GDE SU NESTALE MAŠINE IZ LABORATORIJE: Na šta smo potrošili 15 miliona evra, i šta je od svega toga ostalo?

Zašto APELUJEMO da se otvori NACIONALNA REFERENTNA LABORATORIJA?

Postoje samo tri stvari bez kojih svaki čovek ne može: hrana, voda i vazduh koji dišemo. Pored vode koju moramo da pijemo, kontrole naših izvora koji nam obezbeđuju istu, kontrole vazduha koji udišemo jedino šta svi moramo da radimo bez obzira na naš materijalni status, obrazovanje, pol, starost, veru, naciju, jezik, moramo da unosimo hranu.

♦ ZAŠTO smo onda kao narod dozvolili da nemamo kontrolu kvaliteta namirnica koje jedemo ako je to jedna od stvari bez koje nijedan čovek ne može?

♦ KAKO smo dozvolili da budemo jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije?

♦ ZAŠTO smo izabrali da budemo najgori u Evropi kada je u pitanju ono najbitnije, a to je naše zdravlje?

♦ KAKO smo dozvolili da dođe do mogućih propusta, slučajne greške ili namerne opstrukcije i da ugrozimo naše stanovništvo zbog našeg propusta da odredimo prioritete i stavimo najvažnije u prvi plan?

Proces otvaranja Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, koja bi trebalo da ima krovnu ulogu u kontroli prehrambenih proizvoda, hrane za životinje, organske proizvode i biljne kulture još uvek je u toku. Od predviđene tri, trenutno je funkciji samo jedna laboratorija - Fitosanitarna laboratorija sa bankom biljnih gena.

Istraživali smo na šta je potrošen sav novac i gde su nestale mašine za rad koje je donirala EU još 2004. godine.

Za sve laboratorije na teritoriji Republike Srbije, čiji je osnivač Republika, od 2004. godine do danas iz budžeta Evropske unije izdvojeno je je oko 15 miliona evra, od čega samo za opremanje i rekonstrukciju laboratorija u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije oko 7,88 miliona. Značajnu svotu je uložila i Republika Srbija. Iz njenog budžeta uloženo je 3,68 miliona evra.

Ceo projekat je započet pre 14 godina, kada je Srbija neposredno posle usvajanja zaključka Vlade iz 2004. godine, od Evropske unije na raspolaganje dobila 4 miliona evra za izgradnju i opremanje laboratorija u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije.

U decembru 2009. godine, tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin zvanično je "otvorio" Direkciju i najavio ulaganja od 10,5 miliona evra.

I premda je otvaranje bilo najavljeno za kraj 2010. godine, ništa bitno se nije dešavalo do 2012. godine što je i bio razlog zbog kog je EU povukla 2 miliona evra pomoći, a o čemu smo već pisali ranije (OVDE).

-Kao jedan od ‘Senior experts EU’ mogu argumentovano da tvrdim da je Srbija u pogledu EU integracija i iskorišćenosti fondova na samom dnu. A jos niže u pogledu rezultata- rekao je Boško Nektarijević, ekspert za EU fondove i dodaje:

-Gledajući EU prosek, nismo baš poslednji, iza nas je dobar deo manjih eks ju zemalja i neka ostrva. Ali smo pri samom dnu lestvice. Kao i u većini drugih civilizacijskih merila. EU nema naglašenu želju da Srbija potroši novac njenih poreskih obevznika. EU ima jasne interese. i podržava da se potroši novac u onoj meri koliko je potrebno da maksimalno ostvari svoje interese u Srbiji. Razvijenije države naravno to shvataju,kao šansu pa koriste fondove u značajno većoj meri tražeći ‘zajedničke interese’.

Na pitanje kako gleda započete, a nikad završene projekte koji su finansirani od EU fondova, Nektarijević tvrdi da ukoliko novac nije mogao biti namenski potrošen, bolje što je povučen, nego da se potroši "budzašto":

-Uglavnom nikome ne smeta ako se novac ne iskoristi. Najmanje mojim kolegama iz EU institucija. Čitajuci izveštaje Court of Auditors u vezi sa korišćenjem IPA1 i 2 postoje izjave u njemu ‘ da EU ne zna kako je deo novca potrošen’ i da su rezultati i impakt jako slabi. Malo ko se buni zbog toga jer imaju plate bez obzira na rezultate rada. Možda bi građanima Srbije moglo da smeta da su imali prilike da osete ekonomsku korist od EU fondova.

U novinskim člancima iz 2012. godine može se naći informacija da je u opremanje i stavljanje u funkciju laboratorija dato 1,45 miliona evra iz pomoći fonda IPA fonda Evropske unije.

