Mislite da znate šta jedete, ali ono što čitate na deklaracijama ne mora da bude ISTINA, evo i zašto

Zašto APELUJEMO da se otvori NACIONALNA REFERENTNA LABORATORIJA?

Postoje samo tri stvari bez kojih svaki čovek ne može: hrana, voda i vazduh koji dišemo. Pored vode koju moramo da pijemo, kontrole naših izvora koji nam obezbeđuju istu, kontrole vazduha koji udišemo jedino šta svi moramo da radimo bez obzira na naš materijalni status, obrazovanje, pol, starost, veru, naciju, jezik, moramo da unosimo hranu.

♦ ZAŠTO smo onda kao narod dozvolili da nemamo kontrolu kvaliteta namirnica koje jedemo ako je to jedna od stvari bez koje nijedan čovek ne može?

♦ KAKO smo dozvolili da budemo jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije?

♦ ZAŠTO smo izabrali da budemo najgori u Evropi kada je u pitanju ono najbitnije, a to je naše zdravlje?

♦ KAKO smo dozvolili da dođe do mogućih propusta, slučajne greške ili namerne opstrukcije i da ugrozimo naše stanovništvo zbog našeg propusta da odredimo prioritete i stavimo najvažnije u prvi plan?

Istraživali smo zašto i ko je kočio projekat koji je zvanično započet pre skoro deceniju i po, i zašto smo dozvolili da budemo jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, sa ciljem da apelujemo na državu da što pre dobijemo ovu preko potrebnu instituciju.

Danas se na čelu ove ustanove nalazi stručno rukovodstvo, koje daje sve od sebe da osposobi sve delove ove laboratorije, ali činjenica je da kaskamo za drugima najmanje četiri godine, i da nam je potrebno još aparata, medicinske opreme, kao i kadrova, da bi Nacionalna referentna laboratorija radila u punom kapacitetu. Međutim, kada se ima u vidu da je Srbija još 2004. godine dobila novac od EU fondova za osnivanje i puštanje u rad nacionalne laboratorije, zvuči neverovatno da ona ne radi u punom kapacitetu ni posle 13 godina. Zbog toga smo i dalje jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije.

Zato ovim tekstovima želimo da probudimo svest ljudi i da apelujemo na nadležne da što pre otvore Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane!

Kada je došla prva tranša pomoći od EU, novac je potrošen na aparate, međutim, tek je trebalo da se grade prostorije, odnosno namenske laboratorije, što je dovelo do toga da se te mašine prebace u druge ustanove, a da se 2008. godine, voljom tadašnje vlasti, potpuno prestane sa ovim projektom.

Projekat u koji je uloženo 15 miliona evra, prošao je različite faze u toku kojih je izgrađena zgrada Direkcije, ali bilo je i faza kada je ceo kompleks bio zarastao u korov, pun smeća i vlage, u kakvom ga je i zateklo 2012. godine današnje rukovodstvo:

Kada je sadašnji direktor Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stojanović došao na čelo te ustanove, 2012. godine, ceo prostor od 4 hektara je bio potpuno zapušten, zarastao u korov, paučinu i vlagu i ostavljen da propada. Kome je odgovaralo da se ovakav projekat, od nacionalne važnosti, sabotira, i da EU povuče sredstva koja je uložila u našu zemlju? 

Kad god odete u prodavnicu, mesaru, pekaru, pijacu i kupite bilo koju hranu, kako znate šta ste kupili? Ako je vaš odgovor, pomoću deklaracija, onda ne znate da su garanti kvaliteta sve hrane zapravo sami proizvođači, jer u Srbiji ne radi nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje te hrane koje svakodnevno konzumirate!

Ovo znači da svaki mlekar sam angažuje privatne laboratorije za ispitivanje svog proizvoda, a njih ne kontroliše niko. Da li njihove rezultate možete da prihvatate zdravo za gotovo? To ne može niko da vam odgovori, jer nema više instance.

U Srbiji trenutno postoji 31 hiljada registrovanih proizvođača mleka, a s obzirom na to da deo nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka još uvek ne radi, situacija u ovoj grani je alarmantna:

- Sav ovaj posao trenutno obavljaju laboratorije mlekara. I tu se postavlja pitanje objektivnosti. Oni su zainteresovana strana i oni su ti koji određuju kakav je kvalitet mleka. E sad, s obzirom da oni na osnovu masne jedinice i procenta proteina određuju koliko će tom dobavljaču da plate, postavlja se pitanje koliko će oni realno da daju te rezultate, ili ipak imaju interes da prikažu da je mleko višeg kvaliteta nego što jeste. I tu uvek postoji sukob interesa- rekao nam je direktor Nacionalne referentne laboratorije, Slavoljub Stanojević.

Sva hrana u Srbiji, od konditora, do voća, povrća, mleka i mesa, se kontroliše u privatnim laboratorijama, i proizvođači i prodavci garantuju njenu ispravnost, ali sam kvalitet hrane ne možete da proverite, osim da verujete na reč proizvođaču i njihovim analizama, s obzirom da oni sami angažuju laboratorije, a ne država.

