Muamer Zukorlić bez dlake na jeziku: Kandidujem se za beogradske izbore, ne mogu Demokrate iz kafića da vode državu

Doskorašnji poglavar Islamske zajednice u Srbiji a od nedavno političar, poslanik i lider stranke Pobede i pomirenja za portal SrbijaDanas.com otkrio je mogu li Srbi i Bošnjaci živeti zajedno, šta je značila njegova izjava "Ako bude goreo Sandžak, goreće sve" kao i šta bi bilo prvo što bi uradio posle pobede na gradskim izborima koji će se održati ove godine.

Bošnjaci kao muslimani su u percepciji Srba ostali kao neka vrsta turskog nasleđa, koji su nasledili i tzv. tursku krivu, i ta energija je bila prepreka da se afirmišu pozitivni odnosi. Rane iz devedesetih godina su veoma sveže, ali nisu neizlečive. Samo je sada pitanje - da li ćemo mi te rane lečiti i želimo li to, ili ćemo da ih raskopavamo. Pitanje je da li ćemo se okrenuti budućnosti ili ostati u prošlosti. Stranka pravde i pomirenja i ja lično, verujemo da je neophodno da postoji politička organizacija koja baštini ove vrednosti. Mi u Srbiji imamo jednu etimološku i genetsku izmešanost, i pored toliko sukoba i zločina Bošnjaci i Srbi su ostali pomešani, i dalje dele životni prostor i to je zapravo ta duhovna i istorijska poruka - da je vreme da odustanemo od podele i da prestanemo sa optuživanjem drugih za naše probleme i nedostatke.

Na tim ubeđenjima je sada reformisana "Bošnjačka demokratska zajednica" u "Stranku pravde i pomirenja". Te dve odrednice su definisale ime naše zajednice i odredile našu ideologiju. U imenu naše stranke više nema bošnjačke odrednice, niti sandžačke zato što smo se izlili iz Sandžaka i zato što smatramo da svi oni ljudi koji su nam dali političko poverenje na prethodnim izborima zaslužuju da im otvorimo širom vrata kako bi ovu stranku mogli da doživeti kao svoju, onako kako to čine Bošnjaci.

Naravno, u prvoj varijanti izlazimo samostalno, u drugoj u koaliciji - moguće sa vladajućim strankom. Aktivno se pripremamo i mislimo da smo najbolji. Svi koji su najavili kandidaturu do sada su već bili na vlasti, pokazali se i mi verujemo da će svi oni razočarani građani, kao i onaj procenat koji ne glasa podržati nas. Moj adut je iskrenost, to ljudi znaju i prepoznaju, bez obzira koliko smo moja stranka i ja nekonvencionalni za beogradske prilike i bez obzira koliko smo satanizovani poslednjih godina. Mislim će se Beograđani odlučiti za nekog novog na vlasti i da će prepoznati iskrenost i etiku u politici koju preferiram, a ako me izaberu obećavam da ću smanjiti lopovluk.

Turska je veoma važna regionalna sila, a proteklih godina je jačanjem svoje ekonomije potvrdila svoj značaj, a ono što je interesantno, pokazala je i viši stepen interesovanja za Balkan nego što je to bilo ranije. Kada se uzme u obzir činjenica da su Osmanlije bile ovde skoro 500 godina, da su ostavili svoje tragove u kulturološkom smislu, oni na neki način i dan danas predstavljaju neku nit zajedništva koja se iz jedne negativne konotacije polako može pretvoriti u jednu pozitivnu stvar. Dobro je što se odnosi između Turske i Srbije normalizuju, unapređuju i u tom smislu posmatram nedavnu posetu predsednika Erdogana, i podržao sam je jer mislim da pozitivni odnosi između Srbije i Turske znači da sve probleme i nove projekte možemo kroz dijalog rešiti.

Isto tako, Rusija je jedan važan međunarodni faktor i važno je da postoje dobri odnosi između Srbije i Rusije, ali isto tako između Turske i Rusije. Srbi se vezuju za Ruse, a isto tako Bošnjaci svoja nadanja i emocije okreću prema Turskoj, te stoga ne bi trebalo da se opredeljujemo između Rusije i SAD ili Turske i Zapada, jer mi moramo da pravimo politiku na nivou Srbije, na nivou Balkana sa Bosnom i ostalim balkanskim zemljama, da naš balkansko-evropski interes bude prioritet.

