Druga strana upoznavanja na internetu: Maša i njena ljubavna priča su dokaz da nije sve tako crno
Ljudi tragaju za zbližavanjem i ljubavlju, a pošto sve više vremena provode na društvenim mrežama, i taj virtuelni deo naše stvarnosti postao je teren ne samo za manipulaciju, lažno predstavljanje, raznorazne fantazije i boleštine već i za traženje, pa i pronalaženje srodne duše.
STRAŠAN SCENARIO SE SPREMA ZA SRBIJU! Vehabije na Autokomandi se pripremaju za NAPAD!
Preljuba na srpski način: Kako je mlada prevarila supruga i to NASRED VENČANJA!
- Moja drugarica je na Fejsbuku lajkovala njegovu fotku i ta informacija mi se pojavila na FB. Na fotki tip od trideset i kusur, u šortsu i mornarskoj majici sedi za stolom i pije pivo. Bradica od tri-četiri dana, neke oči boje meda, svetlosmeđa kosa. Nije bio neki lepotan, štaviše, delovao mi je pomalo smušeno, onako apa-drapa. Ipak, bio mi je simpatičan. Odem na njegov zid, nije bilo puno informacija koje deli javno ili pod opcijom „prijatelji prijatelja”, ali bio je jedan citat koji mi se dopao. I kasnije sam shvatila da je taj citat presudio. Pozovem drugaricu i pitam je ko ti je onaj prijatelj na Fejsu, kažem ime i prezime. Ona reče da je to drug njenog brata koji već 10-ak godina živi u SAD. Kompjuteraš, razveden, nema dece. Ja mu posle nekoliko dana pošaljem zahtev za prijateljstvo. Sada da me pitaš kako sam uopšte skupila hrabrosti, nemam pojma. Posle mi je rekao da sam mu bila simpatična istog trena kada mu je iskočila moja fotka na ekranu. To sam ubrzo i sama skapirala, i to kada je lajkovao jednu pesmu koju sam objavila. Onda sam pročitala iz nekih njegovih objava da mu se sviđam. Ubrzo smo počeli da četujemo i posle godinu dana smo se videli u Beogradu. Sledeće godine otišla sam u Čikago. Naša Lejla danas ima četiri godine. Znam da zvuči ćaknuto kad ti žena od 40 godina govori da je zavolela tipa preko Fejsa, ali činjenica je da se nikada ne bismo sreli da nije bilo te društvene mreže - kaže sagovornica Maša koja je romansu preko interneta krunisala bajkovitim venčanjem na Havajima.
Klinički psiholog Aleksandra Janković kaže za da ljudi na društvenim mrežama često zapravo vežbaju i usavršavaju svoju veštinu komuniciranja.
– Mnogi nemaju veštinu socijalne komunikacije, tu su i trema, strah da će možda zbog izgleda u startu biti otpisani. Ovde oni zapravo vežbaju na neki način kako se komunicira, trude se, prate šta je druga osoba napisala. Tu je i taj neki pisani materijal koji ostaje, dok u drugim komunikacijama vi čujete šta vam je neko rekao, a posle se to interpretira drugačije i može da dođe do nesporazuma. Putem virtuelne komunikacije, vi na neki način možete da prevaziđete i stidljivost i strah, da dobijete pozitivne reakcije i da vas to ohrabri za realni život. Osoba koja je dobila niz pozitivnih reakcija, recimo lajkova na Fejsbuku, izađe na ulicu i može da izazove pozitivne reakcije. Postoji taj neki magični deo, a to je nada da vas neko razume, da postoji još ljudi koji liče na vas, imaju slične patnje, razmišljanja i širom su zemaljske kugle, što znači da niste ni ludi ni poremećeni što mislite na neki način. Imate zajednicu i osećate se njenim delom – objašnjava Jankovićeva.
Ona kaže da prilikom zaljubljivanja u osobe s kojima ste samo virtuelno komunicirali to ponekad može biti prilično dobar uvod u nešto realnije.
– Na klik ste od realnog susreta, tako da komunikacija putem društvene mreže može biti prilično dobar uvod. Kada se i sretnete u realnom prostoru i vremenu, možete da proverite koliko je cela priča realistična, a kad dođete do te faze, to može da bude i početak lepog prijateljstva ili čak uspešne emotivne veze. Važno je znati da u svakom danu našeg života postoji nešto što može da bude lepo i podsticaj za nas. Takav treba da bude i naš odnos prema društvenim mrežama i virtuelnom svetu, koji, moramo to reći, postaje važan deo realnosti – kaže sagovornica.