fbpx
Skip to main content
Ratko Mladić

Mladićevo pismo iz Haga najboljem prijatelju: Sećaš se kad si mi rekao ŠEFE, NE RADI TI VAGA? Sad me POSLUŠAJ

Foto: Reuters
Bivši general otkrio u pismu svom šefu obezbeđenja kada je bio najbliži smrti

Obojica su imali lične tragedije. Iste, 1994 godine. Ćerka generala Ratka Mladića nađena je mrtva u stanu, a supruga i trogodišnji sin šefa njegovog obezbeđenja Branislava Puhala udavljeni u čukaričkom kanalu. Izvršioci su i dalje N.N. lica. A da ih je gubitak najmilijih još više vezao govori i pismo koje je Mladić iz Haga poslao Puhalu i u njemu otkrio da ga je godinu dana nakon završetka rata u Bosni neko otrovao.

Integralnu verziju Mladićevog pisma prenosimo u celosti:

- Poštovani prijatelji, Suzana i Puki, i lepa Anuška,

Ratko Mladić
Ratko Mladić
Foto: Reuters

Imam potrebu da vas toplo pozdravim i da vam poželim odlično zdravlje, punu slobodu, puno ljubavi i puno uspeha u radu, a Ani sve petice u školi i da igra u KUD kao njena mama! Ti si mi, Suzana, zarobila Pukija, verujem da te lepo pazi i mazi i da ga ti dobro držiš na uzdi. Puki, kao i svi Jelaščani, voli kafanu, voli kapljicu, a ti ga sputavaj jer je on slatkoran i verujem da je sada na vagi pozamašan.

On je jednom prilikom stao na vagu u mojoj kući i veli: “Šefe, ne valja ti vaga”. Ja pogledah, a ona moja vaga, koja meri 100 kilograma, obrnula se i pokazuje 20 kg (100+20), a sada je Puki sigurno dogurao do 150 kg. Probuši mu, Suzo, kašiku, imaće problema sa težinom i stradaće krevet ili fotelja!

E, sada da vam opišem jedan od naših ratnih dana! Bili smo u komandi Gardijske brigade u Kalinoviku, Gornji “Logor”, pa se odlučih da odem preko sela Jelšca u Kaćunu, ka Podima, Jablan vrelu i Orlovačkom jezeru! Idemo “puhom”, prođosmo kroz selo Jelašac, prije podne jedna žena striže ovce na ledini ispod puta oko 60-70 metara od nas. Puki prepozna da je to njegova majka Ikonija, koju ja nisam znao! Rekoh mu: “Puki, idi pozdravi se s majkom!” On reče: “Ma moremo to kada se vratimo, otići ćemo mojoj kući”. Tako i uradismo, a Puki poče da priča o svojima, da mu je majka Ikonija rođena 1945. i da je njegov otac Đuro stariji od nje 17 godina. I dodade: “Šefe, moja majka Ikonija je plemenito stvorenje i kada bi Đuro rekao da je proda, ona ne bi ni A rekla”. Svi se nasmijasmo. Idemo ka Jablan vrelu, ču se pucanj iz šume nedaleko od nas. Uputismo se ka šumi i u tragu trave dođosmo na mali proplanak, tu je manji kamion “fijat” i tri vojnika iz Gardijske brigade koji su krivolovci i ubili su velikog vuka! Malo sam ih izgrdio jer nemamo goriva a oni idu u krivolov. Imao sam razumevanja za njihov krivolov, jer je taj prostor od Foče i Jeleka pa do Uloga bio bez stanovništva i mogli su se IG tuda provlačiti. Nisam ih kaznio za krivolov, ali mi je bilo žao ubijenog vuka kapitalca!

PRESRETNUTI RAZGOVORI MILOŠEVIĆA SA MLADIĆEM IZ 1996. GODINE: Ratko, ne dam te Hagu!

Odosmo na Jablan vrelo, umismo se i napismo se one predivne vode.

