Svi ste videli da je trener Liverpula na reveru nosio Natatalijinu ramondu, a evo koje je njeno pravo značenje
Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine. Danas ljudi na reveru treba da okače simbol ovog praznika Natalijinu ramondu, i da se sećaju svih žrtava u Prvom svetskom ratu.
Današnji dan se obeležava uz nošenje bedža koji predstavlja kombinaciju legendarnog Ordena albanske spomenice i Natalijine ramonde.
Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) je biljka čija je simbolika višestruka za srpski narod. Poznata i kao cvet feniks jer i kada se potpuno osuši ako se malo zalije, može da oživi, baš kao što je iz pepela vaskrsla i srpska vojska u Prvom svetskom ratu.
Pročitajte i:
Cvet koji je živ i kada je na oko mrtav je dobio ime po jednoj od najlepših srpskih kraljica Nataliji Obrenović i opstaje na našim prostorima već milionima godina.
Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 m), na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.
Bitka je vođena u drugoj polovini septembra 1916. godine i prva je srpska pobeda od povlačenja tokom zime 1915/1916.
Na vrhu Kajmakčalana je posle Prvog svetskog rata izgrađena kapela posvećena Sv. Iliji i Spomen kosturnica srpskim vojnicima. Kapelu su bugarske snage razorile u 2. svetskom ratu. Tada je nestalo srce dr Arčibalda Rajsa koje je bilo sahranjeno u kapeli, kosturnica je oskrnavljena posle 1991, a nepoznata lica su 2009. godine između kapele i spomen-kosturnice zabetonirala ploču sa optužbom protiv srpskih vlasti. Vrh Sveti Ilija, na grčkom Voras, nalazi se na samoj graničnoj liniji sa Grčkom.
Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić. Reč je o endemskoj vrsti Zapadnog Balkana, a osim u Srbiji raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.U narodnom govoru se naziva i vaskršnji cvet jer pored toga što osušena kada se zalije oživi kao feniks, cveta u vreme Vaskrsa. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.
Prigodni bedževi u znak odavanja počasti stradalima u ratu, ali i ponosa na vojničke pobede odavno postoje i u drugim zemljama. U čast pobede u Prvom svetskom ratu Britanci i građani država Komonvelta sa ponosom ističu značke u obliku cveta bulke.
Na današnjoj utakmici trener Liverpula nosio je ovaj simbol na reveru.