Ispovest Miluna, heroja iz Subotice: Kamion je išao na autobus pun ljudi, da nisam to uradio SVE BI IH POBIO (VIDEO)
Da je u tom momentu trebalo ja da skočim ispred i da sve stane, možda bih skočio, toliko je sve to strahovito izgledalo. Ali ne može, moraš sačuvati sebe da bi sačuvao druge. Zaustaviš jedna kola i odahneš malo, ali onda trčiš ponovo ispred, jer ništa nisi uradio ako ne zaustaviš i sledeća. Kada u magli nastane zastoj, onda put postaje klanica.
Stravična nesreća kod Bogatića: Sudarili se traktor i automobil, ima mrtvih
PIJAN IZAZVAO SUDAR I STAVIO NOVČIĆ POD JEZIK: Evo šta se zbilo kad je uradio alko-test! OTKROVENJE
Ovako priča Milun Đačić (57) iz Mišićeva, sela nadomak Subotice, koji je prošlog četvrtka na autoputu Novi Sad - Subotica spasao stotine ljudi. Nakon što je zbog preguste magle i velike brzine došlo do lančanog sudara, on je više od sat i po trčao u susret vozilima i zaštitnim prslukom im davao znak da na vreme koče i bezbedno se zaustave. Nažalost, u udesu su poginuli potpukovnik Igor Veselinovski, civilno lice Mića Ivančević i vozač kamiona Mladen Dragojlović. Ipak, da nije bilo Đačića, žrtava bi sigurno bilo mnogo više. Ovaj istinski heroj, otac četvoro dece, tog dana nešto posle šest časova ujutru krenuo je poslom u Novu Pazovu i na autoputu ga je dočekala magla "kakvu ne pamti". Toliko je bila gusta da je mogao da vidi samo nešto više od jedne oznake kraj bele linije.
- Na propisanoj udaljenosti pratio sam vozilo ispred sebe, a ono je iznenada počelo da koči, i ja sam "legao" na papučicu da bih nekako usporio. Prešao sam u brzu traku i uspeo da se zaustavim tik uz branike. Kolona vozila se već stvorila, ali nisam znao zbog čega. Nisam imao vremena ni da razmišljam o tome, već sam, čim sam video da niko ne dolazi iza mene, izleteo iz kombija i rukama zaustavio kola koja su nailazila - u jednom dahu će Milun.
Lančani sudar na auto-putu Beograd-Niš: ima povređenih!
Potom je uspeo da zaustavi još nekoliko kola, a prvi trenutak kada se nije čuo zvuk motora i guma iskoristio je da se vrati do svog vozila.
- Uzeo sam novi prsluk da mašem njime i budem uočljiviji. To je trajalo samo nekoliko minuta, kad sam čuo nova vozila i ponovo počeo da trčim uz branike, otprilike 50 metara ispred kolone, i zaustavljam ih - nastavlja Đačić.
Mašući fluorescentnim prslukom, koji je bleskao ispred farova, gorostas rodom iz Pljevalja, zaustavio je reku vozila - više od stotinu automobila, šlepera, jedan autobus kog je u stopu pratio kamion.
- To mi je bilo posebno strašno, jer sam video pun autobus putnika i kamion koji može sve da ih pobije ako se ne zaustavi na vreme - u dahu priča Milun. Jezivo je bilo i kada je nekoliko vozila nailazilo iza šlepera, obilazili su ga i prelazili u brzu traku, bukvalno ispred njih sam istrčavao i mahao prslukom.
Od tog četvrtka telefon porodice Đačić ne prestaje da zvoni. Sa svih strana ljudi zovu da mu se zahvale što im je spasao život.
- Ja svima kažem "Bogu hvala!" Ko zna koliko puta sam pomenuo Svetog Nikolu, dao mi je snagu, jer niasm ja više mlad da trčim toliko i neprestano mašem - skromno će junak iz Mišićeva.
