NEĆE BITI ZAOКRETA КA MOSКVI: Srbija nastavlja sa politikom neutralnosti i saradnje i sa Rusijom i sa Zapadom
Da li će u situaciji kada je sve očiglednije da pojedini zapadni centri moći otvoreno rade na rušenju vlasti u Beogradu i Banjaluci (podstrekavanje i finansiranje stalnih demonstracija u Beogradu i drugim srpskim gradovima, podstrekavanje protesta „Pravda za Davida“, drastično povećanje carina u trgovini sa Кosovom...) Aleksandar Vučić i Srbija promeniti spoljnu politiku tako što će proces približavanja Evropskoj uniji zameniti procesom intenzivnijeg približavanja Rusiji i Istoku?
To je pitanje kojim se sve češće bave analitičari u zemlji ali i inostranstvu, posebno nakon januarske posete Srbiji predsednika Rusije Vladimira Putina i izuzetnog dočeka koji mu je priređen.
ZAHAROVA ŽESTOKO OPLELA PO HARADINAJU, ALI SPUSTILA I EU: Podržavamo Beograd, Evropa mlako reaguje
Međutim, brojni razlozi za zaokret ipak nisu dovoljni da do zaokreta i dođe. Zato što bi od njega bilo mnogo više štete nego koristi. Bez obzira na očiglednu ličnu naklonost prema Rusiji, kao već iskusan političar Vučić će izbegavati bilo kakve radikalne poteze i pokušaće da i ovu situaciju iskoristi da istrguje što bolju poziciju za Srbiju. I da pokaže da politika „i EU i Rusija“, koju promoviše već nekoliko godina, nije prazna parola, ni trenutni politički hir, već strateško opredeljenje.
Prvi i najvažniji razlog pa neće biti promene tog opredeljenja je to što je, uz sve uvažavanje značaja što čvršćih veza sa Moskvom i Pekingom, približavanje EU u najhvećem interesu Srbije i njene budućnosti. Nije nužno da se taj proces završi i formalnim stupanjem u EU, ali je u našem interesu da usvojimo što više standarda koji vladaju u državama zapadne Evrope. Što Srbija bude uređenija država, to bolje za njene građane.
Tači izneo "KREATIVNI PLAN" za rešenje KOSOVSKOG PITANJA: Iscrtao MAPU da UCENJUJE BEOGRAD!
Sledeće, Srbija nije Rusija i ne bi mogla da izdrži jaču političku, a još manje ekonomsku konfrontaciju sa Zapadom. Ta konfrontacija ne samo što bi desetkovala investicije zapadnih ( i ne samo zapadnih ) kompanija već bi dovela do postepenog povlačenja većine već prisutnih kompanija iz Nemačke, SAD i drugih država koje zapošljavaju desetine hiljada ljudi. Po naređenju svojih vlada najveće američke i evropske kompanije pridružile su se sankcijama Rusiji i odrekle desetina milijardi profita iz trgovine sa Moskvom. Nije realno očekivati da se, ako dobiju politički nalog, neće odreći i desetostruko manjeg profita od poslovanja sa Beogradom.
Treće, proces pridruživanja EU zemljama kandidatima nudi mogućnosti za dobijanje ogromnih bespovratnih sredstava iz raznih evropskih fondova. Posebno u oblasti poljoprivrede i ekologije. Na žalost protivnika pristupanja EU, takvih poklona iz Rusije nema.
Četvrto, ma koliko duša srpskog naroda bila ispunjena naklonošću prema bratskom ruskom narodu, ogromna većina Srba je u svakodnevnom životu potpuno okrenuta Zapadu. Rusija je nešto drago i daleko. Tako je bilo i pre 150, 100 ili pre 50 godina, tako je danas i tako će biti i u (makar bliskoj) budućnosti.
Peto, Srbija jeste i (makar u sledećih nekoliko decenija) biće tehnološki zavisna od Zapada. Кoliko građana Srbije ima automobil, neki kućni uređaj ili telefon proizveden u Rusiji? Кoliko građana Srbije odlazi da živi, radi ili se školuje u zapadnoj Evropi, a koliko u Rusiji? Nije za poređenje.
Zbog toga je prvorazredni nacionalni i državni interes Srbije da nastavi sadašnju spoljnu politiku, za koju nije preterano reći da je slična nekadašnjoj politici nesvrstanosti. Osnovna razlika je u tome što su Tito i SFRJ u spoljnoj politici za ciljnu grupu imali afričke i azijske države, dok su se Vučić i Srbija orjentisali na najjače svetske ekonomije: evropski kontinent, SAD, Кinu i Rusiju.