Ispovest žene koja je preživela logor OVK: Kad su mog Nemanju poveli na stratište, samo im je rekao "NEMOJTE MAMU DA MI DIRATE"

Kad sam sina Nemanju (16) videla krvavog od rana zadobijenih od detonacije granate, mislila sam da ću umreti. Odveli su ga iz sela 17. jula 1998. godine sa svima ostalima. Nas žene i monahe iz Zočišta je izbavio međunarodni Crveni krst, a sve muške glave su ubili. Njihova tela su pronađena u masovnoj grobnici Volujak kod Kline, a iako sam preuzela sinovljeve i suprugove kosti, nisam sigurna da li su njihove...

Dragica Božanić (59) iz orahovačkog sela Opteruša i sama je bila zatočenik OVK. Ubice iz Orahovačke grupe terorističke OVK oduzele su joj šesnaestogodišnjeg sina, supruga i bliske rođake. Pomisli povremeno, kaže, da bi bilo najbolje da je i ona nestala sa njima, ali ipak se predomisli jer želi da svedoči o nečoveštvu onih koji su je ostavili bez najmilijih, a poznavala ih je i lično.

- Znali smo da je još mesecima ranije u našem kraju počela da se okuplja OVK, ali se nismo nadali da će nas zadesiti nesreća. Pogotovo što je njihov predstavnik sela, koga su zvali hadžija, dolazio kod mog supruga Mladena na dogovor. Pošto mu je suprug obećao da ih sasvim sigurno neće dirati naša vojska i policija, on se navodno obavezao da nas štiti od OVK. Ali upravo nam je on sa grupom od više desetina ljudi u maskirnim uniformama opkolio kuću. Negde iza ponoći, osuli su paljbu na kuću, a ujutru bacili granatu koja je mog Nemanju izbacila kroz prozor – govori Dragica.

To je bilo presudno da se dvadesetak meštana zatvorenih u kući, među njima osam žena i jedan starac, predaju. Prvo su ih prevezli traktorom do jednog mesta iznad sela, a potom kombijem do sela Pećince kod Suve Reke. Odvojene od muškaraca, žena je kasnije, sa monasima iz manastira Zočište oslobodio međunarodni Crveni krst. Njegovi predstavnici nisu želeli da im kažu šta je sa muškarcima.

Tela osmorice ubijenih Srba iz sela, među kojima su Dragičin sin Nemanja, suprug Mladen, bratanac Novica i dever Božidar Božanić, kao i tela četrnaestoro Kostića iz Retimlja, pronađena su kasnije u grobnici Volujak. Unmik je posmrtne 2006. ostatke preneo do Merdara i predao porodicama.

- Rekla sam da ću uzeti njihove kosti, makar ako je to i jedan mali prst moga sina. Ali, to mi je toliko teško palo, više nego sva ova neizvesnost koja nas je držala do tada. Nikada neću zaboraviti kad su nas držali zatočene u selu Pećane i kad su odvodili Nemanju, koji im je rekao "nemojte mamu da mi dirate" – kaže Dragica Božanić.

Dragica danas živi u okolini Mladenovca, ima ćerku Žaklinu (40), sina Jugoslava (39) i petoro unučadi.