Sjajne vesti stigle: Država će dati 150.000 kuća, a poznato ko će imati pravo da ih kupi!
Navodeći da ne prihvata da je Srbija podeljeno društvo, ministar i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije je rekao da je moguće pronaći zajednički imenitelj za rešavanje "krupnih državnih i nacionalnih pitanja".
NAJNOVIJI PODACI! Još 2.080 obolelih, preminulo 19 lica: Virusolog otkriva koja stvar može da nas zaštiti od novog soja
Milan Krkobabić u novom sastavu Vlade Srbije: Preuzima vođenje ministarstva za brigu o selu
Obnoviti SRPSKO SELO! Krkobabić za oživljavanje poljoprivrednih zadruga, nudi pomoć države
- Želimo da dođemo do izmene i dopune zakona i da tu definišemo i selo. Da li će se ono tu zvati “seoska opšina” ili nekako drugačije, još uvek ne znam, ali važno je pokrenuti to pitanja. Selo mora biti i u zakonu – kaže Krkobabić.
Predlozi čime da se bave ljude na selu
Kako kaže, važno je da budućeg poljoprivrednika ili onog koji želi da proširi svoj posao, država usmeri i pomogne mu da ostvari bolju zaradu.
- Spremamo konkretne predloge čime mogu da se bave ljudi na selu i da kada ulože novac, znaju kada mogu da očekuju da se taj novac vrati. Na primer, za desetak godina u Evropi porašće potreba za borovnicama. Mi sada imamo oko 2.500 hektara pod borovnicom i to možemo da proširimo do 20.000 hektara. To znači da se po hektaru, kako kaže profesor Keserović, može da odbaci od 12 do 15 tona borovnice. Cena je 5,60 evra, ja uzmem i malo smanjim na 4 evra, a kada se to sračuna dobije se oko 60.000 evra po hektaru, što nije malo. Mi danas sa jednog hektara zaradimo 1.000 dolara. Danci zarade 17.000, Holanđani 24.000 dolara. Ovo je za neverovati. Ključ je da promenimo strukturu. Naravno da nije cilj da svi gajimo borovnicu, a ni ona ne može da uspeva na svakom mestu – objašnjava Krkobabić i dodaje da sve zahteva ozbiljan rad i primenu agrotehničkih mera.
- Mi imamo šansu da tih 1.000 dolara po hektaru podignemo za početak na 2.000. To je način gde imamo prostora za zaradu – dodaje Krkobabić.
Oformljeno 800 zadruga
Kaže da ulaganja nisu mala, i da dolaze do 40.000 evra po hektaru, pa Krkobabić dodaje da je zadruga važna za postizanje dobrih rezultata.
- Jedan domaćin ne znači mnogo, ali udruživanjem mogu da postignu nešto. Ovo zahteva ozbiljna ulaganja i posao nije lak – kaže Krkobabić.
Do sada je oformljeno 800 zadruga, rekao je ministar Milan Krkobabić.
- Srbija je uvek imala taj zadružni pokret od Svetozara Markovića od 19 veka. Srbi su i živeli u nekom obliku socijalnih zadruga, a onda su prešli u organizacioni oblik koji daje najbolje poljoprivredne rezultate. I zašto zadruga u Srbiji? Mali posed, prosečno ne prelazi šest hektara. Ako se ne udružiš teško da možeš da opstaneš - rekao je Krkobabić.
Krkobabić se osvrnuo i na poljoprivredne penzionere, njih oko 164.000 koji prime manje od 11.272 dinara.
- Ko će da se raduje sa 11.000 dinara, od toga kao jedinog izvora prihoda ne može da se živi. Naravno, on ima svoju okućnicu, svoje imanje. I naš cilj je da osnažimo ta domaćinstva. Ima oko 570.000 domaćina, prosečne starosti 62 godine. Ako očekuju da žive samo od penzije teško, ali ako im stvorimo uslove na ovakav način, ali i da mladi ostanu tu i naslede ta domaćinstva, onda mogu da budu i srećni - istakao je Krkobabić.
Krkobabić je ponovio da ne prihvata da je Srbija podeljeno društvo i da možemo da nađemo zajednički imenitelj. Podeljeni smo onoliko koliko želimo, a ako želimo nešto da rešimo nema podela.
Za nove zadruge 7,5 miliona. Mladima na selu kuće sa okućnicom
Krkobabić je rekao i to da je 7,5 miliona dinara je izdvojeno za nove zadruge, a 15 miliona za postojeće zadruge.
Prema Krkobabićevim rečima, kroz javni poziv omogućiće se i mladim bračnim parovima da dobiju kuću sa okućnicom na selu.
- Hoćemo da prazne kuće koje su u Srbiji njih 150.000, ići će javni poziv, da omogućimo da mladi bračni parovi dobiju te kuće sa okućnicama. To su neke ključne stvari koje su pred nama. Ide i inicijativa za podelom besplatne zemlje. Tu je i ključna jedna stvar, a mislim i da ministar Nedimović deli to mišljenje, a to je da se uskoro definiše garantni fond za jedan niz strateških poljoprivrednih proizvoda. Tako će seljak, poljoprivrednik, zemljoradnik znati zbog čega radi. Priča o selu je priča šire od poljoprivrede. Tu je priča i o infrastrukturi, kulturi, i o socijalnim zbivanjima. Svi ti naši ministri imaju prostora, ja bih rekao, da se razigraju na toj priči - zaključio je Krkobabić.