Kakvu hranu jedemo? Kontrola jednom u 20 godina
Odgovor na pitanje da li građani u Srbiji jedu kvalitetnu hranu nije ni malo jednostavan, jer je to vrlo kompleksno pitanje, jedinstveni su u tom stavu stručnjaci koji se bave kvalitetom hrane, sertifikacionih firmi i predstavnici potrošača.
Zbog SNEGA u APRILU ovo voće ćemo na PIJACI plaćati PAPRENO
PAŽNJA: Ove namirnice štete vašoj koži i UBRZAVAJU STARENJE, IZBEGAVAJTE IH!
Koliko građani Srbije mogu da budu sigurni da jedu kvalitetnu hranu, prema direktoru sertifikacione firme koja se bavi između ostalog i bezbednošću hrane "TMS CEE" Bošku Gavoviću, govori podatak da, s obzirom na broj inspektora, jedan poljoprivredni proizvođač u oblasti biljne proizvodnje u Srbiji u proseku ima šansu da bude kontrolisan jednom u 20 godina.
U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, tvrde da građani Srbije mogu biti sigurni da jedu zdravu, kvalitetnu i bezbednu hranu, jer inspekcijske službe sprovode redovnu kontrole u cilju garantovanja ispravnosti proizvoda, a koje su u skladu sa evropskim standardima.
Kontrola hrane "od njive od trpeze" je jedan od zahteva na kome insistira Evropa, posebno za zemlje koje su u postupku pristupanja EU.
Prema rečima Gavovića, u Srbiji je mali broj inspektora koji se bave kontrolom poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a i mehanizmi kontrole nisu dovoljno razvijeni.
- U Italiji najveća laboratorija koristi skoro 2.000 akreditovanih metoda za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane i oko 8.000 neakreditovanih, dok laboratorije u Srbiji koriste maksimalno par stotina metoda - rekao je Gavović naglašavajući da taj podatak najbolje ilustruje složenost odgovora na pitanje kakvu hranu građani Srbije jedu.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da čuva i maksimalno iskoristi svoju stratešku prednost, odnosno to što je jedna od tri zemlaj uz Togo i Zambiju koje ne podržavaju genetski modifikovane proizvode (GMO), jer je, kako je naglasio, sigurno potrebno da prođe još decenija da bi se svi uverili u bezbednost GMO hrane.
- Moje mišljenje je da tu stratešku prednost, a do koje je jako teško doći treba čuvati i iskoristiti - rekao je Gavović.
On je naglasio i da je veoma važno da se prate svetski trendovi i obaveze u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, jer poljoprivredno prehrambeni sektor u svetu učestvuje 10 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) ili oko 8. 000 milijardi dolara, a i u proseku je oko 20 odsto proizvodnje hrane u mnogim zemljama namenjeno izvozu.
- Hranom se sve više trguje preko granica, kompanije kupuju od jeftinijih dobavljača širom sveta, a time je rizik po bezbednost veći i teže se obezbeđuje sledljivost. Skandali koji se sve više pojavljuju, pokreću javnu zabrinutost po zdravlje i štete poverenju u industriju, pa se stoga usvajaju sve strožiji i kompleksniji propisi za standarde bezbednosti i kvaliteta, dok su i svetski standardi sve složeniji - kazao je.
Gavović je naveo da se menja i struktura potražnje hrane, jer ekonomski razvoj dovodi do povećanja potrošnje, odnosno da raste broj srednje klase koja traži bolji kvalitet hrane.
Prema ranijim podacima Ministarstva poljoprivrede, tokom prošle godine u Srbiji je iz prometa povučeno 86. 749 kilograma prehrambenih prizvoda biljnog porekla i 54. 016 litara pića, a najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su takođe nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i kvalitet proizvoda.
Poljoprivredni inspektori su tokom prošle godine obavili ukupno 7. 197 kontrola i poljoprivredna insepekcija je donela 67 rešenja o zabrani proizvodnje, 159 rešenja o zabrani prometa, dok je, zbog konstatovanih nepravilnosti po pitanju uslova za proizvodnju, uslova higijene i kvaliteta i bezbednosti proizvoda, izrekla ukupno 288 kaznenih mera.