Zbog aktivnijeg rada u izgradnji i opremanju Fitosanitarne laboratorije i laboratorije za mleko, pregovori sa Evropskom unijom su obnovljeni 2014. godine i Srbiji su vraćena sredstva koja su bila ukinuta nekoliko godina ranije. Uz pomoć Vlade Srbije od 40 miliona dinara govorilo se da je u laboratoriju u tom trenutku uloženo oko 7,8 miliona evra. 

Ovde zapravo nije reč samo o utrošenom novcu već i o vremenu koje je nepovratno izgubljeno. Tako je ovaj moderni "Skadar na Bojani" postao simbol nedovršenih investicija koje su od brojnih nezapočetih projekata gori u jednoj bitnoj stvari - uloženi novac, koji nije mali, je zarobljen i ne vrši funkciju zbog koje je utrošen. 

Na pitanje kako komentariše da je u tom periodu EU povukla 2 miliona evra pomoći, predsednik Odbora za poljoprivredu, Marjan Rističević je rekao:

-Problem je  tome što dok je prethodna vlast vladala od javnih poslova, oni su pravili privatni biznis, pa je tako bilo i sa Nacionalnim referentnim laboratorijama. I verovatno je Evropska unija imala debeo razlog za to. Ja sam bio tamo, i uz sve lepe želje da to što pre počne sa radom, jasno je da tu mnogo šta treba još da se uradi. Pa mašine koje je Evropa dala još 2004. godine su odnete, niko živi ne zna gde.

 Da ne grešim dušu, neke od tih aparata koje je Evropska unija donirala dati su nekim regionalnim laboratorijama, kao što je slučaj sa onom u Novom Sadu, koja je zaista dobro radila i maksimalno je iskoristila te mašine. Ali, s druge strane, se dešavalo da, baš za vreme te vlade Demokratske stranke, Institut za higijenu i tehnologiju mesa koji je dobio deo te opreme radi ispitivanja i naplaćuje državi te usluge koje je vršila zahvaljujući mašinama koje im je država dala. Tako da je neka oprema data u prave ruke, a neka baš i nije. 

Kada je projekat Nacionalne referentne laboratorije započet, EU je donirala mašine za rad, koje se danas uopšte ne nalaze u objektima ove laboratorije. Pisalo se da su mašine u međuvremenu zastarele, a i da su nestale.

Međutim, direktor Nacionalne referentne laboratorije tvrdi da te mašine, iako su starije, mogu normalno da se koriste, ali da u periodu kada su stigle, nije postojala nikakva infrastruktura, i zato su raspoređene:

- Što se tiče opreme koju je EU donirala 2004. godine, krivicu za to što ona nije počela da se koristi ne snosi naša strana. Važno je reći da kada EU daje neku donaciju ona se sastoji iz dva dela: tehničke podrške i konsultanata koji prate implementaciju ugovorenog. Tako smo došli do toga da oprema koja je ovde stigla 2004. nije imala gde biti smeštena jer su ovde gde se mi sada nalazimo bile kancelarije nekadašnjeg Saveznog sekretarijata za tehnološki razvoj a potom TANJUG-a- rekao je Stanojević i dodao:

-S obzirom na to da ta oprema nije mogla ni da bude skladištena ni da se koristi, jer laboratorija faktički nije ni postojala (Zakon o bezbednosti hrane, koj služi kao zakonski osnov za funkcionisanje Direkcije, je donet tek 2009. godine), a i izlazila je polako iz garantnog roka,  tadašnje Ministarstvo poljoprivrede je odlučilo da tu tehničku opremu ustupi na korišćenje nekim državnim laboratorijama. Opremu su, na taj način, dobili: 1) Institut za higijenu i tehnologiju mesa - najveći deo, 2) Institut za kukuruz "Zemun Polje" (jedan aparat) 3) Poljoprivredni fakultet.

Stanojević tvrdi da, kada je ministar Dragin došao na čelo Ministarstva on je imao ideju da "čupa" tu opremu nazad, da je vrati u Direkciju. Ali kada su seli i proračunali koliko bi koštalo da se ta oprema vrati, uz to da je ta oprema sada već bila korišćena i da je u međuvremnu izašla još modernija oprema, došlo se do zaključka da je povoljnije kupiti novu nego transportovati i premeštati staru opremu.

♦♦♦  U sledećem tekstu ćete moći da vidite kako je tadašnja vlast nedomaćinski iskoristila novac koji je uložila ne samo EU, nego i država Srbija iz budžeta poreskih obveznika i u kakvom stanju je ostavila laboratoriju. ♦♦♦