Ratko Mladić
Ratko Mladić
Foto: Reuters

Puki mi priča da su u miru muslimani na Podima “rovili” salep – e to je ne znam kakva biljka. Odosmo slabim putem ka jezeru. Na planini u daljini grupa divokoza, podaleko su, nišanim, okinem, promaših i one pobegoše! U jezeru ima dosta ribe, niko je ne lovi, nema ribolovaca. E kako je taj predeo divan za seoski turizam, za šetnje i za sportska takmičenja i ljeti i zimi, samo naša opština ne ume to da iskoristi. A ima divnih staza i prema Gvoznu, Vilin kolu i Lukavcu, Leliji, Kladovu Polju, Oblji i Ulogu ka Morinama, Crvnju, Rudniku, Velikom Glošcu, Jakomišlju i tako dalje. Oni i ne razmišljaju o seoskom turizmu i o inovacijama u našim selima, koja imaju struju, zdravu hranu, čist vazduh… a mogli bi u svakom selu imati ergelu konja za turiste i da se obilaze predeli i ljudi. Zašto se ne bi organizovale ture konjima do Uloga, da se peca riba na Neretvi i duž njenih obala da ima hidrorašalja i eto ugođaja i ukusne seoske hrane (kajmaka, sira, kiselog mleka, hleba ispod sača, pite, pečenog mesa ispod sača, cicvare, riblje čorbe pa i ribe na roštilju)! Mi te naše lepote ili ne vidimo ili ne umemo da ih prezentujemo i svetu pokažemo! Zašto? Neretva teče, oko nje nema ni ribnjaka, ni pčelinjaka, ni lovišta, niti hranilišta za fazane, jarebice, divlje patke, guske…

Broj 15357 na dnu 2090. stranice: Šta piše u fusnoti presude Mladiću koja je razbesnela Hrvate?

Čime se bave opštinske glavešine? Da li imaju ijednu lovačku pušku za divljač bilo gde? Nemaju, a zašto? A ribolova ima i biće, a plemenite divljači (jelen, srna, tetreb itd.) nigde nema?

Ratko Mladić
Ratko Mladić
Foto: Tanjug

Moj Puki, setih se 15. 6. 1996. godine, toga dana smo po planu rada u GŠ VRS imali marš za starešine na 20 km. Išli smo preko sela Krivača, sela Podžeblja, sela Purtići – Žepa, gde smo svi ručali, po Ješovom jelovniku. Bio je obilan ručak, ceo dan sam bio aktivan, dosta sam govorio (objašnjavao) pa sam se i umorio, i uveče dođosmo “puhovima”, ti me upita da li mogu otići da noćim kod Suze, što i odobrih, a i Rajko zatraži da ide do porodice, što isto odobrih, i posle legoh na spavanje i u 24.00, 15. 6. 1996. godine me strefi udar, jedva ustadoh do umivaonika, gledam se u ogledalu, sav sam bled, ne mogu da progovorim, odlazim u Rajkovu kancelariju, a na njegovom krevetu leži u odelu i čizmama njegov kurir Dača iz Mrkonjić Grada, uspavao se, jedva ga probudih! O tome i kasnijem periodu ću pisati u docnije vreme!

Ali ti se seti:

– Otkuda u mojoj spavaćoj sobi onaj mrtav miš, kada ja nisam nikada u sobi imao nikakve hrane?

– Kada je Rajko dobio mišju groznicu?

– Na VMA, u hodniku mi priđe medicinska sestra, koja je vršila ciklonizaciju (podzemno sklonište – Boljar) i ona tada meni reče: “Gospodine generale, imam nešto veoma važno da vam kažem, i ona traži da se ti udaljiš”, i ja joj rekoh: “Nemam vremena, ajde ti kod pukovnika Karaklajića i kapetana Ćevapa pa njima reci šta je važno i poverljivo – oni su u organu bezbednosti!” Šta im je rekla – ne znam, ali nju smo sreli kasnije na Adi Ciganliji kako izlazi iz šipražja sa sekretarom dr Pera Janjića, a imena sekretara se ne sećam!

Ovako je izgledao njihov susret! Nakon suđenja Karadžić je rekao Mladiću: "Srećne ti rane, junače"

Sve, Puki, ovo ti napisah, u tebe sam imao neograničeno poverenje i želim vam sve najlepše i puno uspeha!

Ti, Puki, “jedi malo, skidaj salo, i meri što ti je ostalo”.

Vaš prijatelj i saborac,

Ratko Mladić.

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
29 Beograd