Ispovest oca čiji je sin prvenac nestao: Dokazao sam da mi je sin ukraden i prodat

Presudu kikindskog Osnovnog suda da mu dosudi 10.000 evra kao odštetu  za nestalu bebu, otac tog deteta Bogdan Janjić (59) dočekao je kao konačnu pobedu pravde.

Ovaj Kikinđanin je punih 35 godina pokušavao da dokaže da je njegov sin Dejan, nedugo nakon rođenja, ukraden u beogradskom Institutu za majku i dete, a onda i prodat.

Iako je svestan da presuda koju je 6. februara donela sudija Radojka Radovanović nije pravosnažna, Janjić tvrdi da je uspeo da "pravdu istera na čistac". Ovo je, inače, prva prvostepena presuda u Srbiji u predmetu nestalih beba, a sada se nalazi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu po žalbi Državnog pravobranilaštva.

Janjić podvlači da nije materijalista i da će novčani iznos do 10.000 evra, koliko treba da dobije na ime odštete od države Srbije zbog pretrpljenih duševnih boli i patnje, ustupiti sinu i ćerki. U ispovesti kaže da i nakon toliko vremena oseća i zna da je njegovo prvo dete živo. 

- Ne želim da mu kvarim život. On je, možda, uspešan i ostvaren čovek sa roditeljima koje voli. Želim mu sve najbolje. Garantujem životom da je moj sin prodat u Institutu za majku i dete, sa odeljenja neonatologije. Neko je mog sina prodao, a meni i njegovoj majci napravio pakao od života - kaže Janjić, koji se od supruge razveo 1996. godine, 13 godina nakon što im je prvenče nestalo.

- Supruga je Dejana na svet donela 3. juna 1983, ali je u noći između 5. i 6. juna hitno prebačen iz kikindske bolnice u Institut za majku i dete, uz obrazloženje da se napio plodove vode. Dejana su nakon rođenja videle njegove bake i ja. Čim sam saznao da je odnet u Beograd, zaputio sam se tamo, ali do sina nisam mogao da dođem. Šetali su me od jedne do druge bolnice - priseća se Janjić i nastavlja:

- Docnije su sa mnom telefonom kontaktirali. Izrazili su saučešće i rekli da je moj sin preminuo u 21.15 sati, a kao razlog naveli su da je imao obimno krvarenje u plućima. Nisam od lekara dobio nikakav zvaničan dokument da je Dejan preminuo i od čega, a rekli su mi da je sahranjen o trošku države u Beogradu. Tvrdim da je centar krađe i prodaje beba odeljenje neonatologije - ubeđen je on.

Bogdan se obraćao kikindskoj policiji i tužilaštvu. Nada ga nije napuštala, a onda je pre nekoliko godina obnovio borbu za pravdu.

- Nije meni do para. Nema od toga vajde, ali iz inata hoću novac, koji ću ostaviti sinu i ćerki. Sve vreme sam samo hteo da dokažem da je njihov brat otet i prodat - kaže ovja unesrećeni otac, čiji je život pun i drugih trauma. Bogdan navodi da je dva puta bio na ratištu, ostao bez slezine, kao i da je u jednom trenutku pokuša sebi da oduzme život.

U Srbiji šest hiljada roditelja traži istinu o ukradenim bebama.