Krenuli smo u smrt sa pesmom MOŽDA NEBO ZNA, a onda je Darko na Košarama završio sa RUPAMA U LICU
Noć kada je s neba padala smrt. Tako bi se mogao opisati kobni 11.maj 1999.godine, kada je NATO avijacija bacila kasetne bombe na heroje s Košara, koji su branili granicu Jugoslavije od prodora terorističke OVK.
UBICE JUNAKA SA KOŠARA ŠETAJU SLOBODNO: Masakrirali srpske vojnike, a danas na visokim položajima!
Samo te noći, pre tačno 18 godina, stradalo je 11 naših boraca, a ranjeno 79.
18 GODINA OD HEROJSKE ODBRANE KOŠARA: Srbi pokazali da su NEPOBEDIVI!
Za hrabrog Ivana Rankovića iz Lazarevca ova godišnjica je posebno bolna jer je neposredno pre nje 5.maka izgubio druga s kojim je i služio vojsku i bio nerazdvojan na Košarama.
Ivan je imao 22, a pokojni Darko Milošević iz Ljiga tek 21 godinu. Ipak, stali su rame uz rame s iskusnim vojnicima i oficirima, braneći zemlju svim srcem.
Ubijen iz zasede
- Delili smo sve. Tog jutra, 5.maja 1999. godine raspoređivani smo na levo krivlo vrha Raša Košares. Uveliko se pročalo o kopnenom napadu albanskih terorista – priseća se Ivan Ranković.
DAO JE ŽIVOT ZA SRPSTVO NA KOŠARAMA: Posmrtni ostaci ovog RUSKOG HEROJA nikada nisu pronađeni!
- Levo od rova bila je mala uvala. Trećo koji je bio sanama, Raška, sišao je da dovuče granu, vraća se i kaže: „Brate, dole je neka formacija. Ne bih rekao da su naši“. Prišunjali smo se i videli oko 20 mudžahedina. Nas deset je napravilo potkovicu i krenulo u napad – priča Ivan koji je u tom napadu ranjen u levu nogu.
Ubrzo je, kaže, došlo pojačanje.
Osvetili saborca.
- Krenula je artiljerija s obe strane! Čujem dve detonacije u rovu u kom je Darko, prošunjao mu se terorista. Na momenat sam ga video, sivi borbeni prsluk nestaje u onoj uvali. Prati ga metak 7,62 – seća se Ivan.
Srpski vojnici odmah su osvetili druga. Darko je nekako došao sebi i pokušao da dozove saborce.
- Video sam mu ruku iz rova. Zaboravio sam na pucnjavu i na povređenu nogu i najbrže što sam mogao dotrčao sam do njega. Bio je živ, ali dosta loše. Uniforma je bila sva u rupama i desna strana lica. . „Drži se brate! Samo izdrži!“ govorio sam. Uspeli smo da ga izvučemo. Tu noć u bolnici sam čuo da je umro – priča Ivan.
"MOJ VLADIMIRE...": Pismo majke mrtvom sinu koji je stradao u paklu košara (VIDEO)
Svakog 5.maja darkovi saborci se okupljaju na njegovom grobu. Opština Ljig mu je podigla spomenik preko puta kuće, kod dečjeg igrališta gde je odrastao, a ulica gde se rodio danas nosi njegovo ime.
Sve uz pesmu „Možda nebo zna“
Ivan Ranković osvrnuo se i na potresni dolazak na Raša Košares 10 dana pre kobnog 5.maja.
- Moj vod je stigao kasno uveče. Čekali smo u zemunici dobrovoljca koji je trebalo da nas odvede do naših zaklona. Dok smo čekali klasić Pera je zapevao Osvajače i „Možda nebo zna“. Dobrovoljac dolazi, a iza njega i bolničari koji vuku pet naših mrtvih. Kažu, našli nas minobacačima kod stene. Kasnije smo mi zamenili tu grupu kod stene, srećom, bez gubitaka – priseća se Ranković.