To što Ugljanin pokušava da nekim svojim izjavama skrene pažnju na sebe, to je pitanje nekog njegovog ličnog nezadovoljstva, s obzirom na činjenicu da je on uvek imao dve političke retorike. Kada je na vlasti i u vladi, onda je Srbija divna i davao je predstavnicima srpske vlasti plakete i priznanja, a kada nije na vlasti onda on izađe i raspali neku izjavu o policiji da skrene pažnju na sebe i to nije vredno pažnje.

Što se tiče naše "Stranke pravde i pomirenja" naš stav je jasan - Srbiju bi trebalo kroz novi Ustav urediti jednom regionalnom decentralizacijom i u okviru toga rešiti te probleme koje imamo uključujući sandžačku regiju kao jednu istorijsku regiju sa etničkim kulturološki, saobraćajnim, geografskim, političkim, ekonomskim specifičnostima i to kroz prizmu jedne savremene evropske regije sa mogućnošću graničnog povezivanja sa delom Sandžaka koji je u Crnoj Gori.

U čemu je problem da je dobije u okviru Ustava Republike Srbije? Zar ne možete istražiti lojalnost Bošnjaka u Srbiji uprkos istorijskim iskustvima s druge strane, ne dozvoliti ni 10% lokalne uprave Bošnjacima, a uzeti sebi 100%. Poverenje se gradi dvosmerno. Tražite od nas da budemo lojalni Srbiji, ali nam dajte poverenje da bar na lokalu možemo uređivati svoju zajednicu u okviru Ustava Srbije i to je ono na čemu ću ja insistirati - lojalnost, poverenje i balans između prava i obaveza između nas.

Zašto sam ja to rekao? Zato što je neko zapretio da će paliti moju kuću. Zar nije bilo svima lakše da kažu: "Neće goreti Sandžak", nego da svojom reakcijom ostavljate utisak da bi Sandžak trebalo da gori. Ono što se desilo pre toga vi niste ni čuli, a to je da je prošlo 1.500 specijalaca i tuklo narod, da su im otimali verske zajednice, upadali u kuće, spavaće sobe, maltretirali ih. Ja sam srećan što je ta izjava tako odjeknula, ali ona je posledica, nije uzrok. Nema potrebe da brinete o međuljudskim odnosima u Sandžaku, mene Srbi iz Sandžaka vole i veruju mi i oni znaju da kad ja to kažem da niti sam rekao bez povoda niti sam neiskren, oni znaju sa mnom na čemu su. Kroz istoriju nema problema između Bošnjaka i Srba, zato ne znam zašto bi se sada oni stvarali. Ta poruka je bila upućena Tadićevom režimu koji je sprovodio torturu u Sandžaku. Ja nisam bio spreman da kleknem pod čizmom nasilja, a to su sa mnom pokušali Koštunica i Tadić.

Značajno se menja nabolje, pre svega zbog partnerskog odnosa između "Srpske napredne stranke" i "Stranke pravde i pomirenja", a na tom principu sam ja i podržao vladajuću većinu u Parlamentu. U prvom planu je dijalog i pomirenje, zbližavanje unutar države pre svega, ali i na relaciji Srbija - Bosna i Hercegovina što je neophodno za postizanje dobrih odnosa sa Bošnjacima u Srbiji. 

Sandžak je istorijski zapostavljan u svakom smislu i ne mogu da ne naglasim kako mi je drago što je došlo vreme da se to ispravi. Dobro je što će Koridor 11 ići preko Sandžaka i to preko naseljenijeg dela, Pešterskog dela. 

Sada imamo potpisane ugovore do Požege, ostaje sad još tih 170 kilometara do Boljara, što će značiti i novu stranicu u istoriji Sandžaka. Imamo stavku u državnom budžetu da će do kraja 2018. godine biti realizovan gasovodni pravac od Aleksandrovca preko Kopaonika do Tutina. Što se mog programa tiče, ostaje da se uradi auto-put Novi Pazar - Sarajevo, jer ako imamo Koridor koji povezuje sever i jug, ovaj putni pravac bi povezao istok i zapad. Ta moja ideja se može realizovati i kroz povezivanje Beograda i Sarajeva i o tome sam već razgovarao sa predsednikom Vučićem, kao i Bakirom Izetbegovićem. S obzirom na brojnu dijasporu, Sandžaku je preko potreban aerodrom, a postoji neki plan da se bombardovani sjenički vojni aerodrom pretvori u civilni. Što se tiče saradnje sa Srpskom naprednom strankom, tu već postoje neki pomaci u smislu obnavljanja seoskih puteva, ali se to sve mora intenzivirati. Ono na čemu moramo još poraditi jeste izjednačavanja nacionalnih prava, konkretno što se tiče zapošljavanja u državnim institucijama, a to su sve posledice ranijih politika koje su vođene u Srbiji i Beogradu.

