MIRA I ĐINĐIĆ SE TAJNO SASTAJALI: Amerika stajala iza svega - odluku o izručenju Miloševića potpisao Vašington
Zoran Đinđić i Mira Marković imali su intenzivnu komunikaciju devedesetih godina, ispričao je Branislav Ivković.
JEDINI PRAVNI LEK I ŠANSA ZA GENERALA: Da li će novim dokazima Mladić dobiti reviziju postupka u Hagu?
NOVE ODLUKE IZ DSS: Miloš Jovanović najavio kandidaturu na predsedničkim izborima
Lutovac ponovo predsednik DS-a: Izabrano i pet potpredsednika stranke
Bivši ministar, šef poslaničke grupe SPS u parlamentu i čovek koji je bio uz Miloševića u vreme hapšenja kaže da su susreti Mire i Đinđića bili tajni.
- Sastali su se više od 50 puta. U stanovima koji su bili na Vračaru. Mira bi ušla u zgradu u kojoj je bio stan u kom su razgovarali. Đinđić je ulazio u neke druge vračarske zgrade, išao preko ravnih krovova da bi došao do zgrade u kojoj je Mira. Tako su oboje bili sigurni da za njihove sastanke niko neće znati jer niko nije mogao da ih vidi kako ulaze u isti ulaz - naveo je Ivković, precizirajući da su se najintenzivnije viđali tokom 1994.
Ivković precizira da i danas veruje da je odluka o izručenju Miloševića, koju je formalno doneo Đinđić, napisana u Vašingtonu.
- Zapad i Amerika su stajali iza svega. Da li je to odlučio Klinton ili neko drugi, to ne mogu da tvrdim. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim jeste da je to bio rezultat procesa koji su započeli 20 godina pre toga i pre nego što su bez ikakvog osnova, saglasnosti UN bombardovali Srbiju - kaže Ivković.
Ivković dodaje da je Đinđić želeo da spreči Miloševićev odlazak u Hag.
- Zoran to nije hteo da uradi. U januaru 2001, odmah po formiranju Skupštine, Đinđić je tražio da razgovaramo. Sastali smo se nasamo u skupštinskoj kancelariji koja je pripadala Čedomiru Jovanoviću. Otvoreno mi je rekao da želi da sačuva Miloševića, da ne želi da nosi ljagu da je isporučio srpskog predsednika - tvrdi Ivković.
Govoreći o svojim susretima s tadašnjim premijerom, Ivković kaže da je Đinđić nekoliko puta pokušao da ubedi Miloševića da se skloni i izbegne odlazak u Hag.
- Zamolio me je da prenesem Miloševiću ponudu koju je imao za njega. Miloševiću sam doslovno preneo Đinđićeve reči: "Reci onoj tvojoj budali da se skloni, da ode u Požarevac. Neka spusti roletne da ga ni poštar ne vidi. Neka se povuče iz politike i javnog života. Neka se ne javlja ni bogu ocu, neka mi pomogne da ga spasem".
Ivković je premijerovu ponudu preneo partijskom šefu:
- Milošević ju je saslušao, ali nije poslušao. Dolazio je u partiju, držao je sastanke, nije imao nameru da se skloni - kaže Ivković.
Posle dve Đinđićeve ponude i dva Miloševićeva odbijanja DOS je krenuo u realizaciju plana o hapšenju.
- U vreme dok je Milošević još bio u beogradskom zatvoru zvala me Mirjana Marković. Tražila je da Đinđiću predam pismo koje je napisala. Rekla je da pismo ostavlja otvoreno da bih i ja mogao da vidim šta je napisala i šta traži od Đinđića. Molila je da Slobodana puste iz zatvora, obećala je da će ga na sve načine sprečiti da se pojavljuje u javnost, da neće biti politički aktivan, da će se povući u Požarevac, kao što je to Đinđić svojevremeno predlagao. Pismo sam odneo premijeru. Jedino što mi je rekao bilo je: "Bane, sada je kasno".
Na pitanje da li veruje da je Đinđić bio iskren u nameri da Miloševića spase od Haga, Ivković bez zadrške odgovara:
- Apsolutno! Kao što sam već rekao, nekoliko puta smo se sastajali zbog Miloševića. Nije želeo da bivšeg predsednika pošalje u Hag. Bilo mu je iskreno žao što Milošević nije prihvatio ponudu da se skloni. Pritisci na Srbiju su bili ogromni, Rusija i Kina tada nisu bile ono što su danas. Nismo imali na koga da se oslonimo. Na svu sreću danas je Srbija u mnogo boljoj poziciji. I Kina i Rusija su nam naklonjeni, dok istovremeno gradimo sve bolje odnose sa Amerikom i Zapadom.
Istorija Srbije bi bila drugačija da su se Sloba i Zoran dogovorili
Milošević je u vreme dok je bio na vrhuncu vlasti imao intenzivnu komunikaciju sa Đinđićem. Ivković tvrdi da je Sloba bivšem lideru Demokratske stranke nudio najviše pozicije u vlasti.
- Devedesetih je postojala ideja da Đinđić uđe u republičku vladu. Nuđeno mu je mesto potpredsednika Vlade, pa čak i premijerska funkcija, s tim da u Vladi ima manje njegovih ministara. Međutim, verovatno pod uticajem stranaca, Đinđiću su porasli apetiti. Na sledećem sastanku je tražio svoju, većinsku vladu. To Milošević nije mogao da prihvati. Da su uspeli da se dogovori, sve bi bilo drugačije, naša istorija bi bila drugačija - uveren je Ivković.