Milunka Savić novog doba: Umesto da radi kao FRIZER, uzela PUŠKU i odbranila KOSOVO 1999! (FOTO)
Javio se u meni neki ponos, nešto što je jače od mene. Samo mi je puklo jedan dan i odlučila sam da 1999. godine uzmem pušku i odem da branim Kosovo.
DRAMATIČNO UPOZORENJE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI! Albanci spremaju NAPAD NA SRBE!
SKANDAL NA JUGU SRBIJE: Deca albanskom predsedniku pevala "Kosovo je Albanija"
Ovako Marina Jelić Milošević objašnjava za SrbijaDanas.com zašto je pre 18 godina odlučila da ratuje na Kosovu i Metohiji protiv albanskih agresora i NATO pakta. Marina je danas majka dvoje dece, ćerke od 15 godina i sina od 11 godina, živi u Nišu i radi u fabrici Leoni. Na prvi pogled, niko ne bi ni rekao da je ona jedna od vojnika koji su odbranili Srbiju 1999. godine. Kao gorku uspomenu na rati ponela je povredu noge i vratnog pršljenja, kao posledicu od zalutalog gelera.
- Bila sam devojčurak od 22 godine. Trebalo je da radim kao frizer, međutim odlučila sam da uzmem pušku i odem da branim državu. Kao neko ko je odrastao u porodici gde su otac i brat policajci, nije mi bilo strano da uzmem oružje. Nisam se ni plašila. Nisam tada ni razmišljala šta bi moglo da me snađe. Nisam tada ni razmišljala da ću jednog dana biti nečija žena i imati dvoje dece – objašnjava kroz osmeh Marina.
Žene su hrabrije od muškaraca
Tokom rata se borila na planini Paštrik. Tvrdi da je na ratištu bila ravnopravna sa svim muškarcima i da ni jednog trenutka nije ni planirala da pokuša da iskoristi privilegiju zbog toga što je žena.
- Gde svi, tu i ja. Nikakve posebne privilegije nisam imala, niti sam ih tražila. Videli su svi da sam podjednako dobro obučena kao i bilo ko drugi, tako da niko nije ni sumnjao u to da ću umeti da odradim svaki posao.
Marina dodaje da su žene na frontu bile hrabrije od muškaraca
- Nagledala sam se na Kosovu svega i svačega i verujte mi da su žene u svakom smislu snažnije od muškaraca. Videla sam i da mnogi muškarci zaplaču pre nego žena. Budite 100 odsto sigurni da su žene mnogo jače od polovine muškaraca.
PROŠLO JE 25 GODINA OD POČETKA RATA U BOSNI: Evo koji događaj je bio povod za krvoproliće! (VIDEO)
Susret sa ocem u Prizrenu najteži trenutak rata
Za sam rat kaže da ima i lepe i ružne trenutke, ali da mozak najveći deo užasa zaboravi.
- Najteži deo nije u borbi. To što se dešava u borbi je potpuno odvojena stvar od svega ostalog i tu nema mnogo razmišljanja. Tebe tu nešto vuče napred i nemaš vremena za razmišljanje šta će biti. Adrenalin radi svoje i tek posle, kada se sve završi, razmišljaš šta je moglo da bude. Najteže je ono emotivno što se dešava kada nema borbe. To je borba sa samim sobom. Meni je najteži trenutak bio kada sam u Prizrenu pronašla oca koji je takođe bio na ratištu. On me je dugo tražio i nije uspevao da pronađe moju jedinicu. To je bio momenat kada sam mislila da će mi srce pući. Bila sam presrećna što sam ga videla. Svako ko je nogom kročio na to tlo Kosova 1999. zaslužan je da mu se ime pomene u bilo kojoj priči. Svako od mojih saboraca je junak Paštrika. Svako je doživeo to na svoj način i doprineo borbi na svoj način. Svako ima svoju priču.
TAČI DIŽE VOJSKU?! Srbima sprema KRVOPROLIĆE?!
Mnogi sa ratišta ne pričaju svoje već tuđe priče
Marina napominje da 18 godina nije želela da priča o svom učešću u ratu, ali da joj je zasmetalo kada je videla kako se u medijima bivši borci razmeću tuđim pričama.
- Svi silni i svi jaki, a polovina njih nije ni bila na prvoj liniji. One koje sam videla na televiziji da pričaju o ratu, pričaju tuđe priče. Ne znam šta ih tera na to i koji su im motivi, ali mislim da treba stati na put tome da ljudi kao svoje pričaju nečije priče koje su čuli. Momci koji su ratovali u prvim linijama nisu zaslužili da neko deseti priča njihove dogodovštine. Imam i ja dogodovština koliko god hoćete, ali mislim da mediji nisu mesto da se razmećem sa takvim pričama. Postoje stvari koje čovek čuva za sebe. Postoje i stvari koje želiš što pre da zaboraviš, a ne da ih pričaš javno. Bilo je tu i lepih i ružnih trenutaka. Normalno je da ružne što pre gledaš da zaboraviš, a lepe nosiš sa sobom.
Ponovo bih prva uzela pušku
Ukoliko bi u Srbiji ponovo došlo do rata, Marina kaže da ni sada ne bi oklevala ni jedan trenutak.
- Da se ponovi 1999. opet bih prva išla. Ja sam osoba koja skače bukvalno za sve. Kome god da nešto zatreba ja ću biti prva. Možda nisam više sposobna za prve borbene redove, ali sigurno ne bih sedela kući. Ne moraš svaki put uzeti pušku u ruke da bi bio heroj. Junak je i onaj ko je hranio tu vojsku, ko je brinuo o svim potrepštinama. To je izuzetno ozbiljan i ni malo lak posao bez koga ne bi ni bilo napretka vojske u prvim linijama. Zato bih iskoristila ovu priliku da se zahvalim svim borcima koji su bili na Paštriku i poželela bi im mnogo sreće u životu. Ima mnogo većih od mene koji su odradili veći posao i zaslužni su za mnogo šta, od redovne vojske do leskovačkih rezervista.
Marina na kraju zaključuje da sve do sada nije ni svojoj deci pričala o učešću u ratu.
- Deca su ponosna na svoju majku i drago im je kada god nešto čuju o tome, da li od mene ili od drugoga. Nisam želela da potenciram tu priču jer ne želim da majku samo po tome prepoznaju.