fbpx
Skip to main content
Vojislav Šešelj

Haški tribunal ne mari za ljudska prava: Šešelj ponovo na udaru, ODUZETO MU PRAVO NA ŽALBU

Foto: Profimedia/ SD/ SD ilustracija
U februaru 2003. godine Vojislav Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo 12 godina, do novembra 2014. godine

Predsednik Mehanizma za krivične sudove u Hagu Karmel Ađijus odbio je molbu Vojislava Šešelja da oformi novo žalbeno veće koje bi odlučilo o njegovom zahtevu da se žali na drugostepenu presudu, kojom je u aprilu prošle godine proglašen krivim zbog navodnog progona Hrvata u Hrtkovcima i osuđen na kaznu zatvora od 10 godina.

OTVORENO PISMO OLIVERE ZEKIĆ DRAGANU ĐILASU: Molim vas, proučite Zakon, pa nam onda zamerajte!

Tom (prema pravilima Mehanizma pravosnažnom) presudom, preinačena je prvostepena presuda kojom je Šešelj prvobitno bio oslobođen svih optužbi, pa je Šešelj u avgustu prošle godine tražio da mu se omogući pravo na žalbu u trećem stepenu.

Ađijus podseća da je žalbeno veće Mehanizma odbilo ovaj njegov zahtev, navodeći da žalba na drugostepenu presudu nije predviđena pravilima Statuta Mehanizma, već samo revizija za koju, prema stavu tog veća, "nije naveo argumente, niti je pokušao da prikaže da drugostepena presuda sadrži bilo kakve nedostatke".

Šešelj je zbog toga od predsednika Mehanizma zatražio da formira novo žalbeno veće od pet sudija koje bi odlučilo o njegovom pravu na žalbu na drugostepenu presudu. Na to ima pravo, s obzirom da mu je prvostepena oslobađajuća presuda, drugostepenom preinačena (na njegovu štetu) u osuđujuću (prema srpskom pravu, žalba u ovom slučaju slučaju je dozvoljena - žalba u trećem stepenu). Tužilaštvo u Hagu se usprotivilo ovom zahtevu. 

Vojislav Šešelj
Vojislav Šešelj
Foto: Srbija Danas

Ađijus podseća da Statut i pravila tribunala "ne predviđaju žalbu na drugostepenu presudu" i "da je u praksi ustanovljeno da Žalbeno veće može da nekog proglasi krivim u svojoj drugostepenoj odluci". Takođe napominje da Statut osuđenoj osobi dozvoljava pravo da traži reviziju presude pod propisanim uslovima, što u ovom slučaju može da uradi i Šešelj, pa je njegov zahtev odbio.

Šešelj je osuđen po tri od devet tačaka optužnice na 10 godina zatvora, a pošto se u kaznu uračunava vreme provedeno u pritvoru, Šešelj neće služiti izrečenu kaznu. On je u pritvorskoj jedinici Haškog trinunala proveo skoro 12 godina, od febraura 2003. godine kada se dobrovoljno predao tribunalu, do sredine novembra 2014. godine.

Drugostepenom presudom Mehanizma u Hagu, naslednika Haškog tribunala, Šešelj je proglašen krivim zbog govora od 6. maja o 1992. u Hrtkovcima, te da je navodno počinio krivično delo podsticanje deportacije, progona i drugih nehumanih dela, kao i "zločin protiv čovečnosti". To veće, kojim je presedavao sudija Teodor Meron, je zaključilo da su "zločini" u Hrtkovcima bili povezani sa ratnim sukobom.

OTVOREN INSTAGRAM NALOG "BUDUĆNOST SRBIJE"! Pogledajte šta Vučić planira za prvi dan kampanje (FOTO)

Žalbeno veće je odbilo navode iz žalbe tužilaštva koji se tiču kršenja zakona i običaja ratovanja i u tom delu potvrdilo oslobađajuću presudu. Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

U februaru 2003. godine se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo rekordnih 12 godina, do novembra 2014. Za to vreme nije tražio ukidanje pritvora niti je garancije nijedne vlade Srbije da će biti dostupan tribunalu. Sačekao je da sudsko veće samo odluči da mu ukine pritvor, a to do toga je došlo pošto mu se pogoršalo zdravstveno stanje u pritvoru haškog tribunala.

 

Pročitajte i:

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
25 Beograd