE: Makedoniju hoće da podele na OVA četiri dela!

- Zbog poglavlja koje je otvorila, činjenice da je postala članica NATO-a, što tumači verovatno kao dodatni plus na svom evroatlantskom putu, kao i toga da nema otvorenih pitanja kao što je Kosovo za Srbiju, Crna Gora smatra da treba da se vezuje za sudbinu ostalih država- ukazuje Krstić.

Ukoliko bi bila napravljena ekonomska forma integracije koja je veća od trenutne koja postoji na nivou CEFTA, Krstić veruje da bi u tom slučaju u Crnoj Gori došlo do bojazni da je to zapravo neko srednjeročno rešenje o integraciji čitavog regiona u EU. Na taj način bi, smatra on, bila blokirana i stavljena u kontekst regionalnog rešenja koje bi onda čekalo da se čitav taj sistem ili veći njegov deo uključi u EU, a ne da idu parcijalno, svaka država za sebe.

Dodik: Amerika ne odustaje od namere da izgradi BiH kao unitarnu zemlju

Što veći broj trgovinskih i ekonomskih veza, to je veći stepen kulturne povezanosti, a takvo povezivanje, prema njegovom mišljenju, doprinosi i politički relaksiranju tenzija među narodima.

S druge strane, jedna od negativnih stvari koje Krstić vidi jeste da ukoliko je strateški cilj Srbije članstvo u EU, a uđe se u ovakav projekat, postavlja se pitanje da li se time rizikuje. Tačnije, da li bi se to u Briselu posmatralo kao solidno rešenje gde bi zapravo članstvo Srbije i Crne Gore koje prednjače na putu evropskih integracija moglo malo i da sačeka, pa da se onda čitav region tretira kao celina.