Značaj te Nacionalne referentne laboratorije trebalo je da bude u tome što bi ona kontrolisala rad manjih laboratorija na području Srbije kako ne bi došlo do propusta u njihovom radu, kako ne bi došlo do korupcije i kako bi pre svega građani Srbije znali šta jedu.

Iako su u Ministarstvu poljoprivrede više puta uveravali građane da su proizvodi na našem tržištu bezbedni, jer hranu kontrolišu akreditovane, manje laboratorije, dobro je poznata afera sa "aflatoksin" u mleku do koje možda ne bi došlo da je Srbija imala osposobljenu Nacionalnu referentnu laboratoriju.

Osnovna uloga Nacionalne referentne laboratorije nije samo u tome da ispituje hemijski i biološki sastav biljaka, hrane, hrane za životinje ili kvalitet mleka, već kao što smo rekli i kontrola manjih kontrolnih jedinica na teriroriji Srbije. Bilo je predviđeno da Direkcija ima tri laboratorije koje se bave ispitivanjima u oblasti zdravlja bilja, mikrobiologije hrane, ispitivanja fizičko-hemijskih parametara u hrani i ispitivanja kvaliteta mleka.

Međutim, otvoren je samo jedan deo i to 2015. godine, a to je Fitosanitarna laboratorija sa bankom biljnih gena. Laboratorija za ispitavanje kvaliteta mleka još uvek ne radi, u toku je javni konkurs za zapošljavanje kadrova, dok za treći deo nedostaju i aparati i kadrovi, zbog čega je raspisan tender za nabavku.

Prostor u Batajnici, na kome se nalaze zgrade nacionalne laboratorije se prostire na četiri hektara i na njemu se od 1995. nalazi Banka biljnih gena, da bi nakon donacije EU 2004, izvršena prenamena i odlučeno da se ovde pravi čitav kompleks sa direkcijom za nacionalnu referentnu laboratoriju.

- U vreme SRJ bilo je predviđeno da čitav kompleks, sa okolnim njivama, bude stavljen u rad pod krovom Banke biljnih gena. Rat, sankcije i odluka Srbije da krene u EU integracije su dovele do toga da je Srbija morala da ima svoju nacionalnu referentnu laboratorija, pa je 2003. godine izvršena prenamena kompleksa, čime je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije smeštena na adresu na kojoj se do tada nalazila samo Banka biljnih gena. Još jedan razlog, da se Direkcija "useli" na adresu Banke biljnih gena je taj što Banka sama po sebi nije finansijski održiva, jer ne zarađuje- rekla nam je Maja Ječmenica, šef Fitosanitarne laboratorije sa bankom biljnih gena.

Kako je trebalo da izgleda organizaciona struktura i koje laboratorije je trebalo da ima Direkcija pogledajte na infografiku:

- Naravno da je mogla. Ali, što bi Sokrat rekao, "prevaranti i lopovi će poželeti vlast i demokratija će im to dati". To što su demokrate tamo uradile, bolje i da nisu uradile. Samo su iskomplikovali situaciju. Oni su našminkali malo te objekte, potrošili pare i gotova stvar. Znate, elementarna nepogoda dođe i prođe, a oni su trajali koliko su trajali, 12 godina, i za to vreme su uništili sve što su mogli- rekao je Marjan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu i dodaje:

-Ceo taj sistem za bezbednost hrane je jako složen. A oni su ostavili neke nakaradne propise koji su nas doveli u situaciju da je "bolje uvoziti nego proizvoditi". Recimo, kad uvoziš preparate kao što su pesticidi, herbicidi, fungicidi, PDV ti je 10 posto, a kad uvoziš komponente za pravljenje tih preparata onda je 20 posto. Znači ako hoćeš sam da ih napraviš, onda će skuplje da te izađe. To su sve oni ostavili iza sebe. Sve je to bilo fingirano.

Slavoljub Stanojević je potvrdio da je stanje u kome je zatekao zemljište i zgrade nacionalne laboratorije, kada je došao na čelo te ustanove 2012. godine, bilo daleko od zadovoljavajućeg.

"Ti problemi su se, pre svega, ogledali u činjenici da objekat sam po sebi građevinski i arhitektonski nije primeren nameni. Postojali su određeni objekti koji nisu bili pripremljeni i u njih nije bilo moguće instalirati opremu. Takođe, postoji značajan nedostatak laboratorijske opreme i, naravno, odsustvo kadrova", rekao je Stanojević još 2014. godine, što je jedan od razloga što i dalje ova laboratorija nije otvorena u punom kapacitetu.

♦♦♦  U sledećem tekstu bavićemo se fenomenom zvanim "višestruko otvaranje laboratorije" koja i dalje nije otvorena, kao i ko je sve otvarao i šta su obećavali, a šta je ispunjeno. ♦♦♦