MATIJA BEĆKOVIĆ: "Šta god da pričamo, pričamo o Kosovu, gde god idemo - tamo stižemo"
- Tu smo postali hrišćani, izabrali smo carstvo nebesko, veru u pobedu istine i pravde kroz vekove. Tu su se pod našim imenima pojavili biblijski likovi. Na našoj zemlji se ponovilo jevanđelje, a to je bila i pobeda poezije - dodaje Bećković.
Doktorka upozorava: Uzimate VITAMIN D? Pazite se, prevelika količina može dovesti do OZBILJNIH PROBLEMA!
BRITANSKI NOVINARI ODUŠEVLJENI! Dok EU ne može da nabavi nijednu vakcinu - Srbija uskoro druga u Evropi! (FOTO)
ŠEŠELJ IZNENADIO SVE UŽIVO U PROGRAMU! Evo čiju je vakcinu primio lider SRS (VIDEO)
Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta" dodelilo mu je "Svetosavsku povelju", uz obrazloženje da je reč o najvećem živom srpskom pesniku čija poezija se u ovim previrujućim vremenima javlja kao ohrabrenje i putokaz.
Posle ordena Svetog Save, dobili ste prvu nagradu koja u svom imenu nosi ime Svetog Save. Šta vam ova povelja znači?
- Mene su precenili kada su me pridružili prethodnim dobitnicima, među kojima je recimo mitropolit Amfilohije, a pridružili su me i tolikom broju slavnih članova društva "Prosvjeta" koje je osnovano pre 120 godina. Da bismo ispričali njenu istoriju, trebalo bi nam isto toliko vremena, jer je svaka godina deo uspinjanja, padanja, stradanja društva koje je podelilo sudbinu svoga naroda. Bila je "Prosvjeta" i suđena i zabranjivana, a osnovalo ju je prvih 35 pismenih Srba u Bosni i Hercegovini da bi pomagali naše đake koji su se školovali po svetu, da bi se kasnije rascvetala i osnovala svoje odbore ne samo po celom srpstvu nego i svetu.
Jezik je sposoban da stvori državu
Upisala je u svoje članove najznačajnije ljude naše kulture i istorije.
- Još u to vreme naši ljudi su znali šta je najvažnije za budućnost i opstanak našega naroda. Postojalo je verovanje da je jezik sposoban da stvori državu, a neko je rekao da se i u jeziku nekih najprimitivnijih naroda kriju tajne o kojima filozofi i ne sanjaju. Ideja da poezija može duhovno da ujedini narod i da je to jedinstvo važnije od svakog drugog takođe je dugo trajala. Na katedrama koje je „Prosvjeta” osnovala u svojim odborima i pododborima govorili su Laza Kostić, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Petar Kočić, Pero Slijepčević, i to po Evropi i Americi. Tamo su se po svim njihovim državama i državicama osnivali pododbori koji su brojali i po hiljadu članova. Svi su se javili u dobrovoljce u Prvom svetskom ratu. Srbi na Aljasci su skupljali novac za pomoć porodicama obešenih u Trebinju, a ko bi već pobrojao i sve ostale akcije.
Tradicija "Prosvjete" se nastavlja, ali je sudbina naroda danas malo drugačija nego u vreme velikana koje pominjete. Kako vi vidite tu sudbinu?
- Budućnost je neizvesna. Ne znamo šta će sutra biti, ni koja će zanimanja preživeti, ali ne zaboravljamo šta je najvažnije, što su znali i osnivači "Prosvjete" - briga o kulturi, ljubav, vera, jezik, pismo. Kako tada, tako i sada se nadamo da ima ljudi koji će to prepoznati. Bilo bi zanimljivo kada bi se utvrdilo kada je prvi put posle Drugog svetskog rata upotrebljena reč "srpstvo". To je bila jedna od proskribovanih reči. U ovoj digitalnoj eri moglo bi se to lako utvrditi.
Sveti Sava, zbirno ime srpskoga naroda
Možemo li govoriti o prosveti, a da ne govorimo o svetosavlju i svemu što nam je prvi srpski pisac ostavio?
- Sveti Sava je prvi srpski pisac čije ime i prezime znamo. Bilo je pisaca i pre njega, ali ne znamo njihova imena. Sve što su pisali i stvarali, opet se u njemu rodilo i preporodilo. Imamo prvu zdravu rečenicu napisanu na srpskom jeziku rukom Svetog Save. Ne znam koliko ljudi zna da je njegov portret u manastiru Mileševa živopisan po živom modelu, da je on pozirao, da mi znamo kako on izgleda. Njegov lik bi mogao biti u ličnoj karti celog našeg naroda. On je zbirno ime srpskoga naroda, u njemu je sačuvano sve što je taj narod stvorio i uradio i sve je njime objasnio. Upućeniji od mene su odavno uočili da se nije mogla roditi nemanjićka kultura i ceo taj slavni period ni iz čega, niti da ta pismenost nastane odjednom da nije bilo pismenosti i pre Save i Nemanje. Nijedan sveti nije toliko prisutan u životu svoga naroda kao Sveti Sava koji je jedva izvlačio noge iz kamenja idući po svojoj zemlji. Što je kamen bio tvrđi, rezao je dublje i te stope su silazile na dno bića njegovog naroda tako da možemo - tim Savinim stopama, laktovima, kukovima, izvorima - putovati po Savinoj zemlji. Konačno smo dobili i Svetosavski hram. To je malo ko verovao. Jedino je bio siguran da se to neće desiti.