Da li Srbija hoće da svi njeni građani budu stvarno njeni građani ili da Srbi budu građani prvog reda, a svi ostali iza? Mi smo prerasli iz jedne nacionalne stranke u jednu multietničku i to je moja ambicija i to čak iz ugla jedne male stranke. Mene su pitali da li je moguće da Bošnjaci zavole Srbe i srpske simbole, čini mi se da je to pitao upravo predsednik Vučić. Da, moguće je. Ali ne može država nekom svom građaninu biti majka, a nekome maćeha. Ja sam do 2000. godine državu Srbiju doživljavao kao neprijatelja zbog negativnog iskustva tokom komunizma. Posle odlaska Miloševića, za svega godinu dana je Zoran Đinđić uspeo da napravi od mene prijatelja Srbije i nagovorio da idem u Abu Dabi da lobiram za Srbiju. Vi se sećate da je 2003. godine Srbija zbog rata u Bosni bila omraženija u muslimanskom svetu zbog rata u Bosni možda više nego iko.

U ličnoj saradnji sa mnom, on je izuzetno korektan i dosledan. Ja ću svoje obaveze koje sam preuzeo ispred svog naroda i svoje stranke sprovesti do kraja, a verujem da će i on učiniti isto.

On je u procesu akreditacije i dobiće je čim se promeni sadašnja struktura koja je na vlasti. Oni su sada u tehničkom mandatu, promene će se desiti u narednih nekoliko meseci. Diplome studenata koji su diplomirali su potpuno legalne i priznate. Ne postoji klauzula koja ne priznaje potvrdu o završenom studiranju, mi imamo i zaključak Vlade Srbije koje je to potvrdilo i tu nema nikakvog spora.

Potrebno je 15 godina i to pod uslovom da se primene politički programi koje sam predložio. Nema tu mnogo stavki, set zakona koji se tiču kolektivnih prava u obrazovanju, policiji i sudstvu - da možemo imati dokumenta na bosanskom jeziku, a što nam zakon i garantuje. Sada međutim, imamo situaciju da dođete u policiju i tamo vam piše "srpska latinica" iako to ne postoji nigde u Ustavu, ali postoji u nekom policijskom aktu, a to je čista provokacija koja izaziva mržnju. Zakoni su prihvatljivi, samo što se ne sprovodi uvek i svuda. Veći deo Ustava je u redu, ali recimo jedna preambula sadrži deo koji kaže da je "Srbija država srpskog naroda i ostalih građana" i to je diskriminatorska. To je ono što je Koštunica sa Ugljaninom namestio kada su pokrali glasanje i to je tada urađeno na štetu svih građana. Neprihvatljivo je i u sukobu sa drugim odredbama Ustava. Definicija dobročinstva je jednostavna, sve ono što ne želiš tebi da rade, nemoj ni ti drugima. To je ono što je potrebno da osetiš državu kao svoju domovinu, a to ne možeš ako osećaš opasnost.

Ja da ne verujem u to ne bih bio član Parlamenta. Srbija je moja država koja ima nešto što me "žulja" i ja sam u politici zato što ih želim ispraviti i neću se pomiriti dok se to ne desi.

Ekstremizam je opasnost za svaki narod i zakonitosti su takve da nikada ne možete predvideti gde i kada će buknuti. Što se tiče samog Sandžaka, opasnost od ekstremizma je porasla nakon 2007. godine kada je ugroženo jedinstvo islamske zajednice. Do tada je vladalo apsolutno jedinstvo, ali je kasnije država pod vođstvom Koštunice, a onda i Borisa Tadića bila je vrlo neodgovorna i dozvolila razbijanje islamske zajednice pa su tada nastale pukotine u verskom obrazovanju koje su danas velika opasnost. Nakon razbijanja zajednice, vi imate razne nelegalne grupacije koje se školuju po zakupljenim prostorima i podrumima gde ne znate više šta se uči i ko se za šta obučava. Islamska zajednica danas zna oko 70 odsto onoga što se po verskim školama uči, a opasnost predstavlja upravo ono što ne znamo. Uloga islamske zajednice je da kontroliše i kanališe razvoj islama, ali da joj država obezbedi zaštitu. Koštunica je to dozvolio, Tadić nastavio i eto šta dobijete kad ljudi iz kafića dođu da vode državu.

Sjajno, to je nešto najlepše na svetu. Ja za koji dan punim 48 godina, pre 8 meseci sam dobio sina. Kad se posle svih ovih osvajačkih pohoda u politici vratim kući i vidim njegov osmeh, to je najveća sreća na svetu. Dokle god beba plače u kući znači da ste mladi.