OTKRIVENA NAJVEĆA TAJNA NATO AGRESIJE: Slobin plan za BOMBARDOVANJE Zagreba i Budimpešte!
General Vidosav Kovačević otkrio da se u poslednji čas odustalo od udara na zemlje koje su se priključile bombardovanju.
LEKARI DONELI ODLUKU KAKO DA MU POMOGNU: Čeda Jovanović bije životnu bitku!
Brnabić objasnila kakva je procedura za vakcinu nakon prijave preko interneta
Tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine postojao je operativni plan da naša vojska bombarduje prestonice susednih zemalja koje su učestvovale u agresiji, pre svega, Zagreb i Budimpeštu, ali je Slobodan Milošević od toga u poslednjem trenutku odustao.
Jednu od najvećih tajni NATO agresije, o kojoj se samo šuškalo, potvrdio je u jednoj emisiji koja se emituje na Jutjub kanalu srpski general-major Vidosav Kovačević, koji je 1999. bio načelnik odseka za psihološko-propagandnu delatnost Vojske Jugoslavije. Prema određenim informacijama, plan je bio razrađen do detalja, s njim se saglasio i Milošević, koji je bio vrhovni komandant, međutim, od njega je odustao iz razloga koji su samo njemu poznati.
- Da, sećam se predloga našeg vojnog rukovodstva Miloševiću da mi prenesemo udar na okolne zemlje. Mi smo, prema ratnom pravu, imali pravo, ako dolazi avion iz Mađarske, da tučemo Budimpeštu, ako dolazi avion preko Hrvatske, da tučemo Zagreb. Tamo gde smo mogli da dobacimo. Milošević na kraju to nije dozvolio. Zašto, ne znam. Verovatno da se rat ne bi proširio na celu Evropu ili ko zna šta bi bilo posle toga - ispričao je Kovačević, koji je zauzimao i visoke položaje u RV i PVO i bio načelnik Vojne akademije.
Oborili smo četiri aviona
Mada postoji dosta tvrdnji, pa čak i dokaza, da smo oborili mnogo više aviona nego što to NATO priznaje, general Kovačević smatra da to nije tačno.
- Pravu istinu smo obelodanili 2000. godine, ima film na Jutjubu - "Slobodno nebo" se zove. Ja sam jedan od autora i Aleksandar Radić je radio sa mnom. Mi smo tada objavili tu priču o F-117 i F-16 i rekli smo da su još dva pogođena, jedan iznad Zagreba, jedan iznad Tuzle. To je sve što smo mogli da uradimo u to vreme.
On objašnjava da je za taj plan znalo svega nekoliko ljudi od najvećeg Miloševićevog poverenja. Ni on ne zna zbog čega je Sloba odustao od odmazde, ali ima svoju pretpostavku.
- Pre svega, moram da kažem da to nije bila ideja da se raketiraju civilni ciljevi u okolnim zemljama koje su se priključile agresiji. Naprotiv, naša meta bili bi samo vojni objekti i potencijali. Rakete koje smo imali mogle su bez problema da dosegnu Zagreb ili Budimpeštu - priča general u penziji i nastavlja:
- Ne znam zašto je Milošević odustao. Moguće je da se plašio da bi to dodatno ojačalo NATO ofanzivu, ali skloniji sam zaključku da su ga odvratili neki međunarodni faktori. Kad to kažem, prevashodno mislim na Moskvu jer je s Rusima imao najviše kontakata.
U pomenutoj emisiji general Vidosav Kovačević govorio je i o drugim događajima iz devedesetih godina u kojima je sam učestvovao ili im bio svedok. Na pitanje kakav je bio moral vojnika tokom NATO agresije odgovara:
- Sjajan, znate šta se desilo tu, najveći deo nas koji je došao iz rata u Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji je učestvovao potom u borbi protiv NATO agresora. I suludo zvuči ovo što ću da kažem, ali mi smo bili presrećni kada je Momir Bulatović proglasio ratno stanje. Znate, vi pet godina ratujete, niko ne proglašava sve je nešto jeste-nije. Ne postoji ratna opasnost, a ljudi ginu. Status je drugačiji ako ste u ratnom stanju ili u stanju neposredne ratne opasnosti. Prvo to kada je proglašeno ratno stanje, kako da kažem, mi vojnici smo odahnuli. Drugo, to jedinstvo naroda i vojske je bilo, prema mom mišljenju, neponovljivo. I sami ste svedoci tog otpora naroda po mostovima, gradovima...
Karijera generala Kovačevića
- 1977. postaje potporučnik u četi vazduhoplovnog osmatranja, javljanja i navođenja
- 1979. vazduhoplovni poručnik
- 1982. kapetan
- 1886. kapetan prve klase
- 1991. major
- 1995. potpukovnik u komandi Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske RS
- 1999. postaje pukovnik tokom NATO agresije, na čelu je odseka za psihološko-propagandnu delatnost
- 2004. unapređen u čin general-majora
- 2005. postaje Načelnik vojne akademije SCG
- 2007. prestaje mu aktivna vojna služba
Kovačević je pričao i o početku sukoba u bivšoj SFRJ, kada se otcepila Slovenija.
- Nama vojnicima veoma je teško to palo. Ja to ne mogu da opišem. Nama je trebalo još 24 sata da rešavamo Sloveniju ili Ljubljanu i mi bismo sačuvali Jugoslaviju kakvu-takvu. JNA je imao samo jedan zadatak, oni mogu da pričaju o Titu šta hoće, Tito će ostati istorijska ličnost, prema mom mišljenju. On je napravio tu armiju da sačuva tu državu i sve je zavisilo od jednog čoveka koji se zvao Veljko Kadijević. Razgovarao sam sa Borom Jovićem, pitao sam ga "zašto nas niste pustili još jedan dan da dejstvujemo, kako je bilo i naređeno", da se dejstvuje svim snagama prema odmetnutim jedinicama Slovenije, ali odjednom je to neko prekinuo. I to dok se državno rukovodstvo Slovenije već pakovalo i bežalo van zemlje. Jedan čovek je odlučio - Veljko Kadijević. Rekao je: "Stopiraj, nema napada." S kim se on konsultovao videćemo. Bio je na čelu Vojske, jači od pocepanog Predsedništva SFRJ, gde je, navodno, Bogićević presudio. Ko si, bre, ti da u ratnom stanju jedan glas odluči, neko ti je poverio Vojsku, upotrebu tu silu - zaključio je general Kovačević.
REAGOVANJA
Vladimir Lazarević, general u penziji, komandant Treće armije u vreme NATO agresije
Naš ratni plan predviđa moguću agresiju na našu zemlju i u tom smislu, ako je agresija izvršena, imate pravo da dejstvujete po svim teritorijama sa kojih se izvršava agresija. Članice NATO, tih 199 zemalja, sve su mogle da se nađu pod nekakvim udarom naših snaga, ali ne samo te zemlje, podrazumevale su se i one zemlje koje su ustupile svoju teritoriju. U okvirima delovanja zone Treće armije mogli smo da reagujemo ne samo kopnenim snagama nego i raketnim udarima sa poludistance, domet je bio više desetina kilometara, izuzetno efikasno.
Mađarska je dozvolila upotrebu svog prostora, pa i Hrvatska, moglo se to uraditi, a da li je to svrsishodno u nekom trenutku ili ne, o tome odlučuju državno rukovodstvo i vojni vrh. Ne znam šta se nalazilo u planovima zone Prve i Druge armije Vojske SRJ.
Veselin Šljivančanin, bivši oficir JNA
Imali smo predviđanja, ako nas napadne neka susedna zemlja, želeli smo da prenesemo naša dejstva na teritoriju protivnika, ali nismo razrađivali da bombardujemo neke civilne ciljeve i uništavamo stanovništvo. Međutim, da agresore zaustavimo na njihovoj teritoriji i prenesemo težište tamo i sačuvamo naše stanovništvo, jesmo. Imali smo rakete koje su mogle da dosegnu 300-400 kilometara. Problem je što one nisu bile toliko precizne da bi izbegle i civilne žrtve.
Božidar Spasić, bivši operativac Službe bezbednosti
Neposredno pred početak bombardovanja naše obaveštajne službe su raspolagale informacijom da će bombardovanje biti, ali ni vrhovna komanda ni predsednik republike nisu pretpostavili da će bombardovanje biti tako masovno, u smislu upotrebe aviona, i tako rašireno po čitavoj teritoriji zemlje. Mislim da su akcije našeg delovanja van naših granica bile nestvarne, pre svega, jer su bili svesni da bi to možda izazvalo još žešću reakciju NATO.