Kako bi stvarno trebalo da obeležavamo Zadušnice? Mnoge stvari pogrešno radimo na ovaj dan
U toku godine više puta svenarodno obavljamo zadušnice. A svake subote pored ostalih službi služi se i služba za upokojene. Ipak, nije samo subota dan posvećen molitvama za pokojne, jer se u Crkvi uvek molimo kako za žive tako i za upokojne. Gospod Isus Hristos je Bog živih. Svi su u njemu živi, i oni koji su u ovom svetu i oni koji su već u naručju Božijem.
- Zadušnice su dan koji je posvećen upokojenima. Iako je to nezgodno reći da je to dan posvećen mrtvima, ali zapravo to je dan koji je određen da se na jedan poseban način setimo svojih upokojenih. Mi ih se u ličnim i u Liturgijkim molitvama sećamo svakodnevno, ali Zadušnice su tu da nas podsete da se nekako malo drugačije, malo snažnije posvetimo svojim upokojenim srodnicima – poručuje jerej Vladimir Levićanin.
Ljudski život ima smisao i posle smrti. Čovek je stvoren za besmrtnost i Hristos je svojim Vaskrsenjem otvorio vrata Carstva Nebeskog onima koji su verovali u njega i živeli pravedno.
- Ljudi najčešće podsvesno dolaze na groblje obavljajući sve one životne momente koje su sa pokojnikom voleli, da piju kafu, da puše, da razgovaraju, da jedu. Hrana jeste jedan od najznačajnijih momenata produženja našeg života. Onog momenta kada jedemo mi zapravo dajemo svom telu snagu da ono može da živi dalje i da može da funkcioniše. Pripremajući te gozbe koje su stvarno neukusne i ne liče ninašta, to nekako znači da ljudi žele da ožive i da produže sve one momente koje su imali sa voljenim pokojnikom. To sve odatle potiče. I kad vidite upaljene cigarete po grobljima, kad vidite sve te rituale koje ljudi izvode želeći da umire sebe i svoj bol što je ovozemaljski život ograničen, oni se u stvari nekako batrgaju i ne žele da se pomire sa realnošću prolaznosti. Jedini način da čovek bude miran u ovom životu jeste Božije prisustvo, jeste blagodatno stanje koje dolazi kroz veru, koje dolazi kroz istinsko verovanje u Gospoda Boga i snagu da čovek ima poverenje u svog Boga.
ZADUŠNICE NA KOSOVU: Srbi tragali za grobovima preminulih, dizali porušene ploče (VIDEO)
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo. Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove. Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
ZAR JE DOTLE DOŠLO? Srbima zabranjen ulaz na Kosovo, ne mogu da obiđu grobove na Zadušnice
Daće i podušja se ne daju da se „nahrani“ pokojnik, odnosno, da duša njegova „jede“, nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.
Pogledajte šta se još „valja“ a šta „ne valja“ na Zadušnice u emisiji Televizije „Hram“ Srpske pravoslavne crkve koju su pripremili jerej Vladimir Levićanin i Nikola Stanković: