Mesec dana do najneizvesnijih izbora u SAD: Da li povratak demokrata u Kongres može da ugrozi Trampovu politiku prema Srbiji?
- Spoljnu politiku u Americi vodi predsednik koji ima najveće ingerencije u pitanjima spoljne politike i vođenje politike zavisi samo od njega - ocenjuju analitičari.
Iako se poslednjih 10 godina iz SAD šalje signal da je pitanje kosovske nezavisnosti "gotova stvar", deceniju kasnije došlo se do toga da Vašington povlači krupne promene u politici prema Srbiji. To potvrđuju i izjave američkih zvaničnika, najbližih ljudi Donalda Trampa, u poslednjih meseci.
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nedavno je poručio da oni ne isključuju teritorijalne korekcije, a pre toga od pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela, čulo se da je Srbija za SAD važna zemlja i važan partner.
Iako stručnjaci ocenjuju da smo na pragu istorijskog diplomatskog pomirenja između naše zemlje i SAD, otvara se pitanje da li će predstojeći izbori za Kongres, i eventualan poraz Trampovih republikanaca, nešto promeniti kada je politika SAD prema Srbiji i Kosovu u pitanju.
Na izborima za američki Kongres 6. novembra će se birati svih 435 članova Predstavničkog doma, kojima mandat traje dve godine, kao i 33 od 100 senatora, za šestogodišnji mandat.
Uredbama Kongresa, Kongres može uređivati trgovinu među saveznim državama i spoljašnju trgovinu, nametati poreze, organizovati federalne sudove, upravljati vojskom, proglasiti rat i provoditi neke druge neophodne mere.
Procenjuje se da bi demokrate mogle da osvoje makar Predstavnički dom i tako zadaju udarac Trampovoj administraciji-Foto: Tanjug/AP
Republikanci koji sada drže oba doma Kongresa, već imaju veliki zaostatak u anketama, pa se procenjuje da bi demokrate mogle da osvoje makar Predstavnički dom i tako zadaju udarac Trampovoj administraciji.
- Ishod glasanja u Kongresu ne može nikako uticati na politiku koju SAD vode prema Srbiji, jer se to zasniva na domaćim pitanjima, nema veze sa spoljnom politikom. U Americi se izbori dobijaju na temama ekonomije, cena benzina, borbe protiv korupcije, a spoljna politika kao tema može da se pojavi evenzžtualno kada su predsednički izbori - za Telegraf objašnjava novinar Jakša Šćekić.
GRADSKI AUTOBUS U PLAMENU JURCAO ULICAMA! I ne, ovo nije scena iz filma, NEGO STVARNI HOROR! (VIDEO)
Što se tiče ovih unutrašnjih, kaže, onda su u pitanju samo nova radna mesta, ekonomija i samo "čisto američke stvari".
Spoljnu politiku u Americi vodi predsednik koji ima najveće ingerencije u pitanjima spoljne politike i vođenje politike zavisi samo od njega, stoga bilo ko da dobije većinu, to ne moze imati uticaj na to kako će Stejt department voditi poslove.
- U predizbornoj kampanji za Kongres, ne priča se o spoljnoj politici nego o tome kako će se u svojoj izvornoj bazi obezbediti nova radna mesta, nove fabrike ili pošto je sad uspon američke vojne industrije, da neka fabrika radi za američku vojsku i tako da Amerikanci žive što bolje - rekao je on i naglasio da se eventualna promena spoljne politike može desiti na predsedničkim izborima, koji će se održati za